Juče smo Miša, Coka, Sale i moja malenkost, išli na malo modelarsko putovanje po ex-jugoslovenskim republikama.
Planiramo ovo već neko vreme ali, tek sad su se "karte poklopile".
Miša je krenuo u 3 ujutro iz Kragujevca, i usput je pokupio Coku oko pola pet u Beogradu.
Sale i ja smo krenuli oko 4 iz Novog Sada. Zoki nas je odvezao do auto puta Beograd - Zagreb, gde smo se svi našli. Zoki se vratio nazad u Novi Sad (Hvala Zoćo) a, "četiri člana posade" su krenula u avanturu...
Plan je bio sledeći, prva stanica Varaždin, gde je Sale trebao da pokupi svoj novi ultra brzi servo za Protosa i žiroskop, potom Slovenija, hobi šop Stopar i na kraju Logatec pored Ljubljane gde nas je čekao moj dragi prijatelj Boga, vlasnik Mibo modela...
Sa Bogom sam zadnje dve godine bio na Top Gunu, pošto je Mike Selbi leteo modele koji su stizali iz njegove firme (
www.mibojets.com).
Krenuli smo rano ujutro Mišinim Hundai Santa Fe-om, jer je trebalo preći skoro 1500 kilometara u jednom danu...
Putovanje je savršeno teklo i negde već oko deset sati smo bili u Varaždinu.
Sale se našao sa momkom koji je doneo delove, kratak razgovor i pravac Stopar...
Pošto su i Varaždin i Ptuj blizu granice, u Ptuju smo bili oko pola jedanaest...
Sve bi bilo OK da je Miša poneo vizitkartu ili telefon od Stoparovog šopa. No, pošto je samo znao kako se zove ulica, krenuli smo u potragu gde bi radnja mogla biti.
Pitaj ovog pitaj onog, nabasasmo na nekog čoveka, koji nam reče: "Stopar, da, on je u onoj kući..." pokazavši nam na kuću stotinak metara niz put.
Jedan naš prijatelj, koji je ranije bio u ovom šopu, rekao nam je da je radnja mala i u "nekoj šupi"...
Stigavši do kuće, kucasmo na vrata, ali nikog nema...
Mi u dvorište, tamo stvarno šupa, kao iz Ivice i Marice, kuc kuc, niko ne odgovara...
Kad sam pogledao kroz neki musavi prozor a, ono unutra Extra jedno 2 metera raspona, sa Zenoahom od jedno 45ccm... Bilo je još nekih modela ali, sve to razbacano u totalnom neredu...
Pa, jel moguće da je ovo radnja?
I dalje nikog nema, te rešismo da odemo preko puta u neki servis da pitamo ponovo je li to stvarno hobi šop (ta, kakav šop, hobi šup)...
Konačno nam rekoše da je stvarno u toj ulici ono što tražimo ali, na drugoj strani...
Kad smo stigli, radnjica mala nemaš šta videti, u dvorišnoj prostoriji, stvarno bivšoj šupi...
Ušli mi unutra, brate, ko u disku, ne mož' se okrenuti...
Ali, ono najvažnije, Mišim Zero tamo, Zenoah 26 takodje, Hitec Aurora čeka...
Svi smo kupili po neku sitnicu, Stopar vrlo ljubazan , dao neki sitan popust, napravismo račune, što za štojer, što za granicu i oko pola dvanaest pravac Mibo model...
Auto putem, ima skoro 170 kilometara i trebalo nam je nekih sat i po dok smo stigli.
Od Stopara smo se javili Bogi da krećemo i negde posle jedan eto nas...
Logatec je oko dvadesetak kilimetara od Ljubljane, predivno malo mesto...
U glavnoj ulici, Mibo model hobi šop...
Velika radnja, sa izlozima kroz koje možete videti sve šta se nalazi unutra. A, Boga mi ima svašta da se vidi...
Udjosmo kad, evo i Boge, pozdravili smo se sa njim i upoznao nas sa svojom suprugom...
Boga se više posvetio jet modelima i proizvodnji, dok supruga vodi hobi radju...
Krenuli smo sa razgledanjem šta svega ima u prodavnici ali, nam Boga reče da idemo dole jer upravo pakuju dva A 10 jeta i šalju u Francusku i kad ih stave u kutije nećemo moći posle da i vidimo.
Niz stepenice pa u suteren, sve se dešava u velikoj novoj, dobro osvetljenoj zgradi, a u suterenu radionica a, u njoj...
Ta, kakva deca u poslastičarnici... gori smo bili...
Nismo znali gde da prvo gledamo, dal' u modele, alate, delove kojih je bilo na sve strane.
Bilo je tu svega, jedrilica, krila, A-10 jetova...
]
Coka mal' nije dobio "fras" kad je video svoj omiljeni jet ME 262 napravljen skroz od plastike, jedno 2 i po metra raspona...
Ludilo...
Tu su i dva jeta A 10, nažalost krila horizontalci i neki delovi su već bili u kutijama ali, trupovi su tek trebali da se pakuju.
Ljudi moji koja izrada, svaki detalj je besprekorno uradjen, rebra su od karbona sa specijalnom ispunom, sve lako a, neverovatno jako. Na stresnim mestima svugde kevlar. Ogroman trup je neverovatno lak...
Na stolu u drugoj prostoriji, trapovi, retrakti, boce, ventili... Nema šta nema...
Interesantno je napomenuti da naš drugar Gile, u Beogradu, pravi točkove za ovaj model...
Dok smo gledalo okolo naokolo, Bogi je neprestano zvonio telefon. Pričao je na nemačkom, pa italijanskom, engleskom... Lako se da zaključiti da ga zovu iz celog sveta raspitujući se za Mibove modele...
Inače A 10, koji se trenutno pravi je 4-ta generacije ovih modela.
Svaka je imala nešto što je drastično poboljšavalo kvalitet modela.
Prvi modeli su imali konstruktivna krila, druga generacija krila od stiropora sa abaši presvlakom...
Kad je doneta odluka da modeli ne smeju da prelaze 25 kilograma, napravljena je treća generacija sa kompozitnim, znatno lakšim, krilima a, četvrta generacija ima poboljšana, pojačana krila i još lakša od predhodnih...
Inače A 10 nisu samo trup i krila, uz njega ide i veliki broj detalja, dodatnih rezervoara, poklopaca, razne opreme... Sve je to složeno po kutijama i tek kad se sve to vidi čovek shvata koliko je sve ovo ozbiljno...
Mibo model ima i novi proizvod a, to je limitirana serija A 10-ki u veličini 1:4 skale.
Ovaj model je 4,5 metra raspona (manji je 3,5 metra raspona) i biće napravljen u seriji od samo 25 komada. Ne moram spomenuti da je sve unapred prodato a, prvi kupac je bio gospodin iz Norveške kod koga je Sale bio zimus... Kako je svet mali...
Kad smo se vratili u radnju, "palo" je nemilosrdno trošenje evrića...
Na kraju smo svi otišli u obližnji kafić na "cugu" gde smo "ispitivali" Bogu o svemu šta nas je interesovalo oko jet modela...
Iskustva koja ima ovakav modelar ne mogu se "platiti" jer su vezana za konkretne stvari, modele i na kraju krajeva iza toga stoje godine bavljenaja vrhunskim modelarstvom...
Svašta smo saznali, naučili, čuli interesantne priče...
Kaže nam Boga da je od prošlog Top Guna bio četiri puta u Bankoku kod, Mike Selbia, da su napravili dva nova F111 modela, sa većim rasponom krila i drastično manjom težinom.
Testovi su uveliko uradjeni i modeli su leteli, za razliku od prošle godine kad su otišli na takmičenje sa ganc novim avionom i nažalost baš se nisu proslavili...
Bio sam prisutan kad je Mike rekao da će 2010 pobediti u svojom klasi... Jedva čekam da vidim šta će biti...
Oko pola pet smo se pozdravili sa Bogom i krenuli kući.
Grupni portret...
Coka je odmah zaspao, verovatno sanjajući onog 262...
Na granicama nije bilo nikakvih problema, i oko pola jedanaest eto nas u Novom Sadu...
Maja nas je dočekalka sa finom musakom, salatom, naravno tortom...
Saletova i moja putešestvija se tu završila a, Miša i Coka su produžili dalje ka' Beogradu i Kragujevcu...
