Evo jos jedne price iz sveta modelarstva.
Meni je ona veoma vredna jer je ovo trenutno nesto najbolje sta sam u mojoj modelarskoj karijeri napravio. Tokom godinu dana rada svasta sam novo naucio i primenio tehnike gradnje i finisiranja koje do sada nisam radio.
Vremenom sa pokazalo da je za izradu ovakvog modela potrebno samo strpljenje i naravno vreme.
Avion koji sam naumio da pravim je Thunderbolt iz Zlatne serije americke fime Top Flite.
O Top Flite-u ne treba trositi reci jer su oni toliko dugo na modelarskom trzistu da nema ko za njih nije cuo. Poznati su po svojim veoma kvalitetnim proizvodima. Top Flite prodaje kitove modela ili ARF modele.
Model Thunderbolta koji sam leteo tokom leta 2007-me (od Hangara 9) pokazao se veoma uspesan. Negde sam procitao da ako neko zeli da pocne da leti Warbird avione Thunderbolt je pravi model bez obzira na velicinu tj. raspon krila.
Imajuci to u vidu kao i cinjenicu da bi bilo dobro necim se zanimati, tokom jesenjih i zimskih dana, odlucio sam da kupim gore pomenuti kit i sve potrebne stvari koje idu uz njega.
Top Flite kitove i modele prodaje Thower Hobby i na njihovom sajtu vam daju spisak i svih ostalih stvari neophodnih da se ovaj projekat dovede do kraja. Citajuci sta su ljudi, koji su Thunderbolta vec pravili, preporucili na mom spisku potrebnih stvari sem kita nasle su se skoro sve neophodne sitnice.
Na ruku mi je isla i cinjenica da sam isao u Ameriku na Top Gun pa, je to bila prilika da sve donesem sa sobom kad budem dolazio nazad.
Sam kit nije skup (219 $) ali, ako neko zeli da ga naruci odavde, poprilicno velika kutija pravi problem jer postarina za nju iznosi preko 300$.
Na spisku stvari koje su mi bile potrebne bilo je nekih 40-tak stavki i kako sam ih nabavio mozete procitati na:
www.nsmodelers.rs u tekstu Top Gun 2007.
Nisam mogao cekati jesen tako da sam model poceo praviti jos tokom jula 2007-me godine.
U kitu se dobije sva neophodna drvenarija, bovdeni, 6 ili 7 tabaka planova, kabina, kapotaz...
Neke stvari su laser cut-ovane, neke stancovane ali, sve su napravljeneod veoma kvalitetne balze i avio spera. Samim tim finoca zljebova i preklopa je na visokom nivou i nema gubljenja vremena u doterivanju delova. Delovi su svi obelezeni i nema bojazni da se moze pogresiti tokom rada. Model se pravi skoro sam od sebe...
Za laksu izradu dobije se i knjiga od oko 60-tak strana sa opisom kako se sta radi i slikama faza pravljenja modela.
Moja izrada je pocela od krila koja su konstruktivna i plankirana balzom. Krila se prave iz dve polovine (leva i desna) i na kraju se spajaju velikim drvenim bajonetom u jednu celinu. Kad se krila spoje na donje strane krila u sredini dodaje deo koji proprati oblik trupa....
Krila imaju elerone i flapsove. Na flapsovima sarke stoje excentricno od ose pa, kad se flapsovi spuste dobije se pravi skala hod flapsova.
Po jedan servo pokrece svaku komandnu povrsinu a, ja sam koristio servoe koje je Top Flite preporucio za elerone i flapsove, Futaba 9001. Sve polugice i viljuskice su od 3 mm a, polugica za flaps je veoma lepo namestena tako da se ne vidi jer ide kroz krilo.
Zeleci da maximalno napravim scala model (bar koliko je u mojoj moci) dok sam pravio krila provukao sam instalaciju za svetla na krajevima krila i napravio sam lampu na donjoj strani krila, koja se spusta kad se spuste trapovi.
Trapovi kao i repni tocak su pneumatski i proizvod su Robart-a. Od Robarta je i ceo pneumarski sistem (boca, creva, glavni ventil sa mogucnoscu podesavanja brzine uvlacenja i spustanja tockova, spojnice...).
Gledajuci Top Gun primetio sam da je glavni "alat" pre starta modela kompresor na 12 V kojim se stalno dopunjuju pneu boce. Ovo se radi iz razloga da sistem ne ostane bez pritiska pa, da slecete na trup...
Da bih znao koliki je pritisak u sistemu kupio sam od BVM (Bob Violet Model) firme mali manometar koji tacno pokazije koliki je pritisak i montirao sam ga pored prekidaca da ga lako mogu kontrolisati.
Nabavio sam i kompresor i sad je i on sastavni deo start boxa. Sa jednim punjenjem boce (puni se na 7 atmosfera) moze se napraviti 12 ciklusa. Interesantno je reci da u sistmu i dalje ima 3,5 atmosfere ali to nije dovoljno...
Na stajnim trapovima su namesteni poklopci koji, kad se trapovi uvuku, zatvore otvore na krilima. Posto trapovi imaju opruge, poklopci su iz dva dela jedan fiksiran za donji deo trapa i taj ide sa tockom gore dole, a drugi vezan za nogu trapa. Poklopac koji prati tocak je specificnog oblika i pravio sam ga iz tri sloja spera od 0,8 mm koja sam laminirao epoxy lepkom i fiksirao da prate oblik krila. Kad se lepak osusio dobije se neverovatno cvrst polukruzni deo koji apsolutno naleze na krilo i prati njegovu krivinu.
Tockovi su od 5 cola (125 mm) i pasent stanu u krilo.
Na RC Universu ima fenomenalna diskusija o izradi ovakvog aviona. Trenutno tema ima 174 strane i preko 5000 postova sa mnostvom slika i detalja kako i sta sve modelari sirom sveta rade sa ovim kitom. To je, slobodno mogu reci, "suvo znanje"... Uzivao sam tokom mnogih veceri citajuci i gledajuci slike sa ovih postova. Ljudi moji kakvih modelara ima...
No, da se vratim na temu...
Trup se pravi iz dva dela, gornje i donje polovine. Trup cine polu-rebra na koja mu daju oblik. Na ta rebra se lepe letvice od balze, a na te letvice idu posle plankovi kojim se trup oblaze. Tokom rada kad je vec moj trup bio isplankiran, video sam na Internetu da neki dodaju jos letvica da bi plankovi lepse legli. Lepo naleganje se moze dobiti i kvasenjem plankova koji kad se osuse potom lepo prate krivinu rebara tj. trupa.
Prilikom izrade trupa moze se birati da li zelite da vam Thunderbolt bude Razorback ili Bubletop. Razorback je Thunderbolt sa grbom i to je starija varijanta aviona. Pred kraj rata gornji deo trupa je "poravnat" i postavljena kabina kroz koju se videlo na sve strane i to je Bubletop verzija. Ja sam izabrao da moj model bude ovaj noviji...
Tokom izrade gornjeg dela trupa, napravio sam kompletan enterijer kokpita sa sve instrumentima, palicom i u njemu sad sedi i pilot.
Horizontalni i vertikalni stabilizator se prave posebno i ovi elementi se ulepljuju na trup. Horizontalac je iz jednog dela i kao i vertikalac kompletno je plankiran sa balzom.
Kad se gornji deo trupa izplankira, odvaja se od radne povrsine, okrece se i tako se pravi donji deo trupa. Proces se nastavlja, ulepljivanjem donjih polurebra, letvica i na kraju se lepe plankovi...
Tokom izrade trupa kroz njega se provlace bovdeni i creva za pneumatiku.
Modelarima je prepusteno da izaberu mesto za prekidace i sve ostale pratece stvari. Ja sam se potrudio da to sakrijem ispod poklopca da ne upadaju u oci na prvi pogled.
Originalni 5-to delni kapotaz sam zamenio kapotazem od epoxy smole i staklene tkanine koji sam kupio u Americi.
Na prednjem delu kapotaza je "dummy engine" tj. motor koji lici na pravi zvezdasti motor . I ova kopija motora je deo "dodatne opreme" koja se posebno kupuje.
Posto kapotaz prilicno "pasent" naleze na trup sa donje strane sam napravio otvor da topli vazduh od cilindra i auspuha ima gde da izlazi. Ovu veliku rupu sam maskirao metalnom mrezicom i to daje odredjeni"shmek" modelu.
Kroz jednu od klapni kapotaza sam provukao crevo za sipanje goriva i ono se, kad se ne koristi, sakrije ispod kapotaza da se ne vidi. Odusak je sa donje strane kapotaza. Na bocnim stranama su otvori za auspuh i mala rupa za saug.
Na prednjem delu trupa nalazi se "drvena kutija" na koju se montira motor.
Motor koji sam izabrao za ovaj model je Zenoah 45. Ovaj motor se odlicno pokazao na Zerou koji trenutno letim a, koji je po dimenzijama i tezini skoro isti kao Thundaerbolt.
Motor je pricvrscen preko metalnih odstojnika za drvenu plocu koja je opet preko guma prcvrscena za trup. Time se vibracije motora poprilicno smanje i ne prenose se u tolikoj meri za model. Ovaj sistem je od firme Dubro. Servo gasa je sa donje strane drvene kutije i kratka poluga ga povezuje sa karburatorom. Sa strane je kill swich za gasenje motora.
Motor apsolutno stane ipod kapotaza i tacno izlazi u sredini "dummy" motora...
I na Thunderboltu koristim istu elisu kao i na Zerou, Xoar laminated 20x10.
Spiner je kupljen u Americi u pravljen je bas za ovakav tip aviona. Donja ploca spinera je platna kojom je stegnuta elisa a, spiner se uvrce imbusom u sredinu srafa od elise.
Finishiranje modela moze biti monokotom ili farbanjem. Monokot varijanta je laksa, brza, ali ne daje utisak pravog aviona. Farbanje modela trazi mnogo vise rada i pripreme.
Moj izbor je bio da model farbam.
Kolor shema je bitna jer, po meni, to predstavlja ono sto krasi ceo prijekat. Moja zelja je bila da model bude srebrn, ali sa jos nekom bojom koja bi malo "razbila" veliku srebrnu povrsinu.
Kad sam ove godine bio kod Tijana pitao sam ga da mi pomogne oko color seme tj. trazio sam da vidim neku knjigu gde ima Thunderbolta u raznim varijantama.
Covek rece da nema problema i okrete se i ode po veliku kartonsku kutiju u koju mi je,, iz svoje modelarske biblioteke, odvadio jedno 30-tak knjiga samo o Thunderboltima.
- "Nosi ovo u hotel i biraj kako ces farbati model, a kad se zavrsi takmicenje dodji i vrati mi knjige. Ja imam i color i crno beli fotokopir pa, sve sta ti se svidi fotokopiraj i nosi kuci..."
Tako je i bilo. Nasao sam par interesantnih sema. Najvise su mi se svideli Thunderbolti koje su Amerikanci i Meksikanci leteli zajedno pred kraj Drugog Svetskog rata na Philipinima.
Kolor shema u koju je ofarban moj model krasila Thunderbolt kapetana Morgana R. Beamera. On je leteo pri 41.sqdn. 35 F.G. u 201 eskadrili tokom 1945 godine.
Finisiranje modela islo je sledecim redom.
Posto su krila i trup bili izplankirani sve sam lepo izsmirglao i pregitovao sva mesta gde je bilo potrebno. Necu ici u "sitna creva" ali, ovo je prilicno dugotrajan posao.
Kad sam bio zadovoljan rezultatima morao sam ceo model da presvucem sa epoxy smolom i staklenom tkaninom. E, ovo je trajalo dobre dve nedelje rada jer je ovo posao koji ne mozes odraditi od jednom, a i povrsine moraju dobro da se osuse. Recimo na krilima sam prvo radio gornju polovinu, a posle dan dva donju.
Staklena tkanina je veoma tanka 33 gr/m2 i najvaznija stvar je da se smola koja se nanese u sto vecoj meri istisne. Ako se sve dobro odradi dobije se povrsina koja je vrlo cvrsta i ravna. Bitna stvar je i da tkanina lepo nalegne i da nema mehurica jer se i najmanji vidi i tesko ga je posle gitom popraviti.
Ovo je bio proces koji nikada nisam radio i bio sam veoma zabrinut kako ce sve ispasti.
Prvo sam radio manje povrsine (horizontalce i pokretne povrsine) a, potom trup i krilo.
Preklopi staklene tkanine, koji su mene najvise brinuli, nisu bili problem jer je tkanina toliko tanka da se preklopi skoro nisu ni videli a, na kraju se veoma lepo daju smirglati.
Posto je sve bilo presvuceno u staklo, prisao sam smirglanju da bih dobio fine povrsine. Danima sam bio kao"pekar" sav beo od prasine i gita.
Odlucio sam da cu model farbati sam, jer je nosenje toliko stvari kod farbara bilo previse komplikovano. Takodje na modelu ima 7-8 boja i to "prckanje" ni jedan farbar nece da radi.
Pre farbanja sam ceo avion spricgitovao. Spricgitovanje i farbanje sam radio sa "Body" Grckim akrilnim bojama i spricgitom. I spricgit i boje se prodaju u sprejevima od 400 ml.
Spricgit im je super, brzo se susi, a tek kad ga nanesec vidis koliko jos ima mesta sto treba popraviti. Gitovanje i sitna doterivanja su mi takodje odnela dostra vremena, ali avion je konacno poceo da lici na sebe jer je postao siv (takva je boja spricgita).
Posle finalnog smirglanja poceo sam da farbam model. Osnovna boja je srebrna, a na nju sam raznim maskirnjima posle nanosio ostale boje. Za ovo mi je bilo potrebna cela nedelja rada. Najvise vremena se izgubi na silna merenja i razmeravanja delova i povrsina koja se farbaju.
Na kraju kad je sve bilo ofarbano odneo sam model kod auto farbara koji je u komori naneo poslednji sloj polu mat klar laka.
Verujte vredelo je truda...
Zadnjih mesec dana sam sastavljao model, ulepljivao sarke, stavljao servoe, namestao otklone, postavljao motor, rezervoar...
Ima mnogo sitnog "finog" rada koji se ne primeti a, mora da se odradi.
U Americi sam kupio i JR 9303 stanicu na 2,4 Ghz i taj uredjaj sam stavio u model. U originalu ovaj rc sistem ima tri prijemnika (dva su u glavnom prijemniku i jedan satelitski), a postoji mogucnost da se dokupi jos cetvrti (drugi satelitski) prijemnik. Ja sam to uradio tako da mislim da ne moze da se desi da model ostane bez prijema u bilo kom rezimu rada.
JR ima i malu elektroniku koja se zove Flight Log. Ona se prikljuci na prijemnik i preko nje mozete videti da li neki od prijemnika stoje u "senci" pa, ako ima slabiji prijem mozete da ga premestite na neko bolje mesto.
Ovaj JR ima mogucnost da na prijemnik prikljucite dva nezavisna sistema napajanja strujom. Time se dobija mogucnost extra sigurnosti ako jedna baterija ili prekidac otkazu.
Pre par dana sam doterivao teziste i nisam morao da dodam ni gram olova, nego sam teziste doterao sa postavljanjem baterija na odredjeno mesto.
Ukupna tezina je 11,5 kilograma.
Juce sam prvi put palio motor. Posto je sve novo bio je potrebno alnaserom vrteti oko 6-7 sekundi dok nije povukao gorivo, a potom je odmah upalio i od prvog momenta savrseno radio. Nisam imao potrebe da diram ni jednu iglu.
Model nisam jos leteo ali, uopste ne sumnjam da leteti dobro. Videcemo...
Na kraju, sta reci?
Nevidjeno sam uzivao u zadnjih godinu dana praveci ovaj model. Posvetio sam mnogo vremena svakoj faza rada koja je bila izazov na svoj nacin ali, sad gledajuci gotov model vredelo je truda...
Mislim da se to i vidi i stvarno je nesto sto se ne dozivljava svaki dan.
Vrlo sam ponosan na sebe sto sam ga napravio.
Ovim putem se zahvaljujem svima koji su mi savetima pomogli da ovaj projekat privedem kraju...
Pozdrav Mirce
P.S. Slike govore vise od reci pa, evo par da vidite o cemu sam pisao....
