Ali sa druge strane da su se uhvatili u koštac za gyro/acc/magneto senzorima i preciznošću GPS sistema, tehničkim ograničenjima, latencijama, driftu, i na taj način dobili ovaj rezultat, e to bi onda bila stvar za debeli naklon,
Sigurno već imaju sopsveni efikasan, brz i bezgrešan sistem određivanja svoje pozicije preko svijih senzora sa- ili bez GPS-a? Oni ne razvijaju MK-re za hobiste i fotografe, već nešto mnogo složenije.
Kako je naveo voditelj demonstracije, oni razvijaju pre svega matematičke modele kretanja, programski rečeno algoritme, koje će biti važni programski moduli u složenim situacijama prilikom autonomnog letenja ili izvršavanja nekog zadatka. VIđeno na klipu je samo šlag na torti jer već imaju rešeno gomilu složenih pokreta . Dakle njihov rad je orijentisan na viši nivo kretanja od samog određivanja položaja letelice koji je sasvim sigorno rešeno kako treba i ne treba odmah misliti da im to radi na nivou programa u današnjim komercijalnim MK-ima.
Razvoj ide u tom smeru da dronovi i roboti ne koriste spoljnje orientacione podatke, jer bi bili veoma ovisni i ranjivi. Ako padne GPS, svi bi pali u momentu ili bi počeli da lutaju bez veze. Sve podatke o položaju će da dobijaju od sopstvenih senzora i sopsvene baze podataka, kao mi ili ptice. To ne znači da neće moći da koristite globalne mape preko nekog roboneta po potrebi.
Činjenica je da pored poznatih senzora potrebno je mnogo više za autonomno letenje. Neki drugi timovi razvijaju oči i uši za dronove, jer i oni daju bogat izvor podataka o položaju letelice pogotovo u urbanom prostoru pa još i u mraku.
Mozak sadašnjih komercijalnih MK je veoma ograničen i jedino mogu da drže sopsvenu stabilnost i još nešto malo više.Već danas je moguće da u istoj veličini hardvera rade 100-1000 puta brže, da beleže terabajtne podatke i da izvode sve ove složene manevre bez GPS-a. I njima glavni razvojni program trči u nekom brzom stacionarnom računaru, jer je to pririda razvojnog okruženja.
Kada će se pojaviti komercijalni vidovi navedenih razvoja, vide ćemo.