Ostadoh dužan tekst kako se startuje model...
Na početku topika, u mom prvom tekstu, piše kako se postavlja vitlo.
Pošto je sve to na terenu nmešteno, sad treba model i poleteti...
Na samoj jedrilici, sa donje strane trupa, nalazi se kuka na koju se kači alka sa sajlom od vitla.
Položaj kuke na modelu veoma je bitan. Obično se nalazi nekih 15-tak stepeni ispred težišta jedrilice.
Na kvalitetnijim jedrilicama položaj kuke možete pomerati napred nazad i time dobiti da vam model ide pod manjim uglom, ali sigurnije (kuka više napred) ili pod većim uglom (kuka više nazad).
Ako je kuka više nazad, bliže težištu, onda model ide pod većim napadnim uglom no, tako se u mnogome povećavaju šanse da u prvom momentu, kad se jedrilica pusti iz ruke, dok još nema brzinu, padne u stoling...
Zato je preporučljivije kuku staviti na oko 15 stepeni od težišta modela...
Pošto smo podesili kuku, krećemo da letimo...
Najvažnija stvar je da se kalem na vitlu ZAKOČI prilikom podizanja modela. Ako ovo zaboravite da uradite, čim skinete nogu sa papučice, alnaser na vitlu će stati, ali će najlon nastaviti nekontrolisano da se odmotava i ima sav da se uplete...
Znači, zakočili smo vitlo, alku postavili na kuku i sad treba poleteti...
Prvo par puta blago stisnite papučicu na vitlu kojom pokrećete motor, da se najlon zategne. Nemojte preterivati jer će vam vitlo izčupati jedrilicu iz ruke...
Pošto je najlon zategnut, podignite predni deo jedrilice blago prema gore. I tu treba imati mere jer što više dižete prednji kraj jedrilice u vazduh, veće su šanse da bude prevučena na samom poletanju i da odmah padne u stoling...
Možda ste videli kako neki "macani", ozbiljni takmičari, drže na startu jedrilice skoro vertikalno... Trenutno zaboravite na takvo startovanje...
Ruku, kojom držite model, podignite u vis dovoljno da vas horizontalac ne bi lupio po glavi od nazad, kad model krene. Em, što će vas boleti, em će se horizontalac slomiti a, jedrilica odmah pasti i raspasti se...
Još samo malo teorije...
Na vitlu se nalazi 400-450 metara najlona. Pošto on ide preko koturače, imate oko 200-225 metara za podizanje modela. Naravno da ne možete da iskoristite svu dužinu jer se najlon skraćuje namotavajući se na kalem vitla.
Na poletanju u početku jedrilica ide u visinu ali, kad se najlon skrati on kreće da model vuče prema dole.
U tom momentu krila trpe najviše i ako nisu neka kompozitna ili sa karbonskim ramenjačama a, vitlo je jako i modelar "nema mere", obično tada puknu...
Mi ne želimo da se to dogodi i malo pre toga zaustavljamo vitlo. Čimo kalem na vitlu stane, stane i najlon i pošto model ima brzinu, alka vrlo brzo spadne sa kuke.
Modelar kreće sa letenjem a, najlon sa padobranom i alkom pada na zemlju...
Ako je sve postavljeno u vetar, padobrančić i alku ćete naći posle nekih stotinak koraka ispred sebe...
Znači, još jednom, kuka je kod kuće nameštena, alka je postavljena na kuku, najlon zategnut, ruka podignuta...
Krećemo da polećemo...
Ako je dan miran, bez vetra, možete malo spustiti flapsove i time povećati uzgon krila. Čim startujete vitlo, odmah hvatajte stanicu sa obe ruke, da korigujete model pri poletanju. To često treba da se radi...
Model tokom poletanja možete i blago navlačiti ali, ne zaboravite, uvek trpe krila...
Kad model dodje u gornju tačku, skinite nogu sa papučice i krećete da letite.
Vratite flapsone "u nulu" ili ih ostavite blago spuštene (za debljinu izlazne ivice) ako je dan miran bez daška vetra...
Postoji još jedan način da startujete model i on se obično koristi na takmičenjima i sa modelima koji to mogu i da izdrže.
Modelari u gornjoj tačci, blago gurnu model prema dole (vitlo još radi) i odmah ga navuku (u tom momentu vitlo staje). Time još više "nabiju" brzinu i kad jedrilicu "ispraćkaju" visima se drastično povećava.
Ovo probajte tek kad budete dovoljno iskusni, pre toga nemojte pokušavati... Pogotovo ako nemate veoma jako krilo na modelu...
Ako je dan vetrovit, spustite flapsove i vrlo brzo posle poletanja moćićete da zaustavite vitlo. vetar će odraditi svoje... Podići će model skoro na kompletnu dužinu najlona...
Po vetrovitom vremenu obavezno flapsove vratite u početni položaj, inače će model mnogo više da "curi"...
Ovaj tekst je dugačak (kao i onaj prvi o postavljanju vitla) jer sam se trudio da opišem i najmanji detalj oko manipulacije sa vitlom i poletanjem.
Vremenom sve ovo predje u rutinu i tada se vidi da ovo uopšte nije komplikovano i da je, kao i uvek u modelarstvu, samo stvar osećaja šta i koliko treba dozirati...
Ipak, bojim se da vitlo postaje deo istorije, jer su elektro modeli toliko uzeli maha da poletanje sa vitlom skoro da nema više smisla.
U vreme kad sam bio "najnapaljeniji" na letenje, kad odem na teren dok postavim vitlo namestim model napravim desetak startova, skupim sve "džidžamidže" na kraju, trebalo mi je i po dva sata. Pri tom letenje nije bilo ni pola od toga.
Danas kad sa elektro Štorkom odem na teren, ni jednom mi se još nije desilo da sam ispraznio celu bateriju, a bude i preko 15 startova...
Pozdrav
Mirče
