Пре него што сам наставио радове на моделу трупа, направио сам једну пробу.
На комаду стакла, које сам прво премазао одвајачем, одлио сам комад композита са једним и два слоја платна, да бих видео која дебљина коре задовољава планиране радове, а са аспекта тврдоће.
Такође сам на комаду стиродура направио, на једној ивици, заобљење истоветно као на моделу трупа (најмањи радијус). Такође сам на истом комаду урадио канал који ћу испунити смолом и аерсилом ради пробе урезивања жљебова. Комад сам потом пресвукао са епокси смолом и стакленим платном, делимично са једним односно са два слоја платна, а пошто сам предходно канал напунио смолом помешаном са аеросилом.
Први закључак до ког сам дошао је да платно, и ако је доста дебело, а радијус око кога се савија прилично мали, у току рада добро прати контуру и не одиже се. Значи да је примењиво за оно што намеравам да радим.
Други закључак до ког сам дошао, а после сушења смоле, је да је довољан један слој платна за планиране радове.