RC DRUŽENJE > PRETHODNI SKUPOVI
TOP GUN 2012
mirce:
Razgledajući Frankovu firmu, stigli smo i do tavana, a tamo modela "k'o u priči"... Nažalost, manje sam slikao, a više sam snimao kamerom...
Posle razgledanja Frankove firme, Maja i ja smo otišli na aerodroma, do mesta gde se održava takmičenje.
Za takmičenje se koristi prilazna pista na sporednom delu aerodroma.
Odmah se vidi da je Top Gun velika manifestacija. Mnogo šatora, tribine, stolovi, stolice, šatori za prodavce robe i opreme, pokretni restoran, jedno desetak elektro automobila (kao oni na golf terenima).
Deo sa šatorima je žičanom ogradom odvojen od dela koji je uz pistu i same piste gde se leti. Pored piste ima pet betonskih kocki 5x5 metara, gde takmičari pripremaju svoje modele pre poletanja.
Pored tih izlaza sede sudije (dvojica) i oni ocenjuju svakii manevar i figuru.
Kad smo stigli na aerodrom, nije bilo nikakve gužve, šta više, bilo je veoma malo modelara i modela. Ipak je to dan pre početka takmičenja i mnogi još nisu stigli.
Što se tiče samog takmičenja, ono je podeljeno u pet klasa: Pro Am Sport, Pro Am Pro, Team, Expert i Master.
Pro Am klase su namenjene modelarima čijim modelima se ne ocenjuje izrada. Dovoljno je pokazati sliku da je takav avion stvarno postojao u kolor šemi u kojoj je izradjen model.
Pro Am Sport je za modelare kojima je ovo prvo takmičenje, za one bez nekih velikih rezultata...
Pro Am Pro je sledeća "stepenica". Ove dve kategorije se smatraju za "niže" od ostalih na Top Gun-u. No, bez obzira na to, modeli su i tu vrhunski...
Što se tiče modela, e tu je zanimljiva priča. Prvo nema učešća za klasične ARF modele. Modelar mora dokumentovati da je model pravljen i model mora imati bar pet letova pre Top Gun-a.
Sa jednim modelom može se učestvovati tri puta.
Kako rekoh u Pro Am klasama je dovoljno prikazati sliku da je postojao takav pravi avion, dok se u ostalim klasama mora priložiti dokumentacija po kojoj je model pravljen.
Team klasa je, kako samo ime kaže, klasa gde jedan modelar pravi model, drugi ga leti.
Ovde, kao i u ostalim klasama postoji statičko ocenjivanje, na kojem 5 sudija ocenjuju ozradu,
Da sad ne idem u "sitna creva", ocenjuje se kontura modela, nijansa boje, srazmera oznaka, detalji... U dokumentaciji priložite slike pravog aviona i detalja na njemu, a sudije po tome uporedjuju kako je model napravljen.
Expert klasa je kategorija za modelare koji su model pravili sa planova ili kita, a Master Class je vrhunac, jer su u njoj modelari pravili modele sa svojih planova i projekata.
Ne bih trošio reči kako je svaki model odradjen, znači vrh... Ali, svaki...
Pola ocene, u klasama gde ima statički displej je izrada, a druga polovina je letenje modela. Svi lete pet startova, a četiri se boduju.
Piloti se trude da modele lete maksimalo realistično, kao što su leteli pravi avioni po kojima su modeli napravljeni.
Ocenjuje se sve, od taksiranja za poletanje, do taksiranja za sletanje. Ocenjuje se deset figura, pet su zadate, poletanje, prelet minimalnom brzinom, prelet maksimalnom brzinom, sletanje i ocena za ukupni realizam leta, a drugih pet figura pilot sam odredi i prijavi sudijama šta će da izvede.
Sudije, kad ocenjuju figure, ocenjuju samo deo leta koji se odvija ispred njih. Znači, kad izrulate model na pistu kažete sudijama: "Poletanje počinje sad" i poletite model. Kad ste to odradili kažete sudijama: "Poletanje je završeno" i nastavite da letite, trudeći se da letite kao pravi avion od modela.
Praktično kad preletite 3/4 kruga i ponovo dodjete u pravac prema sudijama opet kažete: sad izvodim, recimo, prelet minimalnom brzinom, figura počinje sad...
Kad to odradite opet kažete sudijama: "Figura se završila sad"...
I tako sve do sletanja.
Uvek je potrebno da sredina figure koja se radi bude spram sudija...
Pošto često u vazduhu bude i do 5 modela, svi lete ili levi ili desni krug, zavisi od vetra.
Takodje, sporiji modeli lete bliže zamišljenoj sredini kruga, a brži (jetovi recimo) spoljni deo kruga.
Sreda i četvrtak su namenjeni za Pro Am klase a u petak počinju i ostale 3 kategorije.
Frank je " lukavo smislio" da prva polovina pilota iz Pro Am klasa, zadnje letove ima u nedelju, tako da nema da pola učesnika ode posle dva dana.
Uf, dosta teorije...
U nastavku, konačno malo o modelina, ali to kasnije danas...
Sad odoh da modelarim...
Pozdrav
Mirče
mirce:
Kako napisah, malo sam radio na Thunderboltu, pa sam zapostavio "putopis". No, evo nastavak...
Na aerodromu, dan pre takmičenja (utorak), nije bila gužva. Svi šatori su postavljeni, stolovi, stolice, tribine, reklame...
Sve je bilo spremno...
Prvi na koga smo Maja i ja "natrčali" bila je ekipa iz Meister Scale-a (pa, sad da neko kaže da to nije bila sudbina). PJ Ash sastavljao je svog Thunderbolt-a.
Već posle par reči, oseti se neposrednost u komunikaciji. Svi se smeškau, pa još kad čuju odakle dolazimo, osmesi postaju još veći...
P 47 mi je bio impresivan. Do tada nisam video uživo toliki warbird model...
Preko puta je bio "parkiran" Stearman od 1/3 scale...
Nažalost, zaboravio sam gospodinovo ime, ali se sećam da je iz New York-a i da su on i kolega putovali 2000 km da bi došli na Top Gun.
Na ovom modelu sam prvi put video Moki 215...
Tokom razgovora, prišao je jedan čovek i pitao čiji je model, da bi potom vlasnika Stearman-a pitao koju je dokumentaciju koristio za finiširanje. Ovaj reče da je imao neke slike i da je farbanje modela radjeno po njima.
Tada ovaj prvi reče da se Stearman sa tim oznakama u toj kolor šemi nalazi na aerodromu na kom smo, u hangaru u neposrednoj blizini.
Njujorčanin nije mogao da veruje, od tolikoh aerodrma u Americi, "njegov" Stearman je bio baš ovde...
Odmah smo se svi "spakovali" i otišli do tog hangara, a u njemu...
Bilo je tu i drugih...
Napolju je bio i jedan F 15...
...kojeg su posle uvukli u hangar...
U neposrednoj blizini je i muzej avijacije...
...sa prodavnicom suvenira...
Po povratku na deo aerodroma gde će se održavati Top Gun, sreo sam Mike Barbee-a...
...koji je učestvovao sa svojim modelom Waco YMF 5...
Ovo je drugi put da se takmiči sa ovim modelom, a predhodne godine je imao sudar u vazduhu, pri kojem je, srećom, samo oštetio krilo.
Naravno, sve je reparirano...
Da li treba da spomenem koji motor ga pokreće?
U blizini se nalazio šator u kojem su bili Frank Noll i Dave Jahanson.
Dave je prvi put na Top Gun doneo 1/3 skale velikog Albtrosa...
Detalji na modelu su fenomenalni...
Albatros je 3 metra raspona, pokreće ga Fuji 64, težak je 15,5 kg...
Stigao je i čuveni Greg Hahn...
U "prikoličici" su bila dva modela, B 25...
...a za takmičenje se spremao B 17...
...i dok je Greg "zalegao" da sastavi model, njegov Majus mu je pomagao...
Kao i većina, tako je i ovaj model "brutalno dobro" uradjen. Obratite pažnju na vedering...
Krajem aprila na Floridi je ujutro prijatnih 20 i kusur stepeni, ali preko dana temperatura čas posla predje 30... Tada prija prirodno cedjena limunada...
Airworld USA imao je veliki šator...
ispred kojeg je, izmedju ostalih "bisera", bio i Sea Fury od Brian-a O'Meara. Model je 1/5 skale, raspona 2,6 metara...
Sea Fury je dobio par nagrada...
...bio na koricana časopisa...
.. a zašto? Nije teško pogoditi...
Inače, pokreće ga Moki 250, a audio - video ugodjaj je vrhunski...
I za kraj ovog nastavka, evo F 84 Thundersteak od Barry Raborn-a... Kako izgleda ozbiljan Jet model "iznutra" videćete na sledećim slikama...
Još malo detalja...
Toliko za sada, nastavak sa novim modelima ubrzo...
Pozdrav
Mirče
mirce:
Moram "dati gas" na pisanje u ovom topicu, jer inače neću stići do odlaska da sve završim. Sorry na čekanju...
Sreda je prvi takmičarski dan na Top Gun-u. U deset časova je otvaranje i Frank tada pozdravi sve goste i učesnike i u kratkim crtama objasni šta se sme a šta ne sme raditi.
Sve je vrlo dobro organizovano, razglas radi non stop i ako nema komentara o letenju i modelima, u pozadini se čuje muzika...
Odmah se vidi na je počela manifestacija, gužva je mnogo veća nego dan ranije.
U sredu takmičari u Pro Am Sport i Pro Am Pro klasama počinju svoje nadmetanje.
Na izlazima na pisti ima mnogo pilota i pomagača, a pošto se leti 5 turnusa, stalno se nešto dešava.
Radi lakšeg snalaženja, postavljene su table. Na jednoj strani je redosled letenja, a na drugoj rezultati...
U klasama Master, Ekspert i Team, sudije su počele sa ocenjivanjem modela...
Šetajući se, naišli smo na šator od Selbija i njegove ekipe.
Ispred stoji veliki Tucano, onaj koji su dan ranije sastavljali kod Tijana u firmi.
Tek na aerodromu sam video da elisu pokreće jet motor!!!
Uz "Good morning", konverzacija počne lagano da "teče"...
Kako rekoh, svi su neverovatno "opušteni", ljubazni, nasmejani... Tako je bilo i ovde.
Reč po reč, u jednom momentu se Mike okrete i reče:
- Moram da vam se izvinim za ono juče u Frankovoj firmi. Nije nam nešto išlo oko sklapanja, pa smo bili malo "napeti"...
Izvinih se i ja, objasnivši da mi nije bila namera da smetam.
Kad je Mike čuo odakle smo, ispostavilo se da je bio u Novom Sadu. Takodje mi je ispričao da se, dok se bavio radio amaterizmom, često čuo sa jednim čovekom iz Pančeva.
- Preziva se Milošević, ali nije onaj... - nasmejao se u šali.
Mislim da je nadimak tog našeg radio amatera bio Mandrili ili tako nekako, a pričajući tada sa Gosn. Radovanom iz Pančeva, ispostavilo se da mu je to neki rodjak...
Kako je svet mali...
Velika većina modela su pravi "biseri" našeg hobija. Nivo izrade finiširanja i ugradjenih komponenti je veoma visok. Ovo važi pogotovo za jet modele.
Evo jednog, leteo ga je Ali Mashinchy...
Slikao sam i Thunderbolte. Evo dva...
Prvi je odradjen u Flight Metalu. Ovaj model je izašao na koricama Fly RC Magazinai verujte (imam taj broj) izgleda kao pravi. Ipak, kad se pridje blizu vidi se da ovakav finiš ima veliku manu, lako se može oštetiti, a skoro nikako reparirati...
Gore predstavljen model je pravljen sa Zirolijevih planova...
Drugi P 47 je farban...
Nastavak ubrzo...
Pozdrav
Mirče
disljenko:
Prelepo, hvala ti sto delis ovo sa nama !!!
drjack:
Mirce,
Neki sam dan, kratio tvojim tekstovima odmor, a sada mi ne das da radim!
Bolesno dobro, daj jos ... :)aplauz
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
[*] Previous page
Go to full version