RC DRUŽENJE > PRETHODNI SKUPOVI

TOP GUN 2012

<< < (2/15) > >>

mirce:
Hvala Dišljenko. Ove godine idem sam, bez Maje...

Vratimo se "priči"...

Kad smo seli u auto krenusmo na aerodrom. Ono što odmah "upada" u oči je neverovatno koliko je sve čisto, nema papira, prljavštine, predizbornih plakata, grafita, a prašina ne postoji.
Svugde su travljaci, cveće, ukrasne biljke... Tamo gde nema trave, na zemlji su posute kore od drveta, tako da nema prašine...
Tako je u centru, na periferiji, pored puta, svugde...

Na Floridi, a pogotovo u ovom delu oko Orlanda turizam je veoma razvijen. Arhitektura je interesantna, totalno drugačija od naše. Sve je nisko, široko, veliko. Višlje zgrade su u centru grada, ali u Lakelandu, ni njih nema mnogo.
Pošto je sve "razvučeno", gradovi su veoma veliki, ulice dugačke... Na nekima postoje "markeri", velike table sa brojevima, pa uz adresu stoji gde se objekad nalazi, kod kog markera, tako da ne morate mnogo da gledate tražeći adresu, prvo dodjete do markera, a onda je to, što tražite, tu negde...

Kad smo krenuli na aerodrom, posle par kilometara smo izašli na široki high way, kojim smo prešli veći deo puta. Putevi su fenomenalni, široki, dobro obeleženi, neverovatno kolio se svi drže propisanog ograničenja brzine. Semafori stoje na sred raskrsnice, pa ne morate da "krivite kičmu" dok gledate kad će biti zeleno.
Da vam neko trubne što niste startovali "k'o Šumaher", pa to nema teorije...   
Rastojanja izmedju kola na semaforu su tolika da uvek može stati bar jo jedan auto, ali niko se ne "ubacuje". Kad je zeleno onda je zeleno samo za vašu stranu...
Sve u svemu, na dobro se čovek brzo navikne i vožnja postane prava uživancija. Problem počne kad se vratite u "surovu realnost našeg saobraćaja" jer prvih par dana ko preživi...

I tako, vozimo se moj Majus i ja na aerodrom, skretanje 27, isključimo se, pa preko nadvožnjaka teramo dalje. Put više nije auto put, ali ima dve trake u svakom smeru...
Posle par milja, opet isključenje na kojem dolazite do mesta gde se plaća putarina. Putarina pola dolara, ali plaća se na sledeći način, prilaziš nekoj kućici, nigde nikog nema, nema ni rampe. Na zidu jedna plastika, kao neki levak u koji ubaciš 50 centi. Niti dobiješ neki račun, niti te neko gleda, niti se diže rampa... Ništa... Jedino ima kamera i ispod nje tabla na kojoj piše da ako ne platite putarinu, stiže kazna od 100$. E sad, pošto si uz onu siću od love za iznajmljivanje rent a car-a ostavio i depozit, ajd sad nemoj ubaciti...

Konačno smo stigli do aerodroma, zgrada lepa, sve "picnuto", sve "pod konac", parking velik, mesta kolko oćeš...
Linder - regionalni aerodrom... Ovaj aerodrom je poznat i po tome što se na njenu održava "Sun 'n Fun" uz Oskosh najveći skup sportskih, akrobatskih, kit plane i ultra lakih aviona...



Moram reći da sam mnogo više snimao kamerom, nego što sam slikao, i to su oni "čuveni" DVD o Top Gun-u koje prodajem...

No, koristio sam i foto aparat, tako da evo par slika...



Kad smo ušli u zgradu, kao u nekom hotelu, recepcija, kožne garniture, sa plafona visi replika aviona...



Na spratu fenomenalan restoran, sa mnogo "pilotskih" detalja... Svaki sto je oslikan drugom slikom nekog warbirda, sa plafona vise modeli, na zidovima mnogo sitnica...
Cela jedna strana restorana je ogromno staklo, tako da pogled "puca" preko celog aerodroma, koji je uzgred, kao i sve ogroman...





Negde u daljini, na desnoj strani aerodroma vide se male bele šatre - mesto gde se održava Top Gun.
Malo smo se raspitali i saznali kako da stignemo dotle...

Vratili smo se u kola i krenuli putem kojim smo došli.
Dok sam gledao gde je kapija kroz koji moramo proći da bi ušli na drugi deo aerodroma, Maja reče u jednom momentu: "Evo Ventura Drve ulica...".
Znate vi mene, bilo je u stilu: "Daj Majuse nemoj me zezati, nego bolje gledaj gde je ulaz"...
A ona ponovo: "Kad ti kažem, bila je tabla"...

Škip... rikverc i ono stvarno Ventura Drive road...

Sad kad pogledate onaj Google Earth sve se lepo vidi...
Došli smo Airport Rd-om i skrenuli levo u Drane Field Rd. Kad smo krenuli nazad, opet Drane Field Rd, a onda ćete videti sa desne strane Ventura Drive Est ulicu.
Na kraju, sa leve strane je FTE - Frankova firma...

Nastaviće se...
 

drjack:
Au Mirce, na ovome bi ti pozavideo i onaj bradonja iz Kon Tikija.
Daj jos sto pre.. Na odmoru sam i nemam sta da citam :)aplauz

marko:
Mirce, `jel je "mali Perica" na kraju postao clan biblioteke? lol

M. (pijemo)

P.S. Ona fora za startovanje na semaforu `ko Sumaher, umro sam  :_D

mirce:
Danas novi nastavak...

mirce:
DRjack, evo nastavka, da ne čekaš dugo...
Marko, evo šta je bilo sa "bibliotekom"...

Znači da rezimiramo, u ponedeljak smo stigli u Majami, potom vožnja do Lakeland-a.
Utorak ujutro - pravac aerodrom gde se održava Top Gun i usput smo, konačno, došli i do Tijanove firme.

Utorak je dan pre početka takmičenja, koji se uvek održava od srede do nedelje.
O klasama i propozicijama ću pisati kasnije.
 
Evo nas pred FTE firmom.
Pre puta sam uradio "domaći zadatak", kupio i pogledao DVD o predhodnom Top Gun-u, održanom 2006-te.  Mnoge stvari i mnogi "likovi" su mi poznati.
O ovom takmičenju se uvek piše i po modelarskim časopisima, tako da čitajući i tu literaturi, znam dosta o manifestaciji.
Sve u svemu, stojimo ispred zgrade, na parkingu, mnogo kola, Frankov veliki džip Cadillac Escalade, dve ogromne prikolice sa modelima (posle sam saznao da je jedna Dinova) i neki ljudi koji se tu  muvaju...

Ulazi se pravo u kancelariju, meni poznatu sa DVD-a. Lepa velika prostorija, na dva zida staklene vitrine sa jedno 100-tinak maketa warbirda u raznim razmerama.
Na zemlji ispred vitrina mnogo kutija sa zapakovanim novim peharima namenjenim učesnicima...

Iza radnog stola sedi Frank, razgovara sa nekim ljudima, sećam se ko danas, bili su "kosooki", par ljudi stoji uza zid, pričaju, dolazi sekretarica, nešto ga pita...
Što bi rekli - frka...

Maja i ja smo ušli i čekamo prigodan trenutak da se javimo. Posle jedno pola minuta, ustaje Frank, prilazi nam, javlja se i kaže: -Izvolite...
Ja na mom "tarzan engleskom" predstavim Maju, pa sebe...
Dakle ne preterujem, ali čovek se toliko prijatno iznenadio, kad nas je video, da sam i ja ostao malo "zatečen" ljubaznošću.
Uz veliki osmeh, pala su već klasična pitanja kad smo došli, kako smo putovali, jesmo li ga lako našli i tako to...

Posle par minuta razgovora, videvši da je gužva, jer kako rekoh sutradan počinje takmičenje, pitam ja Franka kakva je "varijanta" za karte, parking...
Kaže Frank ovako, citiram:
- Karte ćete kupiti tu kod mene. Karte su 10$ po osobi i parking je takodje 10$. Znači 30$ dnevno, za pet dana, koliko traje Top Gun, 150$...

Kad sam dobio pozivno pismo lepo čovek napisao da ćemo biti VIP gosti, džabe parkin i sve tako...
Kad reče 150$, sad šta ću, 'di da se cenjkam, a opet odmah sam se setio rent a car-a i hotela...

Kažem ja Franku, nema problema, ali rekoh to nije ono što ste mi napisali u pozivnom pismu.
- Šta sam napisao? - pita Frank     
Ja u džep, izvadim pismo i dam mu.
Čita on pismo i počne da se smeška, pa veli:
- Ovo sam vam napisao da bi lakše dobili vizu. Top Gun je velika, ozbiljna i skupa manifestacija tako da... - i tu zastade na trenutak.
- Evo ovako ćemo – nastavi - platćete mi 100$, a ja ću vam dati propusnice sa kojima možete da udjete medju takmičare, na pistu, svugde... OK?...
Naravno da je OK... Rekoh samo: - Hoćete da vam platim karticom ili u kešu?
- Pa, u kešu naravno - nasmeja se on... 

I tako je sve počelo... 



Kad smo se tu raskusurali, vidim ja da je frka, pa rekoh,:
-Frank imam još samo dva pitanja, prvo, hteo sam da kupim modeli iz Tower Hobby-a... - i ispričam mu celu priču o spisku delova, planu za porudžbinu iz hotela, portiru, biblioteci...
Na kraju kažem:
-Nije problem da naručim iz biblioteke (mislim da i ja konačno odem jednom u biblioteku, he, he…), ali da li bih mogao da stavim adresu vaše firme da na nju stigne paket, jer tu uvek ima nekoga da ga preuzme...

Kaže Frank ovako, ali doslovno:
- Da li imate taj spisak ovde?
- Imam...
- Dajte mi ga, pa ću vam ja to sve naručiti popodne...
- Ali spisak ima 40-tak stavki...
- Jel imate vi taj spisak... - opet će on
- Imam...
- Pa, dajte mi ga ja ću vam sve naručiti...
- Ali sutra počinje Top Gun, a I kako da vam platim...
- Ma daj mi spisak i ništa ne brini. Danas je utorak, to će biti tu u ponedeljak, bićete tu o tada?
- Naravno, došli smo na Top Gun i ostajemo do kraja.
- E lepo, u ponedeljak dodjite i kutija će vas čekati...
- Thank you very much -  bio je moj odgovor...
- Šta ste hteli još da me pitate?
- Da li mogu da donesem kameru ovde u kancelariju i da je malo snimim kako izgleda, da mogu da pokažem drugarima gde sam bio?
- Naravno - kaže Frank - vidite ona vrata, idite tamo, tamo su radionice, ima modela, levo vam je stepenište, popnite se gore na tavan, i tamo ima svašta, ma osećajte se kao kod kuće...

Nisam mogao da verujem...
Jednostavno nisam znao šta da očekujem kad sam dolazio, ali posle ovih desetak minuta, bio sam oduševljen... Frank je  bio nevidjeno ljubazan, predusretljiv...

Vratio sam se u auto po kameru, a kad sam prošao kroz ona vrata, ljudi moji, kao da sam ušao u Alibabinu pećinu...
Modelarski raj... Modela na sve strane, neki se prave, neki gotovi, par velikih sanduka sa modelima koje su ljudi poslali iz Australije, Brazila, Bankoka...
Na tavanu... dakle, ne mogu vam ni opisati, "ubio" sam celu video kasetu snimajući svaki detalj...

Ta, kakvo dete u poslastičarnici, svinja u bašti ili nešto treće, ja sam bi oduševljen…

Prvo na šta sam naišao, dva momka krpe pukotinu na trupu od velikog Airworldovog Foke Wulfa 190. Pored njega stoji Moki 250. Posle sam video da je taj model leteo Dino I te godine pobedio u Pro Am Pro klasi…

U drugoj prostoriji, Thunderbolt finiširan u špricgitu, sa kompletno odradjhenim detaljima.
Ne zaboravite, to je 2007-ma, ja tada još nisam poleteo P 47 od Hangara 9.
Modeli kao ovi, tako nešto nisam nikad video uživo, jesam na slikama ili DVD-u, ali uživo ne...
Sećam se da sam razmišljao, kad ću ja praviti tako nešto?
Kako se to radi?


U trećoj, jednoj velikoj prostoriji, neki ljudi "čačkaju" oko modela. Prišavši bliže, javio sam se, I prepoznao sam Mike Selbi-a i "ekipu".

O Mike-u mogu pisati dosta, ali za početak, čistio da imate "sliku", poreklom iz New York-a, sa dvadesetak godina je već mešetario na berzi...
Godinama je bio šef svite kod sultana od Bruneja... Da, dobro ste pročitali...
Posle toga ponovo berza, investira u razne firme, predsednik je upravnog odbora lanaca hotela Kempinski...
Mike se uvek takmiči u Team klasi, gde jedan modelar pravi model (Mike), a drugi član tima ga leti.
E, taj što leti, je Ray Johns, general američke avijacije, pilot i test pilot, koji je leteo sve, od Force One predsedničkog aviona, do U2...
Uglavnom, njih dvojica i još dva "člana posade" rade oko velikog modela Tucano Embraer 312.

Ja malo gledam, malo snimam, vidim da su "raskupusali" model, pa im baš nešto ne ide sastavljanje, ali ja se držim sa strane i snimam. U jednom momentu okrete se Mike i kaže:
- Molim vas nemojte ovo snimati...
Rekoh: Sorry… - i nastavih da se "muvam" dalje po Frankovoj firmi. Gledao sam i dalje šta ovi rade ali, nisam ih snimao.

Selbijevi modeli su uvek vrhunac modelarstva, ali u pravom smislu te reči. Pošto ima neograničena sredstva, (priča se da je milioner, dolarski naravno) uvek pravi neki model koji ranije nije bio na takmičenjima.
Iz svoje high tech radionice u Bankoku, izlaze modele, čiji se prikazi, sem u modelarskim časopisima, često mogu naći i u novinama poput "Popular Science"...

Mike je 2007-me učestvovao sa Tucanom, kojeg je pokretao jet motor, ali sa propelerom.
Iduće sezone leteo je A 10, projekat nastao u saradnji sa Bogom, našim prijateljem iz Slovenačkog Mibo Modela, ali otome ću vam pisati kasnije...

Imao sam prilike da vidim sve te modele, Tucano - 2007-me, Mibov A 10 - 2008-me i F 111 Aardvark - 2009-te i ne mogu vam opisati koja je tehnologija tu ugradjena.
Za ovogodišnji Top Gun (2012) napravio je novi A 6 Intruder u 1/5 scale...

http://www.rcuniverse.com/forum/m_10959638/tm.htm

Prvi let je uradjen pre neki dan, a kako saznajem iz "pouzdanih izvora" to će biti novi jet u ponudi Mibo Modela  ;namig 


Nastaviće se...


 


   

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page