Juce smo Sale i ja isli na modelarski aeromiting koji se odrzavao na sportskom aerodromu Lucko kod Zagreba. Pokrovitelj manifestacije je bio Modelarski Aero klub Tresnjevka.
Pre polaska, u subotu popodne, smo "natanane" spakovali nase letilice, Saletov helikopter Raptor i mog Zeroa. Modeli i oprema su jedva stali u Saletovu Astru karavan.
Polazak je bio u nedelju ujutro u 4 sata i posle malo vise od cetiri sata voznje stigli smo u Lucko na aerodrom. Modelarski aerodrom smo nasli bez ikakvih problema prateci instrukcije dobijene od g-dina Marina Velickova glavnog organizatora ovog skupa.
Razmenivsi par mailova sa organozatorom, saznali smo da se modelarski skup ove godine odrzava po peti put i culi smo koliko ce otprilike biti ucesnika.
Kad smo stigli na aerodromu je vec bilo modelara koji su dosli i doneli svoje "sprave".
Modelarski deo aerodroma Lucko je izmesten na sam kraj aerodroma i potpuno je nazavisan od ostatka aerodroma. Umesto kucice postavljen je jedan veliki brodski kontejner i tamo se drze razno razne potrebstine za odrzavanje aerodroma. Pored ulaza stoji veliki sator sa klupama i stolovima. Ispred tog prostora nalazi se stotinak metara dugacka i oko 5-6 metara visoka mreza koja odvaja pilote od gledalaca. Ispred mreze su masivni pultovi na kojima se mogu sastavljati i podesavati modeli pre leta.
Pista je najvecim delom travnata, ne tako preterano siroka, otprilike 20-tak metara i dugacka oko 200 metara. U jednom cosku je asfaltni deo koji je otprilike 6-7 metara sirine sa oko 50-60 metara duzine.
Organizator se potrudio da sve tece glatko i uskladjeno. Svi ucesnici koji su se prijavili za letenje popunili su formular, ko su, odakle dolaze i najbitnije stvari oko modela (ime modela, proizvodjac, raspon, tezina, motor...).
Posle otvaranja, koje je usledilo oko 11 casova, napravljena je lista letenja. Ovde sam prvi put video interesantnu stvar, imena svih ucesnika napisana su na plasticnim tablama i postavljena na drveni nosac jedno iznad drugoga. Tako se dobio redosled letenja. Kako neko nastupi njegova tabla sa imenom (koja je najniza) se skloni ostale skliznu za jedno mesto dole i odmah je pregledno ko je sledeci tako da lako mozes videti kad nastupas...
Stanice su bile kod organizatora, uzimale su se neposredno pre letenja i odmah po sletanju vracale nazad.
Gosp. Marin je vodio "program" preko razglasa, na kojem je u pozadini bila muzika a, preko te "muzicke matrice" Marin je najavljivao svakog ponaosob ucesnika, pricao o modelu i objasnjavao sta pilot u datom trenutku radi u vazduhu tj. koju figuru pravi. Ovakav vid vodjenja i objasnjavanja je veoma dobar jer se stalno nesto desava u vazduhu, non stop je letenje i publici nije dosadno i takodje im je odmah jasno koji piot leti, sa kojim modelom i sta tacno, trenutno, radi u vazduhu....
Posle prve "ture" letenja bio je rucak a, na meniu grah sa kobasicom (sto bi mi rekli - pasulj s' kobajom) a, potom nazad na pistu i jos jedna runda letenja. Program je trajao do otprilike pola cetiri popodne.
Posle toga mogao je da leti kako ko hoce i modelari su to obilato koristili.
Sto se tice pilota i aviona najvise je bilo domacih, Hrvatskih, modelara. Bilo je i par modelara iz Republike Srpske, Slovenije kao i nas dvojica iz Srbije. Ukupno je bilo oko 30-tak ucesnika.
Moram reci da je bilo mnogo mladih modelara, srednjoskolci, koji veoma dobro lete. Ja ne znam tacno imena ali, impresionirao me je deckic koji je fenomenalno upravljao kompozitnom F3J jedrilicom, momak koji je vozio Hangar 9 Extru 260 sa benziskim motorom (on je predhodni dan u Sloveniji pobedio na takmicenju akro modela), sesnaestogodisnji Slovenac koji je neverovatno precizno leteo Ultimate-a raspona od oko 1,2 metra sa 10 ccm glow motorom...
Odlicni je leteo i mladic, za koga kazu da je trenutno najbolji Hrvatski akro modelar, koji je leteo "San Diego line" model Extru 260 od 2,4 metara raspona, sa 3W motorom od 80 ccm (ovaj model ima da se kupi u Lindingeru)..
Vrlo impresivan je bio i let modelara koji je imao akro model,cini mi se Cap 232, od oko ili malo preko 2 metra raspona sa DA 50 motorom.
Upoznao sam i dosta modelara ali, najvise vremena sam proveo sa gosp. Robertom Tomsicem i Borisom Ruklicem. Odmah smo se nasli na istim "talasnim duzinama" posto su njih dvojica ljubitelji warbird modela kao i ja.
Robert je leteo Thunderbolta od 1,65 metara raspona, vjetnamskog ARF proizvodjaca, sa cetvorotaktnim Saitom od 15 ccm. Po letenju se videlo da je Robert modelar sa dugogodisnjim iskustvom...
Na kraju dana je leteo i g-din. Marin sa Svojim velikim ljubicastim Cap-om...
Sto se tice Saleta i mene slobodno mogu reci da se apsolutno ni po jednom pitanju nismo "obrukali".
Sale je dva puta besprekorno vozio Raptora, a ja sam napravio pet startova sa kojima sam vrlo zadovoljan. U jednom sam i odbacivao dodatni tank za gorivo a, leteo sam i let sa minimalnom brzinom sto do sada nisam radio.
Hrvatske modelare je veoma interesovao Zero, ciji je kit, koji ima motor, koliko je tezak a, dobio sam i mnoge cestitke i reci hvale za izradu modela, a pogotovo im se svideo "ofucani" finis Zeroa.
Imam utisak da su ovoliki i ovakvi modeli i za Hrvatsku pomalo "egzotika"...
O helikopterdzijama i helikopterima ce Vam bolje napisati Sale...
Sto se tice onog sto "boli" sve modelare, nabavka robe, situacija u Hrvatskoj je slicna nasoj, nema radnji, carina je, kao i kod nas, velika za posiljke iz inostranstva, ali Hrvatski modelari cesto idu u Sloveniju i Slovenci dolaze do Zagreba, posto je blizu pa, postoje varijante da se dodje do modelarske robe.
Jos sam cuo da je narucivanje iz Lindingera drasticno opalo i da se sad veliki deo stvari nabavlja direktno iz Kine i Hong Konga...
Ono sto nije kao kod nas je da ima dosta takmicenja u raznim klasama i za razliku od Srbije leti mnogo mladih modelara.
Oko pet popodne "palo je pakovanje", pa nazad u Novi Sad.
Put je veoma dobar, pomalo dosadan, jer je sem po Fruskoj gori ostalo pravi auto put.
Kuci smo stigli oko pola deset....
Na kraju mogu reci da smo proveli smo veoma lep modelarski dan, upoznali dosta novih modelara i svasta lepog videli...
Vreme nas je posluzilo, a domacini su bili veoma ljubazni i imam utisak da je svima bilo drago sto imaju "goste" iz Srbije. Ako nekome i nije bilo, to se apsolutno nicim nije dalo videti...
Hteo bih jos jednom da se zahvalim svima, pogotovo Marinu Velickovu, na svemu i unapred se radujem ponovnom vidjenju sa njim na Subotickom skupu.
Pozdrav
Mirce
P.S. Sale ce kasnije danas postaviti slike...
