Још једно фарбање.
Делује ми да би ово могло бити и последње, али отом потом.
Фарба ће се колико то буде потребно.
Presko osmirglali ga nazad ,ko sta radi ti samo farbas i smirglas cemu to toliko zamajavanja oko toga ,pa nece to u sroske anale da ide vec u vazduh a sa druge strane toliko truda i rada da kad ga budes poleteo to se nece videti sem dok je na zemlji .......
Svaka cast na istrajnosti ali do sada bi ga mali milion puta poleteo i naleteo vec bi neki drugi model nacinio
Кад је овај модел у питању, приоритет није летење, већ квалитет израде. Значи, на првом месту ми је да модел што више одсликава прави авион: обликом, детаљима па и понашањем у лету. Дао бог, имам доста модела у летном стању, лети се, тако да не морам да журим.
Ик 2 заузима значајно место у историји југословенског (да не кажем српског) ваздухопловства. Представља значајну карику у пројектовању и производњи наших авиона па заслужује да му се посвети сва пажња. Био је савременик Спитфајера, Харикена, Месершмита 109, ..., али по перформансама слабији од њих, међутим ово не умањује његов историјски значај. Поготово што је 6. априла 1941. године учествовао у одбрани Београда.
Техника коју сам изабрао за градњу модела (композитни делови оплате који су на правом авиону били од алуминијума) захтева висок квалитет површи. Ово се постиже полирањем боје после сушења. Како боја указује на грешке у току израде, мора се више пута бојити, а после поправке и полирања предходног слоја. Наравно, не боји се цео модел већ само поправљане површи. После сваког бојења, потреба за новим поправкама је све мања и тако до завршетка.
Оно што сам хтео да кажем је да ми је намера да направим квалитета модел, а летеће кад буде готов.
