Evo samo da se javimo, stigli smo predveče sa takmičenja pored Budimpešte.
U par rečenica, takmičenje je bilo poprilično, hm šta je prava reč, recimo, zahtevno.
Prvo, teren je čudan, livada je jedna uzana a dugačka dolina, koja sa jedne strane ima brdo, a sa druge strane niz padinu se nastavlja u velike livade i oranice.
Vetar je, ne duvao, nego otkidao, naravno preko onog brda, pa je bilo poprilične turbulencije.
Pošto je start - cilj bio po dužini livade, vetar je bio apsolutno bočni - 90 stepeni na liniju starta!!!!
Mogu vam reći da smo se spram uslova dobro i prošli.
Naši svi modeli su u "komadu", za razliku od bar šest - sedam totalno slupanih velikih jedrilica. Neke "padavine" su bile greške pilota, a bilo je i raspadanja modela u vazduhu.
Iskreno, nepamtim da sam ikada leteo po takvom vetru, no, sad, znate kako je, otišli smo tamo, pa je bilo "truba" da se ne takmičimo, a sa druge strane i letenje u takvim uslovima je poprilična ludost.
Organizacija tekme je bila dobra, takmičenje je bilo u tri klase, a neki takmičari su učestvovali i u F5J i u F3J kategoriji.
Kao i mi nekada, Madjari koriste vitla za F3J klasu.
Što se tiče rezultata, u maloj kategoriji Lorika je ušao u fly off kao 4-ti od 15 tamkičara.
Danas posle dva leta u fly off-u takmičenje je završio na 5. mestu.
Adam je bio jedanaesti, a Viktor dvanaesti.
U F5J klasi, od naših učesnika samo sam ja leteo tu kategoriju. Pisao sam da bih sa plasmanom i prvu polovinu bio zadovoljan, a ulaskom u fly off - prezadovoljan.
U ovoj kategoriji je bilo 18 učesnika, posle subotnjeg dana i 5 turnusa, moja malenost je bila 11. sa dobrim izgledima da se popnem za još dva mesta. Od plasmana u fly off nije bilo ništa, jer je sedmi (prvih sedam je išlo dalje) imao mnogo bodova prednosti i nije bilo teorije da ga stignem.
Jutros je napravljen zadnji šesti start kvalifikacija, a cilj mi je bio samo da napravim dobar rezultat, ne bi li nekako ostala šansa za popravak plasmana.
Danas je takodje duvao vetar, doduše malo manje nego juče, bilo je oblačno, čak je padala slaba kiša u jednom momentu.
Kako god, nakon poletanja, plan je bio da letim u vetar, pa šta Bog da. Ako naidjem na termiku super, ako ne, bar da izvučem najviše od letenja.
Nažalost od termike nije bilo ništa, i nakon jedno 5 minuta bio sam na oko 30 - 40 metara visine. Razmišljao sam, jbg, to je to, ajd' da bar sletim na cilj.
Prilazeći prostoru za sletanje pazio sam da mi vetar ne odnese model daleko, jer se sa te visine neću moći vratiti i sleteti na tačku.
Sve u svemu, nameštajući model za sletanje, gle čuda, iz predzadnjeg zaokreta Stork ode malo gore...
Ajd' još jedan, a ono isto... Pa još jednom...
I tako zaokret po zaokret, vodio sam računa, samo da ne nagnem jedrilicu, da "ne sklizne" i ne izgubi visinu, izvukoh ja 9'14'' i sa drugim metrom na cilju završih takmičenje na 9. mestu.
Rezime, super smo se proveli, lepo putovali, lepo družili.
Takmičenje je bilo više nego interesantno, svašta smo videli, saznali i naučili...
Eto toliko za sada...
Slike i više detalja sutra kad se malo odmorimo...