Sve vreme me je mučila težina koja nije bila na onom nivou kako sam ja to zamislio. Kako nikada ne ostavljam stvari napola, rešim da promenim boom tako što ću starog majstora za F1C modele zamoliti da mi pomogne da napravimo trup od karbona (umesto postojećeg od fibera) i da zamenimo klasičan rep, v-repom.
Milan je uvek tu da pomogne i kao rezultat dobili smo boom težine 58 gr. - po sloj karbona, stakla i nekakve neverovatno tanke prohromske folije. Toliko je to dobro i pedantno odradio da nisam imao srca da ga zamolim i za v-rep.
Na red je došla ugradnja bužira za komande. Kako originalnih nema (a neće i ni biti po svoj prilici) nekako nađoh nekakve pecaroške cevčice prečnika 3 mm dužine 600 mm. Kao glavna komanda trebalo je da posluži karbonska šipka od 1,5 mm ali se pokazala kao ne baš najbolje rešenje. Naime prostor za rad oko repnih servoa je kod mene jako sužen i samim tim zahteva dosta ''gimnastike'' tokom rada a karbon te debljine ne podnosi ono što može čeilčna klavirska žica iste debljine.
Jedini način da ubacim trajno u trup je izrada 3 tzv vođice od stirodura za koje je pričvšćen bužir. Možda postoji i drugi način ali zasad je tako i što je najvažnije veoma je lako, a radi.
Na red je došao i nosač v- repa gde se, iskreno. nisam baš previše potrudio da to estetski doteram jer su mi čvrstina, težina i funkcionalnost bili na prvom mestu. Obična čamova pločica umotana u karbon. Odabran je ugao od 105 stepeni, a d-boks je odrađen konstruktivno plankiran karbonom. Pokretni delovi su odrađeni iz komada od tvrđe balze presvučeni folijom. U nekom sledećem postu slikaću i to. Delovi su spojeni klasičnim šarkicama a dodatno je razmak zatvoren selotejpom kako bi sprečio produvavnje i povećao efekat podizanja modela.
Na red je došlo i letenje. U međuvremenu su nabavljene Tattu baterije 1300 45c koje su dodatno olakšale model umesto ranije 2200. Baterija trpi 3 podizanja do visine na granici vidljivosti što je meni više nego dovoljno. Umesto 13x8 nabavio sam elisu 14x8 (poručio u februaru a došla pre mesec dana) što je dodatno doprinelo bitno boljem penjanju.
Juče smo se posle dugog vremena neletanja ''tražili'' ceo dan. Klikni levo, klikni desno, smanji otklone, traži bateriji mesto, te ''pumpa'' te ''usvirava'' te nova stanica, te se ''gica'' udesno, te ulevo - sve je išlo uz Kalemegdan ... Vetar je dosta doprinosio tome da isprva nisam mogao da je natrimujem a pun pogodak je nastao naravno na kraju dana kad je trebalo da se ide kući. Vetar je stao (a stao je i Stanko sa kosilicom ...) još par klikova i tu smo! Model plovi baš onako kako sam sve vreme tražio od njega. Mirno, ne brzo i izuzetno stabilno bez reakcija koje su mi dotad išle na živce. U zaokretu treba dodati malo elevatora što će biti zadatak da se umiksuje zajedno sa eleronima. Na nalet čeonog vetra blago reaguje a cela stvar se ''pegla'' blagim dodavanjem dubine.
Ceo utisak su pokvarila 3 Corona servoa DS 239 MG koji su pocrkali bez ikakvog jasnog razloga pa nisam imao flapsove. A taman sam umiksovao flapsove i elevator kao pomoć pri sletanju. Dr Stanko ih je pregledao i ustanovio kvar elektronskog sklopa koji upravlja servoom a da su motor i zupčanici potpuno ispravni. Ako neko ima neko rešenje da ih vratimo u život ...
Za sada toliko ...
