Sledelo je presvlačenje modela. Dizajn je delimično izmenjen

Морао сам да направим неколико дана паузе што се тиче фарбања.
Кад сам узео да маскирам труп, између кабине и репова, видео сам да постоји доста недоследности између досадашњих радова, као и расположивих фотографија.
Ово ме је приморало, да на основу материјала који имам, мало реконструишем шему бојења.

 



На крају сам започео фарбање.
Прво сам морао да исправим окер боју и прилагодим је новодефинисаној шеми.













Поподне, када се окер боја осушила, наставио сам са припремама за бојење зеленом бојом (најмање један сат треба да боја није леољива на додир, а двадесет четири да може да се бруси и полора).

Прво маскирање, ...









... а потом и бојење.







Што се тиче фарбања зеленом бојом остало ми је још десна страна вертикалног репа и крила са крилцима.

Video prilog o saniranju:

Na prednjem delu trupa sam odsekao držač motora koji je inače bio jako masivno urađeno. Tu nisam imao zamerki. Pošto se montira elektro motor, morao sam da odsečem ovaj drveni. Prethodni vlasnik je započeo saniranje kapotaža, a ja sam nastavio sa dvokomponentnim smolom koji ima u sebi staklenih vlakana.

Kormilo pravca je isto imao sitnih oštećenja i loše popravljenih delova. Najkritičniji deo sam isekao i ulepio sam novo parče balze. Ima sam posla i na trupu. Prvo sam skinuo horizontalni stabilizator koji je fiksiran sa jednim šrafom. Ovaj model nema repni točak, već samo jedan klizač, ali jako ružno je bio odrađen. Unutar trupa je bio zaliven sa dvokomponentnim lepkom. Svakako sam hteo da to izvadim, ali morao sam raseći donji deo planka da bi mogao da lepo očistim taj deo trupa od gomilu lepka. Sa unutrašnje strane se malo oštetili plankovi, pa sam na tom delu duplirao stranice. Ulepio sam malu ploču od špera, u njega ću ulepiti mali klizač. Kad se osušio lepak, nalepio sam plank od balze. Radi provere, vratio sam horizontalni stabilizator i vratio sam na mesto kormilo pravca.

Боја се осушила и скинуо сам маску.





















Задовољан сам како је ово до сада испало, мада има више мањих места за поправку. Ово ћу радити по завршетку комплетног фарбања.

Одлучио сам да фарбање зеленом бојом започнем  носом авиона, хоризонталним репом и крмама. Овде није било неких дилема.



Меком графитном оловком сам исцртао границе боја.
Маскирање сам радио провидном самолепљивом траком тамо где су кривине биле благе и самолепљивом маскирном фолијом тамо где су радијуси били мали. Остатак, у зони фарбања, који није требало да буде офарбан покрио сам креп траком.



















Овакав начин маскирања прави оштру границу између боја, а како је код правог авиона она била дифузна, границу сам прекрио ,,змијицама" од живе гуме.







По завршетку маскирања приону сам на фарбање.











Само да кажем да сам маскирање, у овом случају, радио око четири сата, а бојење мало више од пола сата.

Kao klinac balavac koji nema pojma u zivotu i cilj je bio samo ludovanje oko zgrade sa drugarima , davne 1988 deda me je pitao kojim bi se sportom voleo baviti i kako bi mogao on da me uputi u tim stvarima ,tada sam bio zaludjen oko papagaja kojeg sam imao i bio je stvarno ptica samo jedama ,ali iz nje mene je povlacilo to kako ona leti i sta je to tera na to , tada sam kao mali pitao dedu ,jel ima ovde aerodrom i da li bi mogao da mi pokazes gde je to ,deda sve zajapuren iznenadjem mojim pitanjem a verujem da je ocekivao neki tenis ,neki fudbal ,neka kosarka da je u mojoj glavi ali nazalost nista od toga jer me to nikada ali bas nikada nije privlacilo .
Jednog dana zaseli deda moj brat i ja na bicikle i put prema aerodromu ,kao mali sve je veliko daleko i nikada kraju motanja te slavne ponike , najzad posle nekoliko minuta pedalanja dodjosmo do neke zelene sumice ulazna vrata kao u nekoj kasarni(cale je radio pri vojsci pa znam kako izgledaju kasarne i kapije kod istih)klinac nista mi nije jasno gde nas vodi deda i kada smo prosli tu kapiju dosli smo do stajanke ,tada sam prvi put u zibotu imao na moje oci da gledam prave avione i jedrilice ,naravno tada nista nisam ni znao ni sta je sta a kamoli danas sta sve znam ,deda je imao mnogo prijatelja u tom klubu ne znajuci da se ti ljudi bave letenjem
Onda je pocela ta velika ogromna ljibav prema tome ,nisam od onih koji su bili mastali sad cu da postanem pilot pa da budem zagrizen oko toga i da smaram roditelje
Nazalost ja sam sebe samog pronasao tu i od tog dana dedi sam zahvalan sto mi je pokazao put do aerodroma i tako ja iz nedelje u nedelju odlazio sam.biciklom na aerodrom ,sam samcijat retko kad je hteo neko od drugova da ide samnom ,ostajao sam po satima da gledam mlade jesrilicare kako se obucavaju ,padobrance kako iskacu i iskusne pilote kako okrecu one avione ,meni kao detetu srce puno ,ma ne puno vec ispunjeno ljubalju tih letelica
Jednog dana tako odem opet na aerodrom a u daljini vidim danasnjeg kolegu Zorana Zivkovica kako se raspakivao na sred livade i mlatio sa nekim motkama (trupovima) i nesto nalik krilu ali sve nekako providno i vidi se sadrzaj kroz istog (dvodelna drvena krila klase F1A)
Kao klinac i znatizeljan da pitam sta je to i cemu to sluzi ,odgovor je bio od njega ajde makni se malo dalje od ovoga cekam kolege da dodju (Braca Libin i Pesta) pa ces videti
Onako sa njehive strane odbijen pogledom i njegovim cudnim stavom prema meni kazem sebi ma sacekacu ta dva lika i videcu u cemu se radi ovde
Dosli su dva lepa zgodna momka visokog rasta nasmejani sretni ,da ne duzim
Pocela je prica izmedju njih ko je sta popravljao krpio kako je izveo to i u jednom trenutku okrece se Pesta ka meni i kaze jesi li ti nov modelar
Ja onako izbezumljen ne znajuci sta ta rec znaci reko izvini a sta je to Modelar
Onda je pocela prica od strane Peste i Brace ,ajde da ti pokazemo ,ispokazase oni mini sve iz tih njihovih carobnih kutija sta tu ima i ja kao mali Dambo upalio se na sve te price i desavanja ispred mene
Posle nekog vremena bio sam se zanosio praveci neke kartonske modelcice sa trupom od dvojnog C sokica pa isao na aerodrom iscekivajuci da se neko od njih pojavi i da im pokazem sta sam napravio
Tada umesto nekog od njij da se pojavi pokavio se cika Staja (sekretar aero kluba ) kada je on video sta sam ja napravio odma se otvorila prica sa njim i iz price u pricu kazemi da se i on bavi Modelarstvom
Prici nikad kraja ,ali znam da te'89te je bio prelom u meni i od tada se babim avio modelarstvom ,kasnije se bavim jedrilicarstvom ,motornim pilotm nesto kratno pa paraglajdingom i na kraju dolazim do samog vrha a to je RC modelarstvo
Tako da od te '89te do danasnjeg dana ja sammi dalje kao neko dete koje pravi te letece igracke

Na krilu je popustio spoj plankova, to sam zalepio nazad. Nije mi se svideo rešenje pokretanja elerona, preko jednog servoa namontiranog u centroplanu, preko poluga do elerona. Pogledao sam na planovima proizvođača, tamo su ucrtana jedan servo po eleronu, i to umontiran u krilo, iza elerona. Povadio sam ovaj mehanizam, isekao sam plankove na mestu servoa i ugradio sam okvire poklopca na šta se montiraju servoi. Spoj izlazne ivice krila i rebara nije mi se svideo, pa sam ulepio male letvice od balze. Rešenje glavnog trapa je u redu, samo fiksiranje prednjeg dela mi se nije svideo. Tu sam ulepio jedan cev od aluminijuma.

Klemm L-25D, proizvođač je Krick, u ponudi je u kit varijanti. Kupljen je polovan. Nakon oštećenja, prodavac ga je delimično popravio i to pomoću fabričkih delova, koje možete kupiti od Krick-a. Našao sam ga preko oglasa, a pokupio i doneo mi ga kolega. Konstrukcija je veoma nežna, treba da se obrati da se ne polomi nešto. Inače jako precizno je sastavljen. Trup je u redu, nema nikakvih oštećenja, kao ni na horizontalnom i vertikalnom stabilizatoru, na kormili dubine. Kormilo pravca treba da se presvuče, i da se srede ležišta šarkica kormila pravca. Glavni trap ima svoje ležište, ali mi se ne dopada rešenje fiksiranja, tu moram smisliti neko bolje rešenje