Sig Ryan STA

[coka]

                                                Ryan STA





                   80-ih godina proslog veka secam se i po jednom SIG-ovom katalogu koga sam godinama listao.
 Interneta nije bilo, tako da su katalozi bili jedini nacin da kako tako pratimo svetska desavanja i modu.
Naravno, potrebno je pomenuti  i poznati casopis RCM, na koji smo moj otac i ja bili preplaceni.
 Posto su se tada modeli iskljucivo pravili, t.j nije bilo arf-ova, ponuda kiteva firme Sig je bila veoma interesantna, jer su to bili dobri modeli,  a ne za tako velike pare.
  Neko iz te firme je uredno odgovarao na pisma, a novac koji smo slali u koverti, uvek je stizao na odrediste i uspesna kupovina je sledila.
 Kutije su slali za Evropu, dok ako je neka bila veca od maksimalnih dimenzija koje je njihova posta prihvatala, trudili su se da sve prepakuju, skrate ili podele u dve kutije.

[coka]

 Prvi  SIG-ov avion koji smo imali, bio je Colt.



Krila tog modela bila su izradjena od stiropora, ekspandiranog u kalupu. Da bi mogli da posalju kutiju, u Sig-u su krila presekli na pola, a pakovanje 5-o minutnog epoksija, komad tvrde balze kao i rukom skiciranu ideju kako da se krila ponovo sastave, poslao je ,gratis, licno vlasnik firme.

[coka]

 Nakon toga su usledili Cessna 150, Skybolt i  Kougar.

[coka]

Uz to, modela ove firme bilo je podosta na nasim prostorima, tako da sam imao priliku da letim i Piper Cub, Piper Cub u varijanti “clipped wing”, kao i Smith Miniplane.

[coka]

 Ipak, najlepsi avion koji su imali u ponudi, koji je takodje bio i najskuplji, bio je prelepi Ryan STA.



 Taj model je izradjen kao potpuno verna kopija pravog aviona Ryan STA 200.
 Izradio ga je Maxey Hester, koji je u nekoliko godina nakon izrade ovog modela, sa Ryan-om osvojio nekoliko Americkih sampionata, kao i drugo mesto na Svetskom prvenstvu skala modela.
 Pravila koja su tada vazila su se odnosila na velicinu motora, koja je bila ogranicena na 10ccm, kao i na ukupnu masu do 5kg.
 Dimenzije ovog modela su u skladu sa time takve da je razmah krila 1800mm i sa masom koja se uklapa u ogranicenja.
 Nakon uspesne karijere ovog modela, Sig pocinje ponudu Ryan-a u kit formi i karakterise ga kao “builders” projekat, dakle nesto u sta treba uloziti poprilicno truda, rada i umesnosti.

 Iako smo moj otac i  ja uvek mastali da kupimo Ryan, to se, tada, nije desilo.

  Kako je vreme prolazilo, Ryan-a   nisam nikada video uzivo, tako da mi je zelja za njim polako bivala potisnuta u drugi plan.
  Stranica Sig -ovog kataloga, vec se odavno izlizala, a u novijim katalozima, nije ga vise bilo u ponudi.
 90 ih godina  otisao sam sa mojim, na zalost pokojnim, drugarom  Milanom Dostanicem na manje otvoreno i vise prijateljsko takmicenje skala modela u maleno seoce Dietersdorf, kod Gnasa u Austriji.
 Jedan Americki oficir, stacioniran u Nemackoj, takmicio se sa Ryan-om, pomenute firme.
 Pogon je bio Moki 60, dvotaktni glow motor.
 U drugom letu, doziveo je manji peh na poletanju , medjutim ono sto mi je ostalo u secanju je lepota ovoga modela.
 Njegov model bio je izradjen bas kao onaj koga sam pamtio sa slika u katalogu i jednom recju, bio je naj lepsi model koji sam ikada video.

 Vreme je prolazilo.
 Internet je polako postajao i na kraju postao svakodnevica. 
Ebay, razne on line prodavnice….
 Ponekada sam trazio sta se jos moze naci od stare ponude Sig ovih modela, ali toga je bilo poprilicno malo.
 Ryan, kada god sam nailazio na njega, bio je papreno skup.
 Black Horse firma je pocela prodaju dva tipa Ryan-a, koji  iako su veoma lepi,  meni su bili bledi u odnosu na secanje na model  koji sam nekada video i  na onaj model  sa  odavno  izlizane stranice kataloga.
  Jednom prilikom sam cak  i  pobedio na ebay aukciji za nekompletnog  Black Horse-ovog  Ryan-a  sa 2400mm razmaha krila, ali se od nekoliko mogucih opcija  slanja, ni jedna nije ostvarila.
 Sigurno je samo, da sam ga i nabavio, i dalje bih ponekada tragao i mastao o Sig-ovom Ryan-u, tako da cela prica nije imala previse smisla.

[coka]

                             Kada napunite odredjene godine, pocnete malo vise da uzivate u nekim stvarima i zivotu.


 Ako to sebi mozete da priustite, naravno da ce te pokusati da ispunite sebi one stare, dugogodisnje zelje.
 Tako je, prosle godine, zapocela moja potraga za kit om Ryan-a Sta, firme Sig.
 Zeleo sam kit u savrsenom stanju, ne zapocet i  kompletan, mada su sada takvi  vec uveliko oldtimerski  raritet , dakle, veoma retki.
   Uvek su me interesovali old timer-i, kako automobili, tako i avioni.
 Oldtimer automobile sam imao, restaurirao, pravio…bila  je to velika bitka sa rdjom i nabavkom originalnih rezervnih delova.
 Sada je moje interesovanje  usmereno ka modelima.
 Godinama me  privlace poneki kultni modeli  aviona iz  starijih epoha.
 Curare, Blue Angel, Eu1a, Midle Stick, Chicco, Magic,Kwik fly, Flair-ov Fokker DR1…..i naravno Sig-ov Ryan.
 
 Naravno da sam se  pitao kada nabavim takav kit,  sta se desilo sa balzom i ostalim materijalom nakon 40-ak godina stajanja.
 
 Posto se  nakon podosta vremena nista interesantno nije pojavilo, kupio sam  u Americi nekompletan kit, ali sa planovima i svim plasticnim delovima.
 Kako to obicno biva, cim sam kupio taj kit, na Nemackom ebay-u se pojavilo ono sto sam, u stvari, trazio.
 Zacudilo me da se ono sto sam oduvek mislio da cu pronaci u Americi, gde je i proizvedeno, pojavilo u Evropi.
 Netaknut, savrseno ocuvan komplet.
 Broj ucesnika je bio veliki, a tako se i konacna cifra izrodila.
 Nadigravali smo se do poslednjih sekundi…
 Neke aukcije dobijem, neke izgubim.
 Ovu sam dobio.
 Ipak shiping DHL om, za 50e,   bio je jeftiniji , laksi, brzi i sigurniji nego da je kit poslat iz Amerike, tako da sam bio zadovoljan celom kupovinom.
 Kada sam u Aprilu dosao kuci na odmor, sacekao me nekompletan kit, dok je nakon nekoliko dana, stiglo ono sto sam godinama trazio.
 Kutiju nije otvarao 47-o godisnjak, vec decak koji je godinama gledao onu stranicu kataloga, mastajuci, a sada napokon, ispunjavajuci sebi staru zelju.
  Srecom,sada sam pored sebe imao petogodisnjaka, koji je pomno pratio otvaranje, ali verovatno ocekujuci da iz kutije izvadimo gotov avion i po mogucnosti popodne odmah odemo sa njim na letenje.
  Pogled zelje i interesovanja vec sada prepoznajem u svome sinu.

[coka]

 Nekoliko reci o avionu Ryan STA.
 Fabrika Ryan je veoma stara  fabrika aviona.
 Izmedju ostalog izradili su  “Spirit of St. Louis”, inace avion kojim je Lindberg preleteo Atlantik.
 Ryan STA  je niskokrilac, dvosed, sa “visecim” linijskim motorom.
 Trup je izradjen od metala, dok su sve letne povrsine presvucene platnom.
 Odlikuje ga gomila prelepih detalja, zatega, upornica, karmanovih slivnika, otvorena kabina, kao i potpuno aerodinamicki oklopljen stajni trap.
 Krila su pravougaonog oblika,sa elipticnim terminezonima, opremljena i zakrilcima (flapsovima).
Repne povrsine su povece, elipticnog oblika, dok je nos aviona podugacak, dakle podesavanje adekvatnog polozaja tezista ne bi trebalo da predstavlja problem.
 Avion nije opremljen uvlacecim stajnim trapom i to mi se veoma dopada.
 Model ne zahteva jaku pogonsku grupu.
Modelari ga pogone sa svime od 10-o kubnih glow motora, 15-20 kubnih cetvorotaktnih motora, kao i Dle-om 20, ciju ugradnju mozete videti na RCu.
 Mnogi ih naravno lete i sa elektro pogonom.
 Zbog velikih, pravougaonih krila, model leti kao veliki trenazni avion. Flapsovi su veoma efikasni, a svakako predstavljaju lep detalj.
 Stajni trap je sav u poklopcima i takvih detalja stvarno ima podosta, a u kitu su svi izradjeni od ABS plastike.
 Velicina modela je dovoljna da bude veoma lep i impozantan model i da na sebe moze da primi sve skala detalje koje  pravi Ryan ima.
 Masa od 5 kg, koja cak i ako je nesto  veca na kraju , obecava da bi ovo mogao da bude jedan lep i ne opterecujuc model.
 Pri tome, dimenzije su takve , da se ceo model  jos uvek lako moze spakovati u kola.
 Takodje, velicine je  da se moze okaciti na plafon stana ili kancelarije, bez da svaki put udaram glavu kada prolazim ispod njega.
 Nesto najslicnije njemu je bio Piper Pawnee, firme Hangar 9, koga je moj drugar Bata Stepanovic jedno vreme imao i leteo.
 
 Ryan Sta je koriscen  kao trenazni avion, ali je potpuno sposoban da izvrsi sve osnovne akrobacije.
 Dakle, ako se sve rezimira i neko se zapita :”koja je svrha ovakvog modela”, jedini odgovor koji se moze dati je- UZIVANJE.
 Konkretan Ryan STA super 200, koji je uzet kao uzor pri Maxey Hester-ovoj izradi modela, je Ryan koji je on video na jednom aero mitingu u Americi. Taj avion je prepravljen u jednoseda, tako sto je prednje mesto zatvoreno. Ovo je omogucilo da se kod modela dobije daleko vise mesta u trupu za ugradnju opreme.
 Takodje, ofarban je u prelepu kolornu semu.
 Vlasnik aviona je bio John Gosney.
 Sada, nakon 40 godina od trenutka kada se sve to  desavalo, nigde vise nisam uspeo da pronadjem nista o originalnom avionu ili tadasnjem vlasniku.
  Kada je moj omiljeni glumac Harison Ford, prosle godine imao udes u svom privatnom avionu, avion je bio bas Ryan sta.
 U danasnje vreme, da imate originalnog  Ryan-a, trebalo bi da vam je zivotni standard na nivou jednog dobro placenog Holividskog  glumca.
 Tako da, zarad cele price koju vam ovom prilikom pricam, da zavrsimo sa mojim ubedjenjem da negde ovaj avion jos uvek leti.

[coka]

 Da bih zapoceo pisanje o izradi ovog modela, moram se osvrnuti na svoju trenutnu situaciju.
 Vec duze od godinu dana sam na radu u Africi.
 Smesten sam u prelepom kampu, u veoma dobroj kuci, imam svoj mali zivotni prostor.
 Ono sto cenim najvise je  livadica na 50-ak metara od prozora moje sobe, gde letim, skoro svaki dan.




 Sa sobom sam poneo helikopter T-rex 500 i napravio sam stotine letova za to vreme.
 Uz to, na racunaru sam nacrtao nekoliko veoma interesantnih projekata u program  Solid Works.
 To crtanje nisam prestao da praktikujem, ali me u zadnje vreme veoma “zasvrbelo” da nesto pravim, ili modelarim, kako ja to volim da kazem.
Za Novu godinu sam izvrsio servis helikoptera, nakon pada , sa  mnogo studioznosti , truda i ulozenog vremena.
 Ipak, nakon desetak dana, servis je bio gotov, a radni sto, postao je ponovo podloga za lap top.
 Razmisljanja da donesem neki od zapocetih projekata, pala su u vodu kada sam proverio mogucnost transporta nekog od njih.
 Kada dolazim u Afriku, period ostanka je od tri meseca pa na vise.
Za taj period, poprilicno licnih stvari mi treba, tako da jos jedna velika kutija, predstavlja problem.
 Kada se vracam u Srbiju, mnogo sam manje natovaren, a ono sto sam nosio od obuce i odece, mogu i da bacim.
 Knjige su procitane, hrana pojedena, patike pocepane, majce izbledele…
 Dakle, poneti  kit, a vratiti polu gotov model….ideja  je na zdravim nogama.
 Za osnovni  rad, sklapanje drvenarije modela, ne treba neka velika kolicina alata.
 Kada bi se zaslo u sferu izrade detalja i zavrsnice modela, kolicina potrebnih stvari porasla bi poprilicno.
 Spenadle, lepak, rende, ploce za smirglu, klesta, pinceta, scalper….zapravo je sve sto se nekada koristilo pri izradi modela i zapravo sve sto vam treba.
 Ostalo se moze  napraviti, a poprilicno toga je i ovde dostupno.
 Izrada nekog od projekata koje sam nacrtao, nije mi se ucinila izvodljivo jer bi mi poprilicno truda i vremena trebalo da dok sam na odmoru u Srbiji, sve pripremim.
 Pri tome, nisam zeleo tih nekoliko nedelja da koristim ni za sta drugo osim za boravak sa porodicom, drugarima  i po neko letenje na Srpskim aerodromima.
 Voleo bih da kazem da sam nakon dolaska u Afriku nekoliko dana iskoristio za privikavanje, ali to bi bila laz.
 To vece kada sam stigao, zapoceo sam sa pripremom za pocetak pravljenja Ryan-a.



Uputstvo sam nasao na netu i odstampao jos pre nego sto sam sam kit i kupio.
 Tako da, znao sam sta treba da radim, trebalo je samo… poceti.

[coka]

 Ideja je bila izraditi model  bas kako se nekada i pravio.
 Ovo je uveliko “oldtimer”, a kod takvih, verodostojnost je veoma bitna, bar meni.
 Jedine modifikacije koje  zelim da izvrsim su, mozda,  sistem komandi i pogonska grupa.
 Po planu, komande  su starovremenske vagice u krilima i sajle u buzirima duz repnog dela  trupa. 
Ugradnja servoa direktno u krila kod krilaca, olaksala bi izradu i podigla nivo pouzdanosti.
 O pogonu….bice price u nastavku.

 Interesantna perspektiva je bila da, u stvari, vremena imam na pretek.
 Nemam potrebe da zurim i mogu svaki detalj da odradim na tenane, pripremajuci sve sto je potrebno koliko god da je potrebno.
 Uz to, ako sve zavrsim brzo, sta onda?
 Dakle, raditi polako, studiozno i …..maksimalno uzivati.
 Sa sobom sam poneo materijal za trup i repne povrsine,  plasticne karmanove slivnike izmedju trupa i repnih povrsina, kao i  plasticni deo iza kabinskog otvora.
 Na ovu recenicu cu se jos vratiti, jer kako vreme prolazi, izgleda da govori o velikoj gresci koju sam napravio.
 Posao prelepo napreduje i uskoro ce mi zafaliti i ostatak materijala.
 

[coka]

  Planove sam skenirao i odstampao, jer originalne zelim da sacuvam kakve i jesu, netaknuti.
 U samom kompletu se dobije gomila letvica i komada balze.
 Uz to, poprilicna je kolicina delova od ABS plastike.
 Gomila zica, sajlica i aluminijumskih delova, upotpunjuje celu pricu.
 U vreme proizvodnje ovoga kita, delovi su se sekli stancovanjem.
 Laser se tada mogao videti samo u nekim filmovima naucne fantastike.
 Stranice trupa su od balze ¼ “ (6.4mm) i isporucene su u pred obradjenom stanju , kako to Ameri kazu “pre shaped”.

[coka]

Merenjem, ustanovio sam da duzina i sirina delova varira i po 2 mm, ali ono sto me je radovalo je da su svi delovi tu, neosteceni kao i da je kvalitet balze izvanredan.
 Na mnogim delovima odstampan je tekst. 
 Taj detalj mi se bas dopada.





 Sutra dan sam na gradilistu pronasao lepu i ravnu sper plocu  “colovacu”, sirine 500mm, koju sam isekao na 1300mm duzine.
 Plan sam postavio na nju i prekrio kuhinjskom tankom providnom folijom, koja se koristi za uvijanje hrane.
 Televizor koji je stajao na radnom stolu, okacili su mi na zid, tako da je sto postao to sto bi i trebalo  da bude-radni sto.
 Ocistio sam spenadle, ispravio ih, naostrio, pripremio smirgle i nalepio ih na razne ploce…
 Za poravnavanje ivica, koristio sam jednu policu iz ormana, koja ima zalepljenu “kant” traku sa bocnih strana.
 Kada bilo koji deo postavim sa gornje strane, poravnat  sa ivicom, smirglanjem po kant traci se dobija savrseno ravna i upravna ivica.

[coka]

 Bocne stranice su izradjene iz dva dela, prednjeg i zadnjeg.
 Prelazak sa prednjeg dela koji je konstantne sirine u repni deo, je nagao i naznacen.
 Bocne stranice se izradjuju od resetke i stranica koje se na nju lepe.
 Resetka se formira od letvica od balze i jednog komada balze koji se postavlja u prednjem delu, kod mesta za pozarni zid.





 Kada sam na planu izradio resetku, na nju sam nalepio stranice.

[coka]

[coka]

  Sledece je bilo unutrasnje pojacanje od avio spera 1/16” (1.5mm)
 U jednom trenutku sam pozeleo da izradim otvore za olaksanje u sper plocama.
 Sebart bi u ovolikoj povrsiini napravio bar 20 rupa…medjutim, kao prvo ovo je oldtimer, hajde da ga zadrzim verodostojnim,  kao drugo, uvek unutrasnjost izlakiram ili premazem razredjenim epoksijem, za slucaj da se pojavi curenje goriva iz rezervoara.
 Ti otvori, koji bi se formirali, zahtevali bi daleko vise mazanja, tako da ustede u masi verovatno ne bi ni bilo.





 Stranice sam prebrusio, spojene zajedno u jednu celinu.
 Naravno, spoljne konture sam doveo na tacnu meru sa plana.

[presko]

Драго ми је да си поново у акцији!