OK, da ne ostane nedorečeno...
Znači ovako, udruženje RC Pilot i skup Warbird Day su deo jedne iste "akcije".
Ideje je bila da se preko organizacije neke manifestacije dodje do sredstava koja će se kasnije koristiti za održavanje našeg modelarskog letilišta i za druge aktivnosti.
Svake godine sam JA "dežurni pandur" koji skuplja pare, organizuje košenja, valjanja piste...
Svake godine naravno, ne učestvuju svi srazmerno. Naki koji recimo uopšte ne lete i ne koriste pistu, daju lovu, a neki koji je redovno koriste - ne.
Prošle i predhodnih godina neki su dali 3, 4 puta po 20 evrića za košenje, neko nije dao ništa ili samo jednom...
Warbird Day skup je nešto što je već bilo "pokrenuto" tokom zime. Ideja je moja, pošto pravim takve modele i bavim se tom kategorijom.
Da bi imali bilo kakvu realnu pomoć, morate se obratiti gradsko - politički strukturama sa razradjenim "bizmis planom" ili nekim firmama.
To "nemere" bez zvanične legalne organizacije.
Moja prvobitna ideja je bila da sam osnujem firmu, pa da kada radim i vučem ko konj, bar znam zašto to radim.
I tu sam se naravno zajebao i to žestoko, što nisam odradio kako sam hteo...
No, da posle ne bi bilo "pljuvačine" po meni, na prvoj akciji čišćenja betonske piste, predložim ostalima i odmah "padne" dogovor da nas 10 prisutnih formiramo udruženje gradjana.
Tamo smo izabrali ime i dogovorili se da će svako dati po 4000,00 dinara i da ćemo od tih sredstava osnovati udruženje, platiti valjak i sa ostatkom love plaćati za košenje, pa koliko dobacimo...
Maja mi je, čim sam došao kući, rekla da sam budala što sam to uradio, da ćemo ona i ja sve raditi i da niko neće kurcem mrdnuti po bilo kom pitanju...
Naravno, bila je u pravu...
Poziv da se priključe je važio za sve i za one koji nisu bili taj dan "na akciji", da ne bude da se nešto radi iza ledja.
Ne moram spomenuti da sam sve mailove, sva telefoniranja i sve sam ja odradio...
Čišćenje betonske piste nema nikakve veze ni sa udruženjem ni sa Warbird Day-om.
Akcija čišćenja kruga je bila ideja da se deo kruga koji je u samom produžetku modelarske piste dovede u red, jer svako "izletanje" na beton znači lomljenje trapova.
Zato smo se skupiljali u 3 navrata i tamo radili. Pistu smo "picnuli do bola".
E sad, tu već počinju "zajebancije", neki su bili sva tri puta, neki su bili manje puta, a ima ko nije došao ni jednom.
Sigurno da shvatate da od, recimo, čika Duleta koji ima 75 godina, nismo očekivali da će da "lopata" ili od nekih drugih starijih, ali ljudi su dolazili da bi bar bili deo zajednice, uostalom mi smo "ekipa" gde neki od nas idu zajedno na letenje 20 godina!!!
Ja sam bio ubedjen, znači ubedjen, da će svako dati svoj mali doprinos... Kakva greška...
Posle tri akcije jasno je bilo ko ne dolazi...
Skupile su se i pare. Svi, sem jednoga koji redovno dolazi i koristi pistu, su dali, neko sve odmah, neko u ratama.
U medjuvremenu moja žena je dve nedelje pravila, statute, osnivačke skupštine, odluke, ma... Išla 4 puta u APR, pravila pečat i na kraju se osnovalo udruženje.
Ne moram spomenuti da se NIKO nije setio bar da pita da li nešto treba da pomogne...
Dotičnom koji dolazi i dan danas redovno koristi sve ono na čemu smo mi radili i plaćali, sam napisao mail da ga pitam šta se dešava i o čemu se radi.
To je čovek kojeg znam 20 i kusur godina, bili smo kućni prijatelji i stvarn mi nije jasno šta se desilo...
Bez obzira na dugogodišnje poznanstvo, verujte mi, popizdio sam, jer tako nepoštovanje, ne samo mene, nego svih nas, našeg rada, truda i na kraju para, stvarno nema smisla...
Kad sam rekao ostalima da bi trebalo da mu se kaže (reći ću mu ja, nije problem) ali da očekujem da me podrže, jer smo svi u tome, svi su se pravili ludi...
Ovaj neće da se zameri, onaj neće da se svadja, treći ga ne zna dobro, četvrtom treba jer mu slika neke fotografije i sve tako...
Ja neću, da kad se gledam u ogledalu, vidim budalu. Ako drugima to ne smeta, meni verijte smeta...
Tako je naše udruženje, palo na prvom koraku...
J...š nas i naše udruženje, kad su svi "fini" i umesto da smo pokazali snagu zajedništva, došli i rekli mu: "Slušaj bre, ne može ovako da se ponašaš..." svi ćute i dozvljavaju da budu magarci.
Jer drugo i nisu, kad rade i plaćaju, a drugi to koriste...
Veoma sam se razočarao...
Sledeće ogromno razočarenje je što NIKO, sem Baneta koji je postavio par logoa na sajtu i Miše, koji i nije član udruženja, ali je moj prijatelji i hoće da pomogne,
nije ni pitao, a kamo li hteo da nešto odradi.
Svako slovo, svaki mail, svaki dokument, telefonski razgovor, bilo šta, sve sam odradio sam ili je uradila Maja...
Došlo se do momenta kad treba da se ide u opštinu, kad treba da se od sponzora dobiju sredstva.
Kad se to desi, onda više nema povratka, a pošto do sada NI NA KOGA nisam mogao da se oslonim, jer niko (opet sem Baneta, sa kojim se čujem svaki dan telefonom) nije NI JEDNOM NAZVAO DA PITA šta se zbiva, kako napreduje, da li se nešto dešava, treba li šta, rešio sam da završim sa ovim...
U petak uveče sam seo i rekao: do ku..a, nema više ništa...
Ja neću da se dovedem u situaciju da 9. septembra u 6 ujutro sa svojom ženom ukucavam 60 stubića za ogradu, razvlačim banere, postavljam šatore, stolove i stolica na balkonu za ručak, razvlačim produžne kablove za razglas, vodim program, u trčim tamo - vamo ne znajući šta ću pre...
Ova ne zainteresovanost je isti odraz onoga što smo doživeli sa udruženjem i čovekom koji sve koristi a ništa nije doprineo.
Zato, će sledeće, ako Mirče bude nešto pravio, biti po onoj narodnoj "use i u svoje kljuse..."
Verujte, iskreno mi je žao zbog svega.
Mogu samo da se izvinim, prvenstveno, svojoj ženi, koja se zajedno sa mnom naradila oko svega, spomenutim prijateljima, ljudima koji su želeli da sponzorišu manifestaciju i modelarima koji su se nadali Warbird Day-u.
Savest mi je mirna iz dva razloga, prvo, dao sam sve od sebe, a drugo, hteo sam da ispadnem korektan i da i uspeh Warbird Day-a podelim sa drugima...
Ne vredi...
Pametni ljudi će iz ovog izvući neki nauk...
Pozdrav
Mirče
