Evo izveštaja...
Oko pola četiri stigoh na aerodrom gde sam zatekao Batu koji je već bio tamo. Vetra je bilo ali daleko manje nego u subotu, opet bočni, sad iz pravca Temerina (ko je bio na Čeneju znaće...)...
Malo smo se prošetali i odredili mesto za poletanje.
Iznenadili su me "tragovi" rulanja Panthera od subote...
Model je sastavljen, napravljen test kako rade prijemnici, prvo bez, a potom i sa upaljenom turbinom i sve je bilo OK.
Dosuta je "čorba", dopunjen vazduh u pneumatiku i model je odnešen na mesto sa koga će poletati. Tamo sam odradio sve što treba, "bacio krst na sebe" i poletanje...
Bata je snimao kamerom tako da sve ima dokumentovano...
Kako sam dao gas model je krenuo pravo bez ikakve tendencije skretanja. Jeste malo odskakivao, ali ništa strašno...
Flapsovi su bili malo spušteni i nakon 30-ak metara model se sam, nisam ga ništa navlačio palicom, odlepio od zemlje. Čim je napustio "majčicu zemljicu" i rasteretio se, malo sam ga navukao i Panther je lako i dosta brzo dobijao na visini. Uvukao sam točkove, primetivši da na desnom krilu trap nije ušao u krilo (ovo moram proveriti).
Ceo let sam leteo sa pola ili čak malo manje od pola gasa. Utisak mi je da model leti malo brže nego Zero ili Thunderbolt. Snage ima na pretek...
Panthera sam morao da trimujem po dubini (penjao je) i elerone sam trimovao par zuba na desno.
Eleroni su veoma osetljivi, tako da ću za sledeći let smanjiti hodove i staviti expo...
U celoj "frci" zaboravio sam da uključim štopericu pa, nisam siguran koliko je let trajao, recimo 5 - 6 minuta.
Tada sam odlučio da krenem na sletanje, koje mi je ustvari bila i najveća nepoznanica.
Ono što nisam znao je koliko su flapsovi efikasni i sa koliko gasa mora da se sleće, da bi se održala brzina.
Prilaz je bio sličan prilazima koje radim sa Zero-om ili Thunderboltom, dakle kad je model bio naspram mene, oborim flapsove (koji sporo "padaju" jer je brzina servoa usporena na stanici) i smanjim gas.
Gledajući jet modele primetio sam da modelari drže gas skoro do same zemlje, pa sam i ja gas smanjio, ali ne na ler nego na recimo 1/3 ili 1/4...
Kad je model napravio četvrti zaokret i krenuo prema meni, video sam da vrlo sporo gubi visinu (dobro jedri), znači moglo je i sa manje gasa, i skinuo sam gas na ler...
Panther je sletao vrlo ravno, stabilno i činilo mi se da je brzina prilično mala, tako da sam rešio da odmah sletim.
Nisam znao ni koliko goriva još ima u modelu...
U samoj završnici sam napravio malu grešku, trebao sam model blago navući. Time bi još malo usporio, a i sleteo bih na glavne trapove.
U ovom mom sletanju, koje bi bilo idealno, ali za modele sa repnim točkom, "zabio" sam prednju nogu u zemlju i Panther je odskočio poprilično u vis, srećom ostao stabilan i kad je drugi put dodirnuo zemlju, to baš nije bilo najnežnije.
Ipak, sem nosne noge, koja se iskrivila, nema apsolutno nikakvih oštećemja...
Tako se završio prvi let jet modela u Srbiji...
Na kraju, šta reći?
Posle ovog "vatrenog krštenja" svaki sledeći let može biti samo opušteniji...
Model leti veoma dobro i stabilno. Sa sitnim doterivanjem komandnih površina (više flapsa na sletanju, manji hodovi elerona + expo) ovo će biti sjajan model za letenje...
Snage ima na odmet, a goriva u ovakom režimu letenja ima sigurno za 8 minuta leta + par prilaza za "ne daj Bože"...
Sad mi je preostalo da popravim nosnu nogu i sa prvim lepim danima idem ponovo na letenje...
Video je snimljen, ali moram sačekati dva dana da se postavi... Biće u subotu...
Na kraju snimak za istoriju...
...i još jedna slika drugara, od kojih je jedan pobegao sa posla, a drugi (pitate se ko) od žene da bi prisustvovali ovom dogadjaju...
Na kraju su Sale i Bata leteli svoje helije...
Toliko za sada...
Hvala svima na dobrim željama, izgleda da su urodile plodom...
Pozdrav
Mirče
P.S. Na mom aparatu nema baš mnogo slika, ipak sam ja leteo, ali ostali su dosta "škljocali", pa će ih, nadam se, još neko postaviti...
I evo slike za Magica...
