RC MODELI JEDRILICA > ELEKTRO JEDRILICE

Super AVA elektro jedrilica

<< < (3/4) > >>

Lazo:
Brzina se povećava sa težinom (tačnije sa specifičnim opterećenjem nosećih površina). Finesa (prelet/gubitak visine) je konstanta za svaki napadni ugao nosećih površina. Pojednostavljeno: letilica će za isti napadni ugao nosećih površina preći isti put sa iste visine, nezavisno od težine. S'tim da će povećavati brzinu sa povećavanjem težine. To važi uglavnom za dozvučne brzine, a za nadzvučne se stvari malkice komplikuju.
Iz tih razloga se kod modela (F3B recimo) postavlja u težištu dodatni balast, kada se meri brzina, odnosno, kada je potrebma povećana prodornost. Pošto AVA ima izuzetno malo specifično opterećenje kila, prodornost (brzina) joj je relativno mala, pa je neophodno da se dodaje balast u težištu pri brzini vetra koja je bliska brzini leta modela. U suprotnom, imaćeš grdnih problema da da vratiš model ako je otišao niz vetar. Što reče Mirče, imaćeš let u rikverc.

saborp:
http://www.jdburch.com/polar.htm

Lazo:
Da, upravo to. Na dnu te strane poslednja uporedna polara i propratni tekst, za istu letilicu sa dve različite težine. Ko zna da čita polare, tekst mu i ne treba.
Cela ta strana je veoma poučna za sve koji imaju nameru da se bave jedrilicama. Sve se to odnosi i na sve ostale letilice sa fiksnim krilima, ali je za jedrilice od presudnog značaja za dobre letne osobine.

Goran:
Ovaj "Saborp" link je odličan za one koji žele da nauče nešto više o letu jedrilica.

Na tom linku je opisana "polara brzina" na primeru četri identične jedrilice koje su sa identične visine "puštene" u planiranje sa različitim brzinama.



Ova plava jedrilica leti minimalnom brzinom. Ako se pokuša let manjom brzinom od ove jedrilica će se "pokloniti" u boljem slučaju ili pasti u kovit.

Zelena jedrilica leti brzinom najmanjeg propadanja. Ova brzina je bitna prilikom jedrenja u termičkom stubu.



Žuta jedrilica leti leti brzinom najvećeg doleta. Dolet je potpuno definisan finesom jedrilice.
Ako je finesa dobre jedrilice 28 a vrhunske 41, to znači da će prva jedrilica sa 1000m visine u vremenskim prilikama bez turbulencija odleteti 28km daleko a druga 41km.



Crvena jedrilica leti "brzinom preleta"

Ova brzina preleta je naj interesantnija za razmatranje.

Najbolje je ilistruje ova slika sa prikazom polare brzina pri različitim nisponim strujanjima:



Prilikom preleta osim povremenih usponih strujanja, najčešće nailazimo na nispona strujanja.
Najbolja finesa jedrilice se menja sa veličinom nisponog strujanja.

Iz gornjeg dijagrama treba pročitati sledeće:
Što je jedrilica u većem nisponom strujanju to treba da leti sve većom brzinom (bez obzira na veće propadanje) jer će time imati imati i najbolju finesu za takve uslove leta (nispona strujanja)

Nadam se da sam čitaocima barem malo pojasnio teoriju jedriličarskog letenja i preleta.

Pozdrav Goran (nekada davno jedriličar sa par sati termičkog jedrenja)

Lazo:
Par napomena, bitnih da ne dođe do pobrkavanja lončića.
Kod prve slike, jedrilice imaju naznačenu brzinu na CELOJ putanji, a ne samo kod "puštanja";
Svaka letilica ima VIŠE finesa za datu konfiguraciju i težinu, ali smo jedna je MAKSIMALNA finesa;
Zelena jedrilica će pri mirnoj atmosferi ostati najduže u vazduhu (ima brzinu najmanjeg propadanja), žuta će odleteti najdalje (ima brzinu maksimalne finese), plava ima brzinu za sletanje, a crvena ima brzinu veću od brzine maksimalne finese, koja je pogodna za prelet kroz nispona strujanja, četo je očito na ovoj slici.
Pri mirnoj atmosferi najveći prelet bi imala žuta jedrilica sa brzinom maksimalne finese. Ali pri nisponim strujanjima, crvena će jedrilica, iako ima veću brzinu propadanja i MANJU finesu, manje vremena provesti u "liftu" koji ide naniže, pa će rezultat biti manji gubitak visine kroz nispono strujanje.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page