Hvala svima na cestitkama. Ceo put je bio dozivaljaj sam po sebi...to je trebalo sve doziveti i preziveti
Sa Igorom, covekom koji je jedan od glavnih za guranje cele akro FAI price u Sloveniji imam samo reci hvale, jer nam je pored svega oko takmicenja ustupio i vikendicu na planini sa sve vinskim podrumom.
Ekipa pilota u F3A kategoriji je jako dobra i vidi se da treniraju medjusobno i guraju jedni druge, to nama u Srbiji jako fali.To sam osetio, u trecem turnusu kada sam Alana Goljevsceka imao za caller-a (osoba koja stoji iza pilota dok leti program i navodi ga na centralne i bocne linije, a ujedno i komanduje kada da se krene u akrobaciju), jer je u F3A programu jako bitna simetrija figura.
Njegovo iskustvo (broj 1 u Sloveniji sa medjuanrodnim iskustvom sa vrhunskim pilotima) koje je vrlo bogato me impresioniralo, a povrh svega i nas nacin razmisljanja tokom leta u trecem turnusu, kao da mi je citao misli dok sam leteo.
Sto se mene tice, prvi turnus sam napravio dve debele greske, snap roll sam uradio smaktnuto van centralne linije i stall turn sam malo izgresio...u drugom turnusu sam ispravio skoro sve greske i bio prezadovoljan njime, ali ne znam gde sam pogresio i to bih bas voleo da vidim po bodovima, nadam se da ce ovih dana Igor da mi ih posalje. Treci turnus je bio u kombinaciji sa Alan-om koji mi je govorio kada i sta treba da uradim kako bi bio u sredini i simetriji, cak mislim da je treci turnus bio najbolji od svih, a dobio sam manje bodova nego u drugom..sto je malo cudno jer sam imao i asistenciju.
Moram da napsiem i kritiku (pozitivnu) koja treba da se shvati kao sugestija, dosta su mi predstavljali problem orijentiri na zemlji (stapovi sa belom trakom na vrhu) koji oznacavaju pozicije box-a u kojem se program leti. Problema ne bi bilo da su oni nekako vislji i izrazeniji, jer se na jednoj strani uklapaju u okolni ambijent...nije ravnica kao kod nas i ladno se ta bela traka utopi u bele kucice u daljini i za tren oka izgubis orijentir. Smatram da su bele linije na zemlji bolji orijentiri koji se lakse uocavaju. S druge strane nas problem je sto samostalno letimo i takvi orijentiri su nam neophodni!
Konkurencija je bila vrlo dobra, momci koji lete uveliko po okolnim kupovima u Austriji i Italiji sa ozbiljnim takmicarima su mi prava mera uporedjivanja mog visegodisnjeg rada u F3A sferi.
Sve je pocelo 2010 godine i odlaskom na EP u Austriju kada su kockice pocele da se slazu i razmeni iskustva sa nekoliko reprezentativaca koji nesebicno daju savete za bolje letenje.
Treba uzeti u obzir i sledecu stvar, upravo ovakva takmicenja nam pruzaju ono sto je nama trenutno potrebno, a to je kontrola adrenalina u momentu leta i adaptacija na nove uslove letenja. Samo ovim parametrima smo prezadovoljni i sigurni da smo za stepenik vislje u onome sto trenutno radimo.
Smatram da mi ne treba puno da bi ostvrio bolji rezultat i siguran sam i znam da to mogu, vec narednom prilikom sa svojim modelom. Bez problema.
