RC DRUŽENJE > SKUPOVI / TAKMIČENJA / OKUPLJANJA

Gde se još može leteti RC

<< < (4/7) > >>

mirce:
E, kad sam ja pisao ovde, pre dve tri godine, da se organizujemo u klubove, naravno ni tada niko nije ništa napisao i nije osnovan ni jedan modelarski klub.
Verovatno neće biti ništa od toga ni sada, jer osnivanje kluba nije tek tako, odeš pa ga osnuješ...
Moja supruga i ja smo kroz to prolazili prošle godine i onda smo videli da je mnogo lakše napraviti udruženje gradjana.

Drugo, oko kluba, i da se osnuje, ima mnogo administrativnog posla koji neko mora da radi, znači neko mora da radi, svaki dan, posao...

Treće. skejteri su dobili park, dobro, kolika površina treba za skejtere?  A koliko treba za modelarski aerodrom?
Nemojte se zanositi...

Ja vam od sveg srca želim da to nešto zaživi, ali nema teorije... Nema više te "o ruk", grebatorske ili kako god hoćete da nazovete varijantu, samo da je džabe... 

Nego ljudi, "use i u svoje kljuse" i skupljajte lovu, pa nešto kupite i počnite da sredjujete.

Kaže neko poprskaće travu totalom... I šta onda? Ko sme sa totalom da poprska travu na tudjem aerodrmu. Šta će time dobiti, blato kad padne kiša...
Svaki teren treba srediti, greder, zemljani radovi, valjak, trava, košenje, održavanje... Alo ljudi, to je posao... Treba zalivati, treba kositi, treba raditi...
Ko će to da radi?

Nemojte misliti da sad ovde pametujem, ali budite realni...

A što se tiče mog iskustva, pričao sam sa vlasnikom zemlje o kojoj sa pisao ranije. Mogu reći da se "kockice polako slažu" i da priča može da ide u dobrom pravcu.
To znači sledeće, za vikend idem da vidim zemlju i salaš.
 


Zemlja mora imati odredjeni pravac (zbog sunca - da se ne gleda u njega kad se leti), ne sme imati drveće okolo (ovde ga nema), ne sme biti bandera (ovde ih praktično nema, tek jedna, tamo na kraju daleko)...

Dalje, mora se lako dolaziti do aerodroma (ovde je to slučaj, sa asfaltnog puta skrećeš direkt na zemlju - modelarski aerodrom), mora biti dovoljno blizu nekog mesta, a opet dovoljno daleko da ne smetaš nikom, a da možeš bezbedno, kod nekog u blizini, da držiš recimo ono malo traktorče za košenje trave i da možeš tog istog da "cimneš" kad god treba da ti kosi pistu (podrazumeva se da mu se to plaća).
Ako košenje ne može da se sredi, cela stvar "pada u vodu"...

Šta je najbolji deo ove moje priče, razgovarao sam, sad već u više navrata sa vlasnikom zemlje i salaša na njoj, čovek živi 3 km odatle, ima traktor sa kosilicom.
Čovek drži stoku, jer se time bavi i voljan je da ostatak zemlje što nam ne treba za modelarsku pistu uzme u arendu i gaji detelinu.
To je dobitna kombinacija, jer bi time jednim udarcem sredili više stvari, imali bi ko da kosi modelarsku pistu, od arende bi delom finansirali tekuće održavanje, nema poljoprivrednih kultura koje bi mogle da se pokradu pošto se gaji detelina, zemlja bi se često obilazila...
Detelina je dobra i za prilaz modelom na sletanju, jer ako nešto "omašiš" slećeš u detelinu, ne u recimo kukuruz...

Znači, ima mnogo stvari o kojima se mora voditi računa.

I na kraju, zemlja i mali salaš su investicija koja može samo da dobija na vrednosti. Cena zemlje je svakim danom sve veća i veća, tako da su pare koje će se sada uložiti praktično nešto što će imati uvek istu ili veću vrednost. Treba imati novaca, to je istina, pa se upustiti u ovakvu priču.
 

U Beogradu ima mnogo modelara i kad bi svi skupili lovu, sigurno bi moglo da se kupi nešto interesantno. Mislim da je najveći problem je dogovoriti se...

U nedelju idem da "gledim" salaš i "zemljicu", pa ako je čemu, postaviću neke slike...
BTW, Beogradjanima je to mesto bliže od Čeneja, ne mnogo, ali se lakše i brze stigne. No, "da ne trčimo pred rudu"...

Jednog dana biće to ovako:







...naravno, bez ograda i klupa, jer će to "braća" da pokradu, dok si reko "keks"...


Pozdrav

Mirče

coka:
 
 Interesantna tema, koju smo ove godine zapoceli, nazalost podstaknuti mukom.
 
 Poznato je da se najintenzivnija rc letacka aktivnost obavlja na 13. Maju i sada se pod strahom potencijalnog gubitka ove lokacije mnoge crne misli roje.
 Medjutim, ne tako davno, pre nekih 5 godina, Lisicji Jarak je bio mesto gde su se modelari okupljali. Za 13. maj mnogi nisu ni znali da postoji.
 Lisicji Jarak smo izgubili kada se u jednom trenutku na njemu poceo pojavljivati veliki broj modelara na betonskoj stajanci i kada smo poceli da predstavljamo pretnju za okolinu a zasigurno i za nas same.
 Sada se sve to polako, ali zasigurno preselilo na 13. Maj.
  Gubitak letelista i problemi na njima su nesto sto prati ovaj hobi i sto je uveliko "vec vidjeno".
 Kada se to desilo, ja sam svoje aktivnosti bazirao na vise aerodroma.
 Lisicji jarak je savrsena varijanta za prepodnevne odlaske jer nema ni "zive duse".
 Kada udjete na kapiju aerodroma, ako nastavite putem koji vas vodi u desno, doci ce te do parkinga i dalje ce te morati da nosite opremu peske.
 Za modelare je odredjena pista koja se prostire paralelno sa Zrenjaninskim putem i to deo koji se nalazi 300-ak metara od hangara, tacnije na polovini te piste.
 Ostale pisrte nije dozvoljeno koristiti, osim ako na aerodromu nema nikoga i ako zelite da koristite prelepo i veoma upotrebljivo betonsko parce i krug, ali bi tada trebalo da se javite Ivanu ili Lekiju, koji i zivi na aerodromu.
 Sve ostalo je u domenu lepog kucnog ponasanja. Ostavite cisto iza sebe, pusaci-ne bacajte opuske, a kada letite ne letite iznad parkiranih aviona.
 Kolima mozete uci tako sto nakon ulaska dignete rampu i nastavite pravo do stajanke. Tada, nastavljajuci pravo, preko piste, stizete na modelarsku pistu. Pri ovome, uvek prvo parkiram auto, javim se pa zatim nastavim na nasu pistu.
 Vikendom je aktivnost znatna ali je i prostor povelik.
 Aerodrom se cesto kosi ali naravno to nije uvek bas odgovarajuce za nase avione. Ipak mog Suhoja bez problema mogu leteti sa pomenutog mesta.
 Prosle godine je jedino bilo problema kada je veci broj aviona poljoprivredne avijacije bio parkiran na pocetku nase piste i kada je u nekoliko navrata bio letacki dan padobranaca, pa je aerodrom izgledao kao da se snima "desant na Drvar".

 U tom slucaju, nekih 2 km blize Beogradu, nalazi se pomenuti aerodrom Kovilovo.
 Mesto je prelepo. U vecernjim satima cujete samo prelepo sistanje vetra kroz obliznje krosnje. Motorciklom sam izmeruio duzinu piste i upotrebljiv deo je preko 1km duzine. Najlepsi i najravniji deo je 200 ak metara posle izgorelog objekta i ulaza na aerodrom.
 Aerodrom se sporadicno kosi i u upotrebi je svega nekoliko puta u godini kada sa njega polece poljoprivredna avijacija. Tom prilikom se poprilicna kolicina malationa prospe pa postoje "celavi parcici" piste, koji su nama veoma odgovarajuci.
 Kada tamo letite, srescete samo pecarose koji tuda prolaze iduci na obliznji kanal, kao i patrolu u plavom Jugu, koja s vremena na vreme obilazi aerodrom.
 Ako imate imalo takta, ti ljudi ce vam predstavčljati veoma prijatno drustvo, kao i poneki radnik obliznjeg kombinata.
 Jednom prilikom su mi dali i ime coveka kojem bi se trebalo obratiti za dobijanje neke stalne dozvole, ali kako vec tri godine apsolutno ne postoje problemi sa ovom lokacijom, to nikada nisam ucinio.

 Preko puta tog letelista, kod nekadasnje benzinske pumpe koja je unistena za vreme bombardiovanja, nekih 2 km od Zrenjaninsko auto puta, imate pomocno leteliste, veoma lepo uredjeno, koje se zavrsava lokalnim putem.
 Taj put se bez problema moze koristiti za poletanje modela jer je ravan i ne pamtim kada sam video da automobil prodje tim putem. Za sletasnje mozete birati ili asfaltni put ili travnatu pistu letelista, koja takodje "pati od alopecije".
 Mesto je ukleto prazno i ljude ce te videti samo oko 15 ili 16 casova, kada se sa obliznjih pkb pogona vracaju kuci. Obicno zure, pa ni ne obracaju paznju na vas.
 Za kraj poslastica. Kovin.

 Jednom recju izmisljeno mesto. Betonska pista usled njive. Zaboravljena i od boga i od ljudi.
 Koristi se kao obilazni put i svakih nekoliko minuta prodje po neki automobil, zato nikada na ovaj aerodrom nemojte ici sami. Potreban vam je neko ko ce osmatrati pistu. Naravno, shvatite, ovo je tekovina vojnog aerodroma i potrebno je lepo se ponasati, jer mislim da je potrebno manje od malo pša da ovaj raj izgubimo time sto ce se sazidati bedemi na porilaznom putu ili postaviti jedan strazar.
 Ne kosi se i ne uredjuje, ali je betonska pista u neverovatno dobrom stanju.

 Kada letim mlazni ili fenski avion, ovo mi je omiljena lokacija.
 Kada zelim da skoknem na sat ili dva letenja, predvece, biram Lisicji Jarak jer uvek imam i pomocne varijante Kovilova i malog letelista.
 Vikendom, ipak volim da odem na 13. Maj jer se uzelim drustva. Odlasci na pre pomenute aerodrome ipak zavise od toga sa kim se i da li se dogovorite da ide sa vama.
 Jednom mesecno, otprilike,zarad druzenja i lepog provoda, odem do Ceneja ili Sremske Mitrovice a ove godine mislim da cesce posecujem i Paracinski aerodrom kao i mali raj kod Preljine.

 Licno sam zainteresovan za svaku akciju uredjenja letelista i to cu uciniti i za letelista koja posecujem svega nekoliko puta godisnje.
 Ocekujem i od drugih da razmisljaju na isti nacin. To sam rekao i Banetu Zaklanu i od njega imam rec da ce i Cenejska ekipa ucestvovati u akcijama sredjivanja nasih letelista.
 Slazem se da je jedini resenje nabavka sopstvenog aerodroma.
 Takodje je tacno i da ce ekipa koja se bude odvazila za takvu akciju biti "najgora na svetu" kada bude odredila odredjenu cenu za koriscenje aerodroma, ali to je nasa stvarnost (tacnije buducnost) i od toga se ne moze pobeci.
 Panicenje nakon jednog dana kada se na 13. Maju desila guzva, je znak da se ipak ne bavite modelarstvom dovoljno dugo i da takve situacije niste doziveli.
 Za kraj, mozda nesto nepopularno, ali zasigurno istinito, a tice se kupovine sopstvenoog aerodroma.
 Da budemo iskreni, a mozemo se pretvarati da nam posao dobro ide i da smo "puni para", kao sto to Zuba govori, ali vreme u kome zivimo je vreme prezivljavanja.
 Kada bi mi sada neko rekao da sa 1000e mogu resiti problem aerodroma, za te pare pre bih uveo grejanje u stan ili odveo porodicu na more.
 Pomenuta svota je u danasnje vreme suvise velika da bi se dala da bi jedan clan porodice sebi kupio malo dusevnog mira.
 Licno mislim da je jedina pametna i realna varijanta narednih nekoliko godina, po cenu letenja manjih i laksih modela, koristiti ono sto imamo, i pokusaj da uz mala ulaganja to odrzimo u upotrebljivom stanju.

 

zajko:
 :)aplauz Bravo Mirce za prvi deo price  mmmm :)aplauz... Sve si lepo izlozio i obrazlozio...
Za drugi deo price bih te savetovao da bezis sto dalje od te ideje, jer kako sam rece:
"To ne može biti za "siću" i modelari se moraju pomiriti sa sudbinom da sve košta.
Čak i de se sve to napravi, nažalost, otvoriće se nova tema kad se dodje do plaćanja i onaj ili oni koji ulože novce kad budu krenuli da naplaćuju kroz karte ili članarine biće "najgori na svetu"... "

Sportska drustva i klubovi su suvise komplikovati i nepotrebni, osim ako ne mislite da nekog od politicara uvucete u RC, recimo Dacic da leti avion, Vucic u heli sekciju, Gradonacelnik sa Bignedom tera auto, a Toma da snima zemlju srbijucu sa nekim Oktom.. Camac sekciju iovako nemamo... Ja bih Dacicu bio sponzor sa kompletom DX18QQ, dobija i kacket u kutiji... Ali bi to onda bilo ko Zvezda-Partizan imali bi aerodrome u sred grada...Meni je trebalo godinu dana i 500 Eur, da registrujem SD, pa je prosle godine to preuzeo APR, svi smo morali tamo da predjemo i sad je sve to obicna firma... Sem obaveze da ministarstvu sporta, stalno dostavljas neke podatke, nista se ne dobija satim... Namirisali su lovu od prodaje velikih SD, pa sad kao vode evidenciju i racuna... a daju ....nista.... a kakva nam je drzava suludo je i ocekivati ista... Kad nema interesa za pojedince, pisi propalo... U sta god da se organizujete od drzave i grada, smem da tvrdim da necete dobiti nista, ii opet ponavljam obzirom na opstu siromastiju i bedu, cak je amoralno i traziti i ocekivati... Pola Srbijice nema sta da jede, a sad ni mleko ne pije !!!
Tema je dobro pokrenuta, ali bojim se da ce samo ostati na piskaranjima ovde na forumu, kao sto ranije rekoh pitanje je koliko ima letaca kojima treba RC aerodrom, da lupim 20-tak, pa neka bude i duplo 40-tak...(preterah),  mislim na celu Srbijicu, ostalima treba radionica da prave modele, vidis da vecina smislja i izmislja nove tehnologije, upisao se na RC forum, sve zna samo da napravi avion i da ode na pravi RC aerodrom (kao one tvoje slike sa kraja posta)... Nije mi ideja da nikoga vredjam ili omalovazavam, ali jedino je Magic, probao juce valjda, da ovde nekome objasni da se avioni ne prave tek tako i da je potrebno mnogo znanja, iskustva i nadasve letenja, a i para, da bi se otislo u taj korak dalje... Svi znamo da je beda i siromastija naveliko zavladala, a onda dolazi do ocaja i zle naravi i svega ostalog NE...DOBROG...

Umesto da se neka vrsta takmicarskog duha iskaljuje na livadi, stazi ili vec... ovde se sve i svasta pise, a najvise saveta dele oni koji su RC avion, heli ili auto videli na slikama, ovde na forumu ili na YouTube...
Proslogodisnji primer staze je dobro poznat, u nekom nadahnucu napisao sam pomalo komican tekst, ali to je bilo tako... napravi se staza, kakva takva, napokon... odmah se ekipa rasturila...
Velika je to ideja, velike su to pare... a para nigde, a nema ni preterane volje i malo ljudi zeli da pomeri nesto sa mesta, sem da prica o tome...
Ali u svakom slucaju bi bilo lepo da nisam u pravu...
 (pijemo)

Ivan:
Ajde da razjasnimo malo stanje o modelarstvu BG i okolina. Koliko stvarno ima modelara - letaca u BG i okolini (ne vise od 15 aktivnih MOJA slobodna procena)
SRBI - SRPSKI MENTALITET je najveci problem u ovoj prici. Svako udruzenje - tim - klub koji broji vise od 4  - 5 clanova je osudjeno na propast jer naravno svaki Srbin moze da bude NAJBOLJI  predsednik drzave ili selektor fudbalske reprezentacije = DEFINITIVAN USLOV ZA NEUSPEH BILO KAKAVOG KLUBA - UDRUZENJA KOJE BROJI VISE OD 5 CLANOVA.
Budimo realni Srbe (VISE OD 5) je jedino moguce organizovati u vecem broju ako se ide u kafanu a da nije o njihovom trosku.
Jedina varijanta nekog RC kluba aerodroma je da bude privatno vlasnistvo i da postoji JEDAN GAZDA koji ce odlucivati o svemu. Volonterski rad u srbiji ne postoji osim u teoriji
Znaci ozbiljna clanarina pa ko voli nek izvoli. Za tako nesto nije dovoljno 10- 20 ak modelara jer to zahteva ozbiljna finansiska sredstva.
Zakljucak je da cemo se i dalje snalaziti i leteti po kojekavim livadam, oranicama, kejovima  ..................

Mirce je sve to prosao i svi znamo kakav je epilog pokusaja.

Sto se tice registracije kluba to licno mogu da zavrsim za 10 dana (papirologija i sve je spremno samo treba predati na salter) al ne vidim ni jedan valjan razlog da se upustam u takvu avantiuru.

Drago bi mi bilo da neko ovu teoriju argumentovano opovrgne jer u toj varijanti predajem dokumentaciju za registraciju kluba istog dana.

Ivan Jeremic

vihor522:
Prošle godine sam, sticajem okolnosti, leteo modele na Kovilovu i mogu da izreknem samo pohvale za taj aerodrom, ali tek kada proradi "Kinez". A što se udaljenosti tiće;Od Novosadskog lakta   podjednaka je udaljenost  do 13-g i Kovilova, a na Kovilovu nigde nikoga-MILINA BOŽJA I RAJ ZA MODELARE.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page