Пројекат М 1022

[presko]

Као што сам већ написао на моделу сам заменио мотор. Скинуо сам „SAITO 100“ са „EAGLE“-а.





Замена мотора није била компликована. Још од раније сам знао да „OS 65 AX“ и „SAITO 100“ имају скоро идентичне картере, исти пречник, шапе за монтажу на моторскi носач на идентичном месту, пречник и размак отвора за завртње идентични, једино је картер „SAITO 100“ мало дужи што није никакав проблем.

 



Чак им је и маса била скоро идентична (655gr и 680gr).





Због карбуратора, који се на „SAITO“-у налази позади, морао сам мало да дорадим и носач мотора и чело трупа.









Морао сам да променим и позицију серво покретача полуге гаса.



Серво сам продужним каблом спојио са пријемником. Како се конектори налазе на месту „невидљивим“ за контролу, осигурао сам их термо бужиром.



И то би било то.

[presko]

Пошто сам, тренутно, завршио са подешавањем мотора, требало је вратити поклопац мотора на модел. Овде је настао мали проблем. Цилиндар „SAITO“-а је био мало већи, игла за подешавање максималног гаса као и ауспух на другој позицији (при том је и сасвим другачији).
С обзиром да је поклопац више пута поправљан, одлучио сам да ге не преправљам, већ да направим нови, а стари да средим за евентуално враћање „OS“-а на модел, једног дана.

Од овог тренутка посао се одвија на два паралелна колосека.

Прво сам стари поклопац опрао метил алкохолом, а онда састругао стару боју, пребрусио га на суво и на мокро.











Потом сам га препрскао основном бојом за пластику (провидна) и течним гитом.







На крају сам га офарбао дво компонентном белом акрилном бојом. Овим је био спреман за завршно фарбање.



Док сам ово радио, извукао сам из „нафталина“ калуп и излио нови поклопац мотора.



Просекао сам и обрадио потребне отворе.















Сад је и он био спреман за завршно фарбање.

[presko]

Завршно фарбање, оба поклопца мотора, је подразумевало бојење њихове горњаке у црвену и бојење црне линије између беле и црвене боје.
Овог пута сам прескочио златну боју, која ми је правила проблеме, а и знатно сам убрзао посао.

За почетак је требало покрити површи које остају беле. Почео сам са обележавањем границе између беле и црвен боје.











По обележеној линији сам прелепио провидну самолепљиву траку и тако почео покривање беле површи.





Када сам ово завршио избрисао сам остатке графитне оловке којом сам обележио границу.





Остатак беле боје на поклопцу сам покрио самолепљивом креп траком.





Исто сам урадио и са другим поклопцем.



На ред је дошло фарбање црвеном дво компонентном акрилном бојом.







Прво један, а одмах затим и други поклопац.

[presko]

На ред за фарбање је дошла црна гранична линија између беле и црвене боје.

Размерником сам одмерио њену ширину и обележио је на поклопцу мотора комплетном дужином.











Потом сам, по обележеним местима, залепио провидну самолепљиву траку целом дужином, а потом и самолепљиву креп траку.







Исто сам урадио и са другим поклопцем мотора.



Затим сам их оба офарбао.

[presko]

Пре него што сам монтирао поклопац мотора на модел, измерио сам масе оба, старог и новог.





Стари је имао већу масу за 38g, што је била последица предходних поправки. Таман да компензује већу масу мотора.

Учврстио сам крај црева одушке мотора.



Црево за надпритисак у резервоару је било добро па га нисам дирао.



Црево за пуњење је било кратко за неких 50mm па сам га заменио дужим.



Црево за довод горива у карбуратор је било добро и ту нисам ништа дирао.







На крају сам монтирао елису и капу елисе.







Овим је замена мотора на моделу била завршена.

[presko]

Данас поново на летењу. Једино је било мало претопло, остало је све било идеално.
Велика авијација није летала због Приказа на аеродрому Батајница,





Све је ишло као по лоју, осим што пластична капа елисе није издржала сурову снагу „SAITO“-а, распала се у првом лету.



Скинуо сам остатке и наставио летење.