Oni koji su zaraženi jedriličarstvom znaju koliko ''boli'' spuštanje jedrilice koja je uhvatila termiku ipreti da izađe iz vidokruga usled jake termike. Meni se to događalo više puta pa čak i da izgubim model iz vida ali to sam već opisao u nekom postu pa da se ne ponavljam.
Da se gubljenje iz vida ne bi ponavljalo (a jednom prilikom je samo zahvaljujući Stanku izbegnuto gubljenje modela) rešio sam da krila moje manje jedrilce, već nadaleko čuvene Zone, presvučem nekom tamnom folijom. Kad smo već kod nekakovog remonta rešim i da se kurtališem gumica za krila jer ih je nemoguće naći a da valjaju. Da sečem unutrašnju auto gumu - ne ide! To smo prevazišli nekad davno.
Elem krenem da tražim rešenje za pričvršćenje krila i da nađem neku tamnu foliju ne bi li se uočljivost modela bitno povećala. Tuc-muc, tamo-vamo nigde folije koja bi odgovarala zahtevu. Covid-19 je ostavio traga i na modelarstvu jer je uvoz materijala gotovo potpuno zaustavljen. Kad je pričvršćenje krila u pitanju, rešim da napravim prvo rebro od lipe i da kroz njega vertikalno izbušim rupe kroz koje će ići šrafovi. Celo Pančevo sam prevrnuo i pitao sve stolare za lipu - i ništa. Slučajno svratim do Milana Pavlova i on mi ispod neke prastare tezge izvadi parče dovoljno za dva rebra. Kako letvica nije bila dovoljno široka, pridodam joj bočno i parče brezovog špera da rupe za šrafove ne bi bile preblizu ivica.
Rebro sam širio šperom jer je izbor pao na 5mm umesto 3 mm kandžaste matice kojih u Srbiji nema. Ulepio sam nosače sa tim maticama za prednje i zadnje šrafove u trup. Rebra sam obradio i zalepio ih na prvo rebro krila. S obzirom da su krila veoma stara i da krckaju i na najmanji dodir, pripoj novog na staro rebro sam ojačao staklom i epoxy-em. Da ne zaboravim, bilo je tu još nekih peglanja ponekih ožiljaka od nekih ''ranijih neželjenih prizemljenja'' kao i smanjenja uglova uški - ne volim veliki ugao ....
Kako nikako nisam mogao da nađem odgovarajuću foliju, pribegnem jednom rešenju iz nužde - folija za zatamnjivanje stakala u automobilima. I to ona sa 100% zatamnjenjem. Izuzetno je laka, samolepiva je, tamna je, i prilično jeftina a još je i otporna na ''boce'' koje vire iz trave.
Kad je čuo trgovac u prodavnici auto-delova šta mi treba, poskočio je od radosti jer je ta folija odavno zabranjena o on nema kom da je proda. Dakle folija je krajnje zahtevna za rad (barem ova koju sam ja našao) i zahteva izuzetno strpljenje i koncentraciju jer na sebi ima veliku količinu lepka i jedva čeka da se zgužva a onda samo u kantu za đubre. Dakle sve vreme se mora raditi sa 4 ruke dok ne legne na krilo kako treba. Peglanje se vrši sa temperaturom od 180 stepeni a ne ljuti se ni ako je temperatura veća. Nemoguće je u prvom peglanju nalepiti je 100% već se kasnije mora običnom krpom utrljati kako bi se ispravila fina gužvanja i folija zalepila za krilo. Može se to uraditi i kasnije tokom vremena ako primetite neke neravnine. Primiće se i biće kao da ste je upravo ispeglali peglom. Čudna, veoma čudna folija. Ali radi 100%!
Inače, prvi je među nama koristio naš drugar Damir Belić, poznatiji kao Guga na forumu.
I tako malo, po malo (kako to obično biva) prilepismo rebra, probušismo rupe, presvukosmo krila i zašrafismo ih i .... pravac nebo! Sasvim drugi model 100! U svim elementima. Model je neznatno lakši ali i neznatno šireg raspona (taman za 30 mm) ali je homogenost modela daleko bolja. Gumice nisu, uprkos velikoj zategnutosti, dobro držale krilo pa se čak desilo i da se krilo pomeri u jednu stranu a što je opet dovodilo do problema u letu, nanovo trimovanju itd.
Malo truda a isplatilo se.