RC MODELI JEDRILICA > ELEKTRO JEDRILICE

Thermik-XL Elektro od Valenta Model

<< < (9/21) > >>

GILE:
Ovaj tvoj osecaj grize savesti
--- Quote ---Nešto se mislim, koliko puta sam ti sada pomenuo ime, bolje je da neko vreme ne prolazim ulicom Marije Bursać!
--- End quote ---
uliva nadu u produzenje naseg drugarstva  4e

Lazo:
To je za mene konstanta ;namig

Lazo:
Danas sam imao da pozavršavam neke državničke poslove, tako da sam uspeo samo da ovlaš „napadnem“ flapsove, odnosno komande flapsova. Već sam ranije pominjao da postoji tu izvesna dilema kako da se to uradi najbolje. Dilema je razrešena posle montaže kočnica, kada su mi se potvrdile sumnje da će „normalna“ montaža servoa flapsova biti nemoguća zbog elemenata mehanizacije kočnica koji prolaze kroz prostore u kojima treba da se nalaze servoi flapsova.



Znači, preostala je varijanta montaže na poklopcima, kako i jeste po planu.
E, ali ima tu jedna začkoljica (u modelarstvu UVEK ima začkoljica, zato ga i volim). Kada bih zalepio nosače servoa na poklopce, smetali bi komandama kočnica. Nema druge nego da zalepim servoe direktno na poklopce. E  ’oćeš!? Plastika od koje su kućišta servoa – neće da se lepi meni poznatim i dostupnim lepkovima! A podosta njih su mi poznati i dostupni. Aj sad da te vidim sokole!?  mmmm
Rešenje sam smislio (normalno – genijalno), ali neću sada da pišem o tome dok do kraja ne završim taj posao. Danas mi se naprosto ne zamešava smola i secka tkanina. Sutra ću to.
Danas sam samo pripremio „teren“, koliko da ne prođe dan bez ičega. Elem, na gornjaci centroplana, na mestu gde treba da izađe komandna poluga flapsa, treba prorezati ljusku krila na obeleženom mestu. Takođe, treba zalepiti na njihova mesta polugice flapsova.
Ovako je to izgledalo pre „napada“:



Vidi se i ležište gde treba da se ulepi polugica flapsa.
A ovako izgleda posle „napada“:





Preko tog otvora će biti zalepljen ovaj aerodinamički oklopčić:



Toliko za danas. Iscrpiše me oni državnički poslovi, ali...

Ćeraćemo se još

Lazo:
Danas mi nešto ruke drhte, pa radim sporije, da ne bih nehotice nešto zas…, ovaj, zabrljao. A i kako mi ne bi drhtale, kada sam juče imao jednu teeešku operaciju na otvorenom novčaniku. Registrovao sam auto. A kako je auto stariji – registracija je sve skuplja!?! Neverovatno!!!
E, jeste neverovatno, ali moram pa to ti je. Ko zna, možda mi opet iznenada dune pa zapucam za Češku. Ne se znae – zare igra. A bez registrovane Lajke ne mogu ni do ulice Merije Bursać (tu je onaj moj drug na slovo Gile), a kamo li do Češke.
E, takvim drhtavim rukama (nemoj da bih čuo neke asocijacije na temu drhtave ruke – penzioneri) sam danas nastavio da ulivam život u ovu moju češku lepoticu. Kad sam to pomenuo, dali vam je nekad, kada uključite model pa on promrda, projurila munja kroz glavu – sunce ti žarko, pa ovo je k’o živo!?!
Elem, prvo sam prilepio servoe flapsova za pripadajuće poklopce. Da bih to uradio, prvo sam morao da uklonim sve što smeta. Smetaju bočne šapice,



fikete i – gotovo, nema šapica.
Rekoh već da je material od koga su izrađena kućišta servoa negostoljubiv za meni poznate lepkove, pa sam primenio jedno modelarsko lukavstvo. Servoe sam umotao u dva sloja 100-gramske staklene tkanine, a sve to obmotao kevlarskim koncem. Naravno, podrazumeva se da je sve lepo natopljeno epoksidnom smolom.
E, te “paketiće” sam onda nalepio na dotične poklopce.



Da servo-kablići ne bi zapinjali o komande kočnica, podvezao sam ih plastičnom vezicom za treću šapicu servoa (zato nisam i njih odsekao).



Ovako to izgleda kada se montira i poluga za pokretanje flapsa (neću pominjati od koga sam dobio nareznicu M2):







Ako ovo ne bude dovoljno za kočenje, onda jedino preostaje da joj ugradim sidro:



Svaki detalj koji doprinosi boljoj aerodinamici, vredan je truda kada su jedrilice u pitanju:





Mogao bi neko da pita kako bi se ovako ulepljeni servoi servisirali. Pa kao prvo, na kraj pameti mi ne bi palo da na ovakvoj ptici postavljam popravljane srvoe. Zamena novim jedino dolazi u obzir, a to već ne bi bio veči problem. Jednostavno bi se kompozitni omotač razrezao po gornjim ivicama, servo zamenio novim, a razrezane ivice ponovo zalepljene. Jeste jednostavno, ali se naj iskrenije nadam da se tako nešto nikada neće dogoditi.

Oni koji znaju tehnologiju lepljenja kompozita, neka preskoče naredni pasus.

Primetio sam da mnogi ne znaju, a trebali bi. Naime, nije baš lako zalepiti kompozit na kompozit. Epoksidna smola, kada se “stegne”, odnosno - polimerizira, na površini stvara jedan tanak sloj koji je odbojan za novi sloj sveže smole. Nešto slišno kao sa problemom varenja aluminijuma. Problem se usložnjava time, što pri nanošenju svežeg sloja smole (radi lepljenja i sl.) sve izgleda savršeno. Lepi se zaebalo vek. A u stvari – jadac! Takav spoj je VEOMA opasan, i po marfijevim zakonima popusti u najgorem mogućem sklopu okolnosti.
Zato, pre lepljenja, dodirnu površinu “stegnutog” kompozita treba DOBRO obraditi GRUBLJOM šmirglom. Nije loše nakon toga tu ošmirglanu površinu prebrisati ČISTIM acetonom, pa nakon sušenja, premazati epoksidnom smolom i zalepiti. Na taj način, prvo skinemo “odbojni” sloj sa površine kompozita, i drugo, na površini se stvore duboke brazde i ogrebotine u koje uđe sveža smola, pa je takav spoj koliko hemijski, toliko i mehanički .
Pošto “stezanje” epoksidne smole zahteva prilično vremena, ceo ovaj tekst malko kasni. A i još sam grogi od one operacije. Zamislite samo, nit narkoze nit ništa! Onako in vivo! Totalno nehumano!

Ćeraćemo se još…

dule:
Sjajan rad,svaka cast Majstor Lazo.

P.S. Kad cu ja u penziju jadan ja ....

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page