Пројекат М 1022

[presko]

Као што сам већ написао на моделу сам заменио мотор. Скинуо сам „SAITO 100“ са „EAGLE“-а.





Замена мотора није била компликована. Још од раније сам знао да „OS 65 AX“ и „SAITO 100“ имају скоро идентичне картере, исти пречник, шапе за монтажу на моторскi носач на идентичном месту, пречник и размак отвора за завртње идентични, једино је картер „SAITO 100“ мало дужи што није никакав проблем.

 



Чак им је и маса била скоро идентична (655gr и 680gr).





Због карбуратора, који се на „SAITO“-у налази позади, морао сам мало да дорадим и носач мотора и чело трупа.









Морао сам да променим и позицију серво покретача полуге гаса.



Серво сам продужним каблом спојио са пријемником. Како се конектори налазе на месту „невидљивим“ за контролу, осигурао сам их термо бужиром.



И то би било то.

[presko]

Пошто сам, тренутно, завршио са подешавањем мотора, требало је вратити поклопац мотора на модел. Овде је настао мали проблем. Цилиндар „SAITO“-а је био мало већи, игла за подешавање максималног гаса као и ауспух на другој позицији (при том је и сасвим другачији).
С обзиром да је поклопац више пута поправљан, одлучио сам да ге не преправљам, већ да направим нови, а стари да средим за евентуално враћање „OS“-а на модел, једног дана.

Од овог тренутка посао се одвија на два паралелна колосека.

Прво сам стари поклопац опрао метил алкохолом, а онда састругао стару боју, пребрусио га на суво и на мокро.











Потом сам га препрскао основном бојом за пластику (провидна) и течним гитом.







На крају сам га офарбао дво компонентном белом акрилном бојом. Овим је био спреман за завршно фарбање.



Док сам ово радио, извукао сам из „нафталина“ калуп и излио нови поклопац мотора.



Просекао сам и обрадио потребне отворе.















Сад је и он био спреман за завршно фарбање.

[presko]

Завршно фарбање, оба поклопца мотора, је подразумевало бојење њихове горњаке у црвену и бојење црне линије између беле и црвене боје.
Овог пута сам прескочио златну боју, која ми је правила проблеме, а и знатно сам убрзао посао.

За почетак је требало покрити површи које остају беле. Почео сам са обележавањем границе између беле и црвен боје.











По обележеној линији сам прелепио провидну самолепљиву траку и тако почео покривање беле површи.





Када сам ово завршио избрисао сам остатке графитне оловке којом сам обележио границу.





Остатак беле боје на поклопцу сам покрио самолепљивом креп траком.





Исто сам урадио и са другим поклопцем.



На ред је дошло фарбање црвеном дво компонентном акрилном бојом.







Прво један, а одмах затим и други поклопац.

[presko]

На ред за фарбање је дошла црна гранична линија између беле и црвене боје.

Размерником сам одмерио њену ширину и обележио је на поклопцу мотора комплетном дужином.











Потом сам, по обележеним местима, залепио провидну самолепљиву траку целом дужином, а потом и самолепљиву креп траку.







Исто сам урадио и са другим поклопцем мотора.



Затим сам их оба офарбао.

[presko]

Пре него што сам монтирао поклопац мотора на модел, измерио сам масе оба, старог и новог.





Стари је имао већу масу за 38g, што је била последица предходних поправки. Таман да компензује већу масу мотора.

Учврстио сам крај црева одушке мотора.



Црево за надпритисак у резервоару је било добро па га нисам дирао.



Црево за пуњење је било кратко за неких 50mm па сам га заменио дужим.



Црево за довод горива у карбуратор је било добро и ту нисам ништа дирао.







На крају сам монтирао елису и капу елисе.







Овим је замена мотора на моделу била завршена.

[presko]

Данас поново на летењу. Једино је било мало претопло, остало је све било идеално.
Велика авијација није летала због Приказа на аеродрому Батајница,





Све је ишло као по лоју, осим што пластична капа елисе није издржала сурову снагу „SAITO“-а, распала се у првом лету.



Скинуо сам остатке и наставио летење.

[presko]

Прича се наставља.



Модел је добио нови алуминијумски спинер.

[rajker]

I konacno   

[presko]

Пар слика са скупа на аеродрому Дивци.

[presko]

Као што сам већ рекао, у недељу сам откинуо десну ногу на моделу.

Ја сам имао мали пех. На слетању сам одкинуо десну ногу. Ништа страшно.

Осим што је оштећен труп, покидана су оба завртња која држе ногу.





Двадесетак нинута сам се патио да извучем остатке завртања.





Потом сам место оштећења добро очистио:
прво прљавштину четкицом за зубе, ...



... па одмастио метил алкохолом, ...



... равни део сам мало поравњао брусним папиром ...



... и на крају сам металном четком очистио место лепљења балзе.





Уочио сам једну већу напрслину у зони лома и залеоио сам је супер лепком.



Проверио сам како лежи одваљени део и ...



... како је све било добро, прво сам спојио ногу са трупом, ...





... а онда оваљени део залепио петоминутним епокси лепком.



Када се лепак осушио, пребрусио сам поправљано место.



Потом сам исто прегитовао дво компонентнин полисетерским гитом.



По сушењу гита, поново брушење, прво грубо на суво ...



... па фино на мокро.



Овим је ова фаза завршена.



Модел је доведен у летно стање. Место поправке би требало префарбати, а и не мора. Боја на доњаци трупа је доста оштећена дејством горива па би требало офарбати мало већу површину. Наредних дана ћу одлучити шта ћу да радим.

[presko]

Како сам требао да офарбам алате за Ик 2, одлучио сам да данас о истом трошку офарбам и труп BG Košave, али само у зoни поправке.

Прво сам морао да ољуштим сву оштећену боју.





Потом сам труп очистио и одмастио метил алкохолом.



После чишћења сам труп пребрусио финим папиром за брушење дрвета и самолепљивим тракама заштитио зоне које се не фарбају.





Након овог је уследило фарбање дво компонентном акрилном бојом.

[presko]

Боја се осушила па сам је исполирао и то водополирним папирима градације 800 и 1500 на мокро.







После тога сам монтирао стајни трап.





Искористио сам то што сам скинуо поклопац мотора да проверим филтер горива и да мало заврнем иглу лер гаса пошто ми се чини да је смеса на леру богата.



Монтажом поклопца мотора, елисе и спинера модел је спреман за лет.

[presko]

19. септембар 2021.

Поново слетање са угашеним мотором.

[presko]

Скоро четири године нисам ништа значајно правио. С једне стране, ужелео сам се рада, а са друге стране појавио ми се вишак мотор. Наиме “OS MAX 61 FSR” који је био на “Кристен иглу” (CHRISTEN EAGLE), показао се нeдовољно јак за овај модел. Последица овог је била да је “игл” добио нов мотор, а ја сам за стари мотор почео да пројектујем и правим нов модел.



Први корак је био одлучити шта правити. Ту није било великих дилема. Како смо започели са “IMAC” такмичењима, донео сам одлуку да нови модел буде акробатски, који би могао да учествује у истим. Ова одлука је поткрепљена чињеницом да је овај мотор, већ, био на, некадашњим, F3A акробатским моделима и да се показао добар за ту категорију.







Из ранијег искуства сам знао да модел за овај мотор не би смео да има већу масу од 3.5kg, да би оптимално специфично оптерећење крила било око 7kg/m2 и да би добар релативни волумен хоризонталног репа био око W=0.65. Ове вредности су ми дефинисале, почетну, величину модела.

Други корак је био да још једном погледам и проанализирам актуелне моделе.

Трећи корак је био да видим шта могу искористити од предходних мојих пројеката, а што би ми уштедело и време и новац. Ту се нашао калуп за композитни капотаж мотора, калуп за терминезоне крила и комплетан стајни трап.





Овим је све било спремно за почетак радова.

Десет година ! ...

[presko]

Дошло је време да се и „BG Košava“ врати на писту.
Проверио сам функционисање радио опреме и урадио детаљан визуелан преглед модела. Све је било у реду.

Тежиште сам бацио на проверу горивне инсталације. Сва црева су била читава.





У филтеру није било труња, то јест било какве прљавштине.



Међутим мрежица је била замашћена.



Ово се најлакше, по мени, чисти спаљивањем упаљачем.



Мало сам одврнуо и иглу минималног гаса.



Ово ми је немогуће учинити док је поклопац мотора на моделу, а у последњим летовима прошле сезоне учинило ми се да је мотор мало постан на малом гасу.