Sig Ryan STA

[coka]

  Ovde se postavilo pitanje jedne, neminovne modifikacije.
 Na planu modela, prikazana je ugradnja dvotaktnog glow motora.
Od pozarnog zida do ravni zadnje ploce koka elise (spiner-a), tacno je 100mm.
 Bilo koji od motora koje bih ja planirao da ugradim, zahtevao bi od 130-150mm.
 Ovo je iziskivalo modifikaciju, da  se pozarni zid morao pomaci u nazad 30-50mm.



 Za ovo su postojala dva nacina.

 Prvi, izvesti  sve kako je to prikazano na planu, pa kasnije, kada se nabavi i kada adekvatna pogonska grupa bude tu, skratiti  konstrukciju za odgovarajucu meru i izraditi novi pozarni zid.

 Drugo,  izmestiti pozarni zid odmah, na meru koja ce prihvatiti sve pogonske grupe koje dolaze u obzir, dakle, 50mm u nazad.   
 Ako budem ugradjivao neki kraci motor, uvek ostaje opcija izrade odstojnika.

  Uz to, prednji deo trupa, se suzava.
 Novo izradjeni pozarni zid bi trebalo da bude siri od postojeceg.
 Jedina mana ove prepravke je sto bi sada rezervoar koji je imao svoje mesto u kutiji, i nije strcao u prostor trupa, u novoj verziji, sa pomerenim pozarnim zidom, jednim svojim delom zalazio u trup.

 Sper od koga sam izradio pozarni zid je bio 8mm debljine.
 Da bih se koliko toliko priblizio originalnoj dimenziji, oljustio sam 2 sloja, tako da sam na kraju dobio 6mm.



 Za pogonsku grupu snage koja je potrebna za ovaj model, oko 2ks, ovo je sasvim dovoljno.

[coka]

 Odlucio sam da pozarni zid pomerim 50mm u nazad od originalnog mesta.



 Pozarni zid sam zalepio, vodeci racuna da suzavanje trupa izvedem simetricno.
 Na bocne stranice trupa pricvrstio sam komade balze koji su mi bili reperi za merenje koliko se koja bocna stranica savila.





 Gornji spoj plankova trupa, koji sam pazljivo izveo tacno  po sredini gornjeg stringera, koristio sam kao repernu, uzduznu osu trupa.
 Vertikalna osa pozarnog zida, ako su stranice simetricno savijene, morala se poklopiti sa uzduznom osom trupa.
 

[coka]

 

 
 Uvijenost pozarnog zida sam merio u odnosu na gornje ivice bocnih stranica trupa.

[coka]

 








 

[coka]

  Da bih precizno ugradio pozarni zid, bilo je potrebno i postaviti ga po pravcu, upravno na uzduznu osu trupa.

 Za ovo sam koristio merenje dijagonala sa repnog kraja trupa, do krajeva 500mm dugacke letvice, koju sam pricvrstio na zadnju povrsinu pozarnog zida.








 Greska od 2mm na meru od 1140mm, koliko su iznosile dijagonale , je najveca preciznost koju sam mogao dobiti , a da se ne dovedem u situaciju da pomeram zid nakon pocetka stvrdnjavanja lepka.

[coka]

 Na kraju, sve je izgledalo bas kako je i trebalo da bude.

[coka]

   Sa unutrasnje strane, postavio sam dve trougaone letvice, kako to plan i nalaze.

  Medju materijalom koji sam poneo, nisam ih nasao pa sam ih izradio  od komada balze debljine 20mm.

 





 Za sva lepljenja, koristio sam beli Heinkel express lepak.

 Plan i uputstvo su nalagali da se prednji deo lepi epoksidnim lepkom, medjutim moja iskustva su da je kvalitetno izveden lepljeni sloj belim lepkom, nerastavljiva celina, ciji vek uvek nadzivi sam model.
  Kao sto sam vec i pomenuo, unutrasnjost i spoljasnost prostora oko pozarnog zida, bice premazani epoksidnim lepkom, sto ce zastititi konstrukciju i dodatno je pojacati.

[coka]

  Na same ceone povrsine okvira trupa, postavljaju se komadi balze, debljine 15mm.
 Ovi komadi sluze da se obradom dobije obla ivica, koja postoji na  trupu  pravog Ryan-a.





Iako se ovde moglo izraditi nekoliko rupa i otvora radi olaksanja, posto sam vec pozarni zid pomerio u nazad, a samim tim i pogonsku grupu, ostavio sam ove komade u celosti.
 Komade balze sam zalepio na trup, grubo isecene na oblik.

[coka]

  Izmedju gornje i donje ploce, koje se postavljaju sa poprecnom orjentacijom godova, postavljaju se i dva komada bocno, sa vertikalnom orjentacijom godova.



 Kada sam sve zalepio, obrusio sam ceo trup.



 Najfinija granulacija smirgle je bila 100, tako da mogu svrstati ovo ni u grubo ni u fino vec u  “ srednje brusenje”.

[coka]

  Za obradu ivice prednjih komada balze, izradio sam mali alat, na ciju donju stranu sam nalepio smirglu.

[coka]

  Grubu obradu sam izvrsio secenjem komada skaleprom i obradom grubom smitglom.

 



 Nakon toga sam alatom obrusio ivicu na pravi oblik.
  Smirglom finoce 100, dobio sam ono sto se trazilo.


Ovaj radijus je prelep detalj i vidlljiv je u prostoru izmedju kapotaza i trupa.

[coka]

  Gornji i donji debeli komad balze koji zatvara kutiju pozarnog zida, isekao sam na meru, ali je njegovo lepljenje ostavljeno za nakon obrade ivice.



 Veoma je mala zona izmedju radijusa ploca i ivica debelih komada kutije, tako da moram prvo izraditi radijus, da bih pravilno uklopio komade.
 Sig je ovde takodje predvideo da se postave i blokovi tvrdog drveta, na koje se vrsi pricvrscivanje kapotaza.
 Sada, kada obrada bila gotova, definisao sam konacne oblike blokova balze.




 

[coka]

  Plan ovde nije prikazivao sitne detalje, jer ipak je ovo “builders kit”, tako da imate generalnu ideju i oblik, sami se snadjite kako to da izvedete.
 Celu situaciju je pogorsavalo i to sto je pozarni zid izmesten sa originalne pozicije, pa je sada tome trebalo prilagoditi i ostale elemente kutije pozarnog zida.
  Na kraju, radi ocuvanja kanala izmedju kapotaza i pozarnog zida, izradio sam blokove sa oborenim bocnim ivicama sa idejom ocuvanja slobodnog prostrujavanja vazduha za hladjenje motora kroz kapotaz.







 

[coka]

 



 Posto sa sobom nisam imao nosac motora, kao ni pogonsku grupu, nisam otvorio ni jedan otvor na pozarnom zidu.
Iako je pravo vreme za  busenje rupa i ugradnju nosaca motora  bilo  dok pozarni zid jos nije bio ulepljen, u ovom mom, konkretnom, slucaju, ugradnja pogona ce se desiti dosta kasnije.

[coka]

   Osim sto je potrebno zagitovati spoj  plankova i stranica trupa na nekoliko mesta, kao i spoj trupa i zadnjeg okvira, ceo trup je dobio savrsen oblik.



 Iako se otvaranje kokpita moglo izvesti i nakon finisiranja trupa tkaninom i epoksijem, odlucio sam se da sada isecem pomenuti otvor.
  Brusenje trupa takvog oblika, bez otvora, bilo daleko lakse.
 Sada sam mogao precizno definisati oblik otvora, kao i pojacati ivice cianoaklrilatnim lepkom.
 Kada budem radio finis trupa, epoksi ce u oderdejenoj meri laminirati samu ivicu, pa se nametalo  da je ovo bio pravi trenutak za isecanje otvora.




 Na papir sam preneo oblik sa plana, koji je dat u otvorenoj, razvijenoj formi.
 Nakon provere, izradio sam sablon od tanke plastike.