Znači, danas popodne se konačno i to desilo, poleteo sam Hellcata...
Sve se potrefilo, vreme ko' naručeno, skoro nikoga na aerodromu, trava na pisti dobra...
Već dva dana samo razmišljam o ovom prvom letu. Dobro de, nije baš prvi, jer je Coka dva puta leteo Hellcat-a i model je solidno natrimovan. Znači nisam baš kretao od nule...
Ipak, mnogo mi se toga danas "motalo" po glavi.
Smatram da ne mogu da napravim tako drastičnu grešku zbog koje bi model pao. U zadnje vreme sam mnogo leteo Thunderbolta i Zero-a, i veoma sam zadovoljan svojom "formom"...
Razmišljao sam više o samom modelu, koji sam već sto puta pregledao, palio motor, šta sve nisam radio, ali uvek može nešto da otkaže, i da se desi nešto ne predvidjeno.
Danas sam, pre odlaska na aerodorom, bezbroj puta u glavi "vrteo film" kako ću leteti. Ipak nervoza je bila prisutna...
Kad sam stigao na aerodrom, zatekao sam samo Dragana Zlokasa sa sinom, leteli su svog lepog dvokrilca.
Kod kuće sam napravio malu chek listu šta sve treba da uradim i proverim, kako ne bih nešto slučajno zaboravio da uradim.
Pošto sam praktično bio sam, sastavio sam model, nasuo gorivo, vazduh u boce, proverio da li sve radi, sve hodove i konačno upalio motor. Za sada je dve savršeno "funkcionanisalo"...
Dragan mi je pomogao da proverim kako rade trapovi i kad sam ustanovio da i to dobro radi, dopunio sam vazduh u bocama i gorivo u rezervoaru.
Ponovo paljenje motora i pravac pista...
Vetra skoro da nije bilo, kako rekoh trava niska, usmerio sam model suprotno od hangara i parkiranih aviona, spustio flapsove za četvrtinu i polako dodao gas.
Znao sam da ovako težak model (preko 21 kilograma sa gorivom) mora da se "zauka" ali, nisam znao da li će da "povuče" na neku stranu.
Nikakvih iznenadjenja nije bilo, model je odmah krenuo, pravo i skoro da nisam morao da pariram vertikalcem. Repni točak se vrlo brzo odlepio od zemlje i Hellcat je veoma stabilno "trčao" na prednjim trapovima bez ikakve tendencije da skreće levo desno ili da se naginje prema napred. Model je rulao ali, ni nalik onome što smo do sada gledali... Brzina se povećava dosta sporije nego na manjim modelima i trebalo je sigurno 50-60 metara da nakupi brzinu. Onda sam blago "navukao" palicu horizontalca i Hellcat je poleteo...
Odmah se videlo da je ovaj motor snažniji od Zenoaha, ali po poletanju ni sa MVVS-om nema naglog navlačenja u vertikalnog penjanja.
Čim se model "odlepio" od zemlje, uvukao sam točkove i vrlo brzo podigao flapsove. Flapsove sam namestio da idu polako (JR pruža mogućnost usporavanja servoa) tako da i kad skroz gurnem ili povučem levi bočni trimer, flapsovi idu sporo i ne može da se desi da vam model naglo poskoči... Mislim, pogotovo ovaj "mrmot" ne može da poskoči, no...
Sve u svemu, u vazduhu je Hellcat bio veoma stabilan. Par klikove trimera po dubini i par eleronima doprineli su da model leti savršeno ravno. Let je trajao oko šest minuta i ono što se moglo izvući kao zaključak je da Hellcat sa pola gasa "ladno" leti pravolinijski i u zaokretima ali, da se za svaku figuri mora davati pun gas.
U odnosu na Thunderbolta a, pogotovo na Zeroa (koji je malo "življi") Hellcat leti kao "usporen". Sve se sporo dešava, valjak je sporiji, petlja takodje. No, to je samo varka, u stvari model je prilično brz samo masa i inercija čine svoje. Slobodno mogu reći, posle dva leta koja sam danas napravio, da Hellcat leti ubedljivo najbolje od svih mojih warbirda...
Ne kažu ljudi džabe da veliki modeli mnogo bolje lete...
Sletanje je bilo sledeće što mi je bilo nepoznato, ali nikakvih problema nisam imao.
Pre predzanjeg zaokreta spustio sam trapove i odmah sam primetio da model ima malu tendenciju da ide prema dole. Naravno ovo se lako parira horizontalcem.
Čim sam spustio trapove, povukao sam i trimer flapsova i kad su flapsovi otišli do dole nije više bilo potrebe za bilo kakvim pariranjem. Flapsove sam namestio da poprilično idu dole, razmišljajući da je ovo težak model i da mu treba "kočenja".
Nisam pogrešio, trenutno kako su namešteni Hellcat prilično uspori i da bi model prišao na sletanje, treba držati četvrtinu gasa skoro do same zemlje.
Kad je model bio na nekih desetak metara od zemlje oduzeo sam gas skroz, blago ga navlačeći, da "izduva" brzinu, sleteo...
Utisak posle prvog leta mi je bio da ovako dobar model nisam nikada leteo. Znate onaj osećaj kad vam nešto odmah "legne"...
Težina uopšte nije bitna, jer Hellcat ima "noseći", prilično debeo profil, koji u "saradnji" sa jakim motorom odradjuje stvar savršeno.
Sve faze leta, poletanje, letenje i sletanje nisu uopšte problematične. Naravno, sad ja ovo pišem posle 199 letova sa Zeroom i 90 letova sa Thunderboltom koji koliko god bili veliki i teški, ipak su stepenicu niže od ovog modela.
Moje mišljenje je da je prelaz na Hellcat-a sa Thunderbolta i Zeroa manji korak nego prelaz sa warbirda Hangara 9 na Zeroa i Thunderbolta...
Takodje mislim da posle ovog modela, koji je baš težak, svaki veći model (oko 100 incha), ali malo manje težine može da bude samo lakši za letenje...
Drugi let je prošao "rutinski". Sad kad sam znao šta da očekujem nije bilo nikakve bojazni. Leteo sam opet oko šest minuta ne želeći da preopterećujem motor.
Motor je za šest minuta leta potrošio oko 2,5 - 3 dl goriva tako da je i tank od 0,7 litara sasvim dovoljan za letove od desetak minuta.
MVVS je u drugom letu imao malu "knedlu" u prelazu sa srednjeg na pun gas. Ovo ću večeras da doteram (doštelujem igle) i ne mogu da dočekam sutra da idem ponovo...
Biće da je ovo ljubav na "prvi pogled"...
Pozdrav
Mirče
