NEZABORAVNO
Dugo sam oklevao, prosto u strahu, da završim drugu popravku. Kako kažu ko se na mleko opeče i u jogurt duva.
Izašao sam na Ušće, kasno popodne je bilo malo vetra, a Beogradska filharmonija pravi probu za koncert. Velika trema za prvo bacanje, uz prikladnu kakofoniju instrumenata koje štimuju. Sve je počelo vrlo dobro. ali mi je trebalo vremena da se malo opustim i počnem da letim.
Stiletto je podrhtavo na rotorima iza onih vrba uz free jazz tonske probe.
Nisam bio sam na nebu, nikada više galebova u termici. Prošla su tri četiri stuba puna ptica ali suviše visoko za DLG. Jedna vrana me je jurila u kruženju.
Kako je vetar sa zalaskom sunca stao tako su krenuli taktovi Čajkovskog. Nezaboravno, sinfoniski orkestar mi svira na uvce, a vitka krila kao balerina na pozornici sunca koja zalazi.
Sva ona presija na početku pretvorila se u topli osećaj radosti. Valjda je sva zla sreća sa ovim modelom oduvana duvačkom linijom Filharmonije.
Nažalost svirali su samo po par taktova, gudači, duvači, udaraljke... da upeglaju ozvučenje i pao je mrak.
Ipak ovo ću pamtiti.
