Model je izvanredan, set-up je onakav kakav je u okvirima raspoloživog budžeta (pretpostavljam), ali može solidno da odradi posao bez preteranih 3D pretenzija. Motor će takođe sigurno da sasvim solidno obavlja posao, ali se oko njega treba još dosta poraditi da bi se doveo u top formu.
Sve u svemu, ako hodaš po vlastitim kahonesima - ne skači. Drugim rečima, a sad nazad u laboratoriju. Znatiželja je zadovoljena bez posledica (na sreću), e sada treba hladne glave na tenane sve ispodešavati do perfekcije.
Osnovni principi kod podešavanja (razrađenog) dvotaktnog benzinskog motora su u najgrubljem sledeći:
1. Iglom malog gasa (L) se podešava motor da na leru radi na što bogatijoj smeši, stabilno i pri obrtajima koje propisuje proizvođač, a da pri tome mora trenutno i bez kolebanja da prihvata naglo dodavanje gasa.
Daklem, upališ motor, izmeriš broj obrtaja na leru (po potrebi se doteraju na propisano šrafom za ler gas), proveri se odziv na naglo dodavanje gasa. Ako se pri naglom dodavanju motor guši tromo reaguje na gas - smeša je prebogata, ugasiš motor, zavrne se L igla za 1/8 (oko 45 stepeni), pa ponovo iz početaka. Ako pri naglom dodavanju gasa motor "kašlje" i dobija rezak zvuk - smeša je siromašna, ugasiš motor, odvrne se L igla za 1/8 obrta, pa ponovo iz početka. Ovo se ponavlja sve dok motor na malom gasu ne počne da radi kako je opisano u prvoj rečenici.
2. Iglom velikog gasa (H) se podešava motor da na punom gasu radi na što siromašnijoj smeši, stabilno bez "kašljucanja" i pregrevanja (broj obrtaja će zavisiti od koraka i prečnika elise).
Daklem, upališ motor, daš mu pola minuta da se dovede na radnu temperaturu, daš pun gas, izmeriš obrtaje, ugasiš motor. Zavrneš iglu H za 1/8, upališ motor, daš mu pola minuta da se dovede na radnu temperaturu, daš pun gas, izmeriš obrtaje, ugasiš motor. Ako je broj obrtaja povećan u odnosu na prethodno merenje, postupak ponavljaš sve dok ne "napipaš" maksimalni broj obrtaja, posle koga dalje odvrtanje igle dovodi do pada broja obrtaja. Kada se tio desi, vratiš iglu na maksimalan broj obrtaja, pa vratiš još za dvadesetak-trideset stepeni. Time se postiče to da motor na punom gasu postiže skoro maksimalnu snagu, ali pri smeši koja nije totalno siromašna. Daljim zavrtanjem igle bi mogli da dobijemo veću snagu za još koji procenat, ali uz pregrevanje i uništenje motora.
3. Tek sa ovako podešenim motorom se poleće, i dobro osluškuje motor pri različitim režimima leta i gasa. Uslovi su u letu drugačiji nego pri radu na zemlji, pa se "glanc" na podešavanju "udara" baš za te uslove. Ali o tome drugi put (ili neko drugi). Prozvam Veljka, koji ima veliko iskustvo sa kartinzima i sličnim dvotaktnim "bolidima", da, u trenucima nervnog rastrojstva i devojačkog ludila (u prevodu - kada bude imao vremena), još malo začini "čorbu".
Sve ovo ima smisla, ako je motor već razrađen, ako gorivo ima propisan odnos benzina i dvotaktnog ulja i ako je elisa po prečniku i koraku u gabaritima za konkretni motor. Inače se tokom razrade se koristi obično mineralno dvotaktno ulje 1-2% više nego što je optimum za razrađen motor. Posle razrade treba koristiti što kvalitetnije sintetičko dvotaktno ulje u razmeri koju preporučuje proizvođač.
Posebno treba naglasiti na nije naročito pametno pomerati sondu elektronskog paljenja, naročito ako prethodno nije obezbeđeno da može da se vrati na identično mesto, i ako se ne zna tačno šta se i zašto radi.
Pozdrav