RC MODELI JEDRILICA > ELEKTRO JEDRILICE

Ventus 2HX

<< < (4/10) > >>

Goran:
Danas je bio taj dan "D" za jedrilicu "Ventus 2 HX"
Drugo vatreno krstenje.

Nesto malo o Setup-u koji je koriscen:

Dakle jedrilica Ventus 2HX raspona 2.6m
Predajnik Robbe-Futaba FX18
Prijemnik R137F (7 kanala)
Prijemna baterija Sanyo cadnica 1700 mAh
Baterija za motor LiPo RAY 3300 mAh 3S
Motor Ray 3542/06 Max snage 540W
Elisa Multiplex Cularis Folding 12 x 6
Kontroler Ray (Jeti) 40A
Tezina na poletanju 1970 gr.

Radovi koji su uradjeni na Jedrilici:
Sastavljena skoro po planu :-)

1. Prva sminkerska stvar (lepo izgleda da se kolege cude na livadi, a da li to i necemu sluzi?)
Po planu postoji izvlaceci tocak. Mehanizam ne deluje dovoljno jako, mada ako bi se jedrilica nezno spustila na njega, verujem da bi tocak i mehanizam izdrzali :-). Tako da to u startu nije namesteno, i zamenjeno je fiksnim tockom koji oko polovine viri van jedrilice.

2.Druga sminkerska stvar (lepo izgleda da se kolege cude na livadi, a da li to i radi?)
Kocnice: Ventus ima po planu vazdusne kocnice. Bas lepe, pa crvene. :-)
Taj mehanizam ima svojih za pocetak projektantskih problema (a mozda i promasaja)
Predvidjeno je da iz krila "iskacu" kocnice, ali......
Poluga koja ih vuce je proteta kroz rupicu fi 1.5mm uz sam kraj plastike, ako malo povuces jace, ta plastika puca. I to se nama upravo desilo na jednoj strani. To je izleceno busenjem nove rupe. Luft prilikom povlacenja poluge je oko 9mm.
Predvidjeno je da obe kocnice povlaci jedan servo motor.
E sad u tom mehanizmu definitivno postoji problem. Prvo nije hteo da ide u jedan krajnji polozaj, i to nikako nije moglo da se vidi zasto. Jednostavno nece u krajnji polozaj, a onda jednog trenutka "prezubi" i ode.
Tamte - ovamte dok nismo potpuno izvadili taj mehanizam koji je usput lose bio zalepljen, nikada ne bi smo utvrdili da je problem u jednom srafcetu koje svojom glavom zadire u avio sper sa zadnje strane.
Medjutim i posle popravke kocnice veoma tesko i nesigurno izlaze. Servo motor od 1.5kg to jednostavno ne moze da povuce. Ili jos gore jedanput hoce, drugi put nece, ili cak jedna kocnica se ivuce vise od druge.
Zato smo za ovaj let odlucili da otkacimo motor  i da kocnice zalepimo seloteip trakom. Sto je sigurno sigurno.
Sutra cemo probati da kocnicama damo zadnju sansu da profunkcionisu, u suprotnom, izletece napolje sa sve servo motorom.
Kao sto rekoh "Lepo na oko ali...."

A sada one prave stvari.

Po savetu kolega napravili smo par startova uz zalet i bacanje iz ruke.
Ako dobro potrcis i izbacis je napred u stilu bacaca koplja, jedrilica uspeva da predje oko 20-tak metra.
E sad ono sto je barem za mene neobicno je to da dok sam je ravnao za sletanje ona je relativno naglo se nagnula u desno i otprilike prvo desnim krilom zakacila zemlju.
To mi je bilo malo cudno.
U sledecem izbacaju slicna situacija ali ovaj puta jedrilica se nagnula u levo i opet prvo krilom dodirnula zemlju.

Zakljucak koji smo mi izveli je da je jedrilica "pala" u kovit, tj da je na sletanju brzina bila manja od minimalne. To je mozda bilo pri brzini od 30 km/h.

U trecem pokusaju "palim" motor i jedrilica veoma stabilno se vinula u nebesa. Ovo shvatite bukvalno.
Za svega par sekundi je bila na 100 i vise metra, Kako penje! Pa to treba videti.

Ono sto sam primetio je da mi je aerodrom od oko 2000m jos malo pa mali.
Kako to juri kroz vazduh! "Ludo burazeru" :-)
Svi su stekli utisak na tom prvom kratkom letu da ce jedrilica bez problema leteti brzinama izmedju 100 i 200 km/h
Dok se okrenes i obrnes jedrilica "prepisa" aerodrom :-)
E sada da li je to pametno i kako ce se sa time jedriti, to sada neznam, jer nisam smeo da spustam brzinu ispod mozda 70 km/h za svaki slucaj. Barem za ovaj prvi let.

Pao je mrak tako da ce prica i novi let uslediti verovatno prekosutra (zbog obaveza) za kada zakazujem novi susret na ovom forumu.
A do tada se nadam da ce neko prokomentarisati ovo pisanije a mozda i nesto pametno predloziti.

Imam i slike a merio sam i potrosnju motora (snimljen video), ali necu da sve ispucam u ovoj poruci :-)

Pozdrav Goran

Goran:
Novi raport

Juce i danas smo isprobavali jedrilicu.
Od radova koji su sada uradjeni izdvajam sledece:
Provereno teziste na 46mm od napadne ivice krila. (ovo je bitno zbog kasnije price)
Kocnice su delimicno sredjene. Posle "pretnji" da ce biti izvadjene i demontirane, one su ipak popustile. Mehanizam radi, mada i dalje nisam zadovoljan kao je to izvedeno.
Na zadnjim letovima jos nijednom nisu upotrebljene.
Motor posto se odlepio od jedrilice, ponovo je zalepljen i podignut je tako da sada osa motora otprilike prati tetivu horizontalca.



Ono sto se ne vidi na video snimku:
Kada je jedrilica otprilike natrimovana za horizontalni let horizontalac "stoji" u poziciji blago penjanje (malo na gore).
Kada das "gas" jedrilica se naglo propinje.
Kasnije je velika LiPo 3300 3S baterija zamenjena sa 1300mAh 3S koja je vise nego duplo laksa (obe su bile u nosu).
Kada je to izvedeno deluje da se jedrilica mnogo bolje ponasala sa ukljuceniom motorom, mada onda nije radio pod punim opterecenjem jer je baterija preslaba za 48A struje.
Tada se teziste pomerilo na 68mm od napadne ivice i to je na pola krila tacno (krilo je usko)
Da li to tako treba ili ne zeleo bih da cujem savete ili predloge sta sledece probati.
U par startova smo probali "bacanje iz ruke". Kako smo prosli vidi se na snimku. Prakticno, koliko je decko uspeo da je baci, toliko je i planirala, skoro bez ikakve upravljivosti.

Predlozi - sugestije....

Pozdrav Goran

Goran:
Ono sto se moze primetiti:
Od 24 do 30 sekunde jedrilica pri punom gasu zbog propinjanja pravi prinudni luping.
U pojedinim trenucima deluje kao da pada u kovit i naginje se u stranu.
U drugom neuspesnom bacanju (gde je planirala par metara) naginje se u stranu a o upravljivosti nema ni govora.

Sta kazu iskusni modelari?
Da li da se pomeri baterija pozadi i time pomeri teziste i koliko je to opasno, da teziste bude na pola sirine krila a mozda i jos vise pozadi?

Time bi se mozda izravnao horizontalac da udje u osu sa nepokretnim delom.

Pozdrav Goran

boca55:
Pomeranjem centra tezista unazad doslo je do smanjenja horizontalne stabilnosti jer se teziste priblizilo centru potiska i doslo je do nesto malo smanjenje razlike uglova krila i repa - sto je postignuto trimovanjem. Znaci sa vadjenjem baterije dobijamo nesto brzi i nestabilniji model. Naravno da sa stavljanjem lakse baterije model je poceo da propinje i da pumpa pa je trimovanjem morala da se smanji razlika uglova. To ne mora da znaci da ce to da pokvari finesu modela jer ako je profil krila noseci - kriv odozdo ovo moze i da mu odgovara jer ovi profila su bolji za nesto manju razliku uglova krila i repa a ako je ravan ili polusimetrican to mu nece prijati i trebalo bi vratiti tezu bateriju. Ipak teziste na 50% je krajnja granica preko koje nebi trebalo ici jer ondacemo imat dosta problema da stabilizujemo model.

Goran:
Ustvari reko sam da se jedrilica propinje kada je teziste na 1/3 krila i da je u tom polozaju (sa vecom baterijom u nosu) jedrilica "isla" u planiranje tek sa podignutim horizontalcom. Ako bi se horizontalac poravnao, ona bi se strmoglavila prema zemlji.
Dakle sa podignutim horizontalcom ona kako tako planira a kada se da "gas" ona se propinje, mozda bas zbog povecanja brzine i podignutog horizontalca.
Ali sta sad? Ako podesim teziste tako da jedrilica sa poravnatim horizontalcom planira, onda ce ono biti najverovatnije iza polovine krila...

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page