Пројекат М 1723

[dejan_ts]

Pedantan rad ,sve pohvale ,svaks cas Presko

[presko]

На реду је лепљење ушки.

Последња провера .



Како је све у реду почињем са лепљењем.
За почетак сам морао да направим одстојнике и граничнике за одређивање међусобног положаја репа и крме (процеп између репа и крме, као и тачан међусобни крајњи обрис). Направио сам их од авио шпера дебљине 1mm и на сопствену позицију их залепио двострано лепљивом траком.











Спојио сам их штипаљкама, на суво, и проверио међусобну позицију.








Како је све било у реду почео сам лепљењем. За ово сам користио епокси смолу помешану са аеросилом. Да поновим, ова комбинација остварује велику чврстину за тренутно употребљене материјале, а при том омогућава рад без журбе уз проверу и подешавање.















Сад само треба сачекати двадесет четири сата да се ово осуши.

[presko]

Смола се осушила и поскидао сам штипаљке и стеге и раставио реп и крму. Пре наставка даљих радова сам проверио тачност до сада урађеног.







На реду, за прављење, су полу планкови нападне и излазне ивице репа. Направио сам их од балзе дебљине 1mm по димензијама са цртежа.









Потом сам их залепио на одговарајуће позиције.











Овде сам се зауставио да сачекам да се лепак осуши.

[presko]

Идемо даље.

Из репа су извађене прибадаче којим су причвршћивани лепљени делови за врме сушења лепка.



Потом сам ивице обрадио скидањем вишка предходно залепљених полу планкова.











На реду, за израду , су капе ребара.
Направљене су од балзе дебљине 1mm. Прво сам исекао траке одговарајуће ширине, а потом, на лицу места, исецао капе одговарајуће дужине и одма их, једну по једну лепио на своју позицију.















Једна по једна страна и ...



... све капе су полепљене.

[presko]

Наставио сам са радовима.



После лепљења полу планкова и капа на ребрима, требало је обрадити реп.
Прво сам га лагано пребрусио, а онда и мало прегитовао полиестерским дво компонентним гитом.











И у хоризонтални реп је трбало убацити дистанцере за вијаке за монтажу сајли.
Направио сам их исто као и у вертикалном репу од бакарне цеви спољњег пречника Ф3mm и унутрашњег Ф2mm.









Следећи пут ћу их полепити.

[presko]

За почетак сам пребрусио раније гитовано.





После тога сам у реп уградио дистанцере, а према већ припремљеном цртежу.



Обележио сам позиције и обрадио прихват односно избушио отворе за њих.







Дистанцере сам поставио на одговарајуће позиције и за почетак их залепио супер лепком.









Пошто се ради о споју који ће, у току експлоатације, бити изложен повишеном оптерећењу, морао сам да, задње дистанцере ојачам композитом; епокси смолом са пет слојева платна од 50gr/m², а предње, пошто већ пролазе кроз карбонску цев, епокси смолом помешаном са аерсилом.
Танко платно сам морао да користим, да са у току рада не би подизало, пошто се ради о савијању под правим углом без радијуса.
Оптерећење настаје од натегнутух сајли које повезују вертикални реп, хоризонтални реп и труп.

[presko]

Смола се осушила па сам обрадио рађена ојачања.

Прво сам скалпером одсекао вишак материјала, ...





...онда сам рађену зону, а и још мало, пребрусио брусним папиром.









У овом тренутку нисам одолео да, по први пут, саставим труп и репове.
Све се добро уклопило. Нормално, биће овде још мало упасивања.
Само бих напоменуо да ће се вертикални реп лепити за труп и чиниће једну целину, док ће хоризонтални реп бити демонтажан.





После овога сам, још мало, прегитовао места лепљења дистанцера јер су постајала блага оштећења настала у току досадашњих радова.

[presko]

Данас сам прво пребрусио места која сам прошли пут гитовао.









Потом сам се „бацио“ на нападну ивицу хоризонталног репа.
Прво сам, помоћу рога хоризонталне крме, оцртао њену контуру.
Нормално, реп и крма су били спојени.





Онда сам полако малим рендетом и брусним папирима разне градације пажљиво обрадио нападну ивицу.









Ово сам радио уз сталну контролу.



И брусио сам, све финијим и финијим брусним папиром, док нисам остварио коначан облик.







По завршетку посла, ставио сам комплетан реп на вагу.



Још нисм радио никакву масену анализу па не знам да ли је ово пуно или мало.

[presko]

Мало сам и данас радио.

Прво сам композитом ојачао нападну и и излазну ивицу репа (епокси смола и један слој стакленог платна од 50gr/m²).









Исто сам урадио и на крмама на месту где се монтирају ушка за управљање.



Сад чекам да се смола осуши.

[presko]

Наставио сам радове уклањањем вишка композита и равнањем ивица.













После овог сам и канал на репу обложио епокси смолом и једним платном од 50gr/m².











Преосталу смолу сам разредио ацетоном у односу 1:1 и премазао крме по контури на местима где ће се касније спајати пресвлака.

[dejan_ts]

Presko kakvo ti je iskustvo u vezi presvlake i smole koje mazes na konstrukciju,iskreno moje iskustvo je jako ruzno i nikada nisam uspeo lepo to da odradim kako valja ,uvek se posle nekog vremena pocne samo od sebe da se odlepljuje

[presko]

@dejan_ts

Ово је добро питање.

Радио сам са више различитих фолија и моје искуство је следеће.

Фолије типа „monokot“, „solarfilm“ су осетљиве на масноћу из издувних гасова и после одприлике две-три сезоне почну да се одлепљују и углавном помоћи нема. Масноћа се завуче између фолије и конструкције и термо лепак са фолије више не функционише. Због тога конструкцију, на месту споја-преклопа обавезно премазујем смесом епокси смоле и ацетона да дрво не би упијало масноћу. У почетним фазама одлепљивања могуће је очистити фолију и конструкцију и пеглом и супер лепком залепити фолију, али ово није дуготрајно решење. Чишћење радим тако што сувом крпом покупим што је више масноће, а онда крпом натопљеном нитро разређивачем добро очистим конструкцију, не и фолију пошто разређивач скида лепак.

Када су у питању фолије типа „solartex“, „oratex“ ситуација је другачија. Ове фолије се фарбају и после фарбања спојеви су заштићени. Нисам имао случај да ми се ове фолије одлепљују. Ово фолије су отпорније на високе летње температуре и мање се опуштају, то јест остају затегнуте.
Једини проблем је што су теже и нису погодне за мале моделе.

Јесенас сам купио нову „oratex“ фолију за предстојеће радове на ИК 2.

[dejan_ts]

Hvala za informaciju i upute u vezi ovog dela smole tkanja i folije

Znam da jenoratex daleko bokja fokija od orakovera ili solar  filma ali kaonsto rece nije predvidjena za male modeve vec za malo pozamasite

[presko]

Обрадио сам хоризонтални реп.
Прво сам слалпером скинуо вишак композита, ...





... а онда сам га пребрусио.







Када сам ово завршио, почео сам припрему за израду затега за спој вертикални реп-хоризонтални реп.
Још раније сам набавио неке електричарске ушке и прохромску сајлу пречника 1.1mm које ћу користити за ово.



Прво сам морао да скинем изолацију са ушки ...





... и да им мало прилагодим облик.



Потом сам на ушкама на вертикалном репу урезао навој М2mm, пошто ћу завртње тог навоја користити за спајање.





Измерио сам дужину затега.



Од, већ поменуте, прохромске сајле исекао сам два комада.







Лемљењем сам их спојио са ушкама и први пар затега је био готов.

[presko]

Посао сам данас наставио тамо где сам јуче стао.

Направио сам и други пар затега.
Већ урађене ушке сам монтирао на одговарајуће позиције, ...



... узео меру, ...



... исекао сајле ...



... и залемио ушке.



Овим су и предње затеге биле готове.



Следеће за израду су биле упорнице за везу хоризонтални реп-труп.
Овако решење је било и код правог авиона, затеге и упорнице.
Припремио сам материјал за израду упорница.
Урадио сам их од прохомских жбица за точкове бицикла дебљине Ф2mm.
За разлику од затега које на оба краја имају ушке, упорнице на једном крају имају виљушке са навојем за подешавање дужине.

Касније ће, у завршним радовима, добити композитну навлаку капљичастог профила као и код правог авиона.



Упорнице сам урадио на сличан начин као и затеге.













На крају данашњих радова задњи део модела изгледа овако.