Ima tome nekoliko godina, kada sam se jednog vikenda obreo u Novom Sadu, u modelarskom drustvu.
Vikendi koje provodim u ovom gradu, uvek su zacinjeni jutarnjim kaficama i modelarskim pricama.
Na poslednjem spratu Merkatora, tog vikenda, odvijala se prica koja je poprilicno izmenila moj modelarski put, a zasigurno iznedrila temu i povod ovoga teksta.
Do trenutka kada je Josip Marold, Jole, poceo pricu o ovome avionu, potpuno mi je bilo nepoznato njegovo postojanje.
Firma Pilot-rc je uvrstila u svoj proizvodni program modele ovog aviona u nekoliko dimenzija.
U tom trenutku, bio je ponudjen veoma jeftin shiping modela sa motorom, pa smo se povodom toga poprilicno prepustili mastanju.
Merkao sam verziju od 100’’ sa DLE-om 111 I canister auspusima.
Ta verzija je u Beogradu trebalo da kosta oko 1200usd.
Mastanja se nisu ostvarila, a evo zasto.
Jole je ipak vise bio zainteresovan za Yak 55, dok sam se ja potpuno zaljubio u Sbach u Thunderbolt kolornoj semi.
Neko vreme nakon toga, u Zen modelu u Budimpesti, imao sam prilike da vidim manju verziju Pilot –RC ovog Sbach-a za 50ccm motore i veoma sam se razocarao kvalitetom modela.
Taj model mi je nekako u mislima bio avion koji bi briskao I glancao I uzivao u njegovoj pojavi.
Naboran monocot, ostre ivice, I podosta arf atributa koji su veoma cesti kod raznih proizvodjaca, doveli bi do toga da bih tim avionom veoma brzo postao nezadovoljan.
Zatim bih verovatno pozeleo da ga sljustim I presvucem ponovo….tako da sam od cele price , za neko vreme odustao.
Pre dve zime, negde u ovo doba, pozeleo sam da se pocastim jednim manjim avionom za svakodnevne, brze odlaske na aerodrom.
Dakle, dovoljno mali da stane u gepek Shevrolet Avea, sklopljen, po mogucnosti, jeftinog setup-a, kvalitetno izradjen, a ipak dovoljno veliki da mogu da se opustim u free style I Imac letenju.
Merkao sam Yak 55 koji nisam imao nikada prilike da letim, Yak 54 koji sam nekoliko puta leteo i koji je jedna predivna masina, Ekstru….i naravno Sbach-a.
Ono sto sam uspeo da procitam je jedna interesantna retrospektiva modernih akrobatskih aviona, a to je da je Extra u stvari vise f3a masina, yak 54 odlican 3d avion, yak 55 savrsen 3d avion, dok je sbach mix svega toga, dakle odlican kompromis f3a I 3d masine, mozda najprimereniji imac letenju.
U Lindingeru je pred novu godinu bila ponudjena varijanta od nepunih 1600mm razmaha krila od firme Planett hobby, za koju sam do tada imao i cuo samo reci hvale.
Cena modela je bila oko 150e, ali je na popustu, bez mvs-a I sa slanjem, kostao neki e manje.
Stigao je u Beograd taman neki dan pred praznik, uz novogodisnju cestitku nase voljene nam carine od 50e.
Secam se prvog utiska, koji sam odmah preneo Bati Stepanovicu….prelepo.
Kako je vreme prolazilo, uselili smo se u novi stan I prva kutija koja se nasla na stolu je bila bas kutija prelepog Sbach-a.
Ugradio sam 5 digitalnih DS 821 servoa, I ASP 52 glow motor.
Cela konstrukcija je veoma klasicna I lepo izvedena.
Nikakvih problema nije bilo I za nekoliko veceri skoro sav posao je bio gotov.
Prvi let je obavljen na 13. Maju za Majski aeromiting pre dve ili tri sezone, sada bas ne mogu da se setim.
Model je bio veoma upravljiv I pokretan, ali je teziste bilo podosta nazad.
Sledeci izlazak, sa 200gr olova u nosu je doneo mnoge lepe letove, ali je bio evidentan manjak snage.
Masa modela je bila ispod 2400 gr, Asp je prelepo radio, elisa 11x7 I 12x 6, prelepa poletanja, prelepa sletanja, ali snage je bas falilo u vertikalnim manevrima.
Verovatno je , aerodinamicki gledano, model imao poprilican otpor.
Veoma brzo, odlucio sam se da ASP zamenim Saito-m 100.
Sledece probe bile su veoma zadovoljavajuce I model je leteo kao po sinama.
Uz to resio sam se olova.
Ipak, ugradnja cetvorotaktnog motora zahtevala je mala ojacanja kutije koja nosi vatreni zid, kao I malo solidniji nosac motora od onog koji je dobijen u kompletu I na koji je bio pricvrscen ASP.
Posto je Saito koji sam koristio bio skinut sa Corsair-a, odlucio sam da je najpametnije da probam da potrazim trecu opciju pogona za ovaj model.
Uz razne konsultacije, narucen je SK3 elektromotor ok 1500w, 520 kv, elise 16 I 17’’, I Yep esc od 60a, uz opciju koriscenja 5i 6s baterija.
Testovi sa baterijom 5s me nisu zadovoljili, jer je baterija bila preteska a 520 kv je bio premali za elisu od 16’’. Veca elisa je pravila I konstruktivne problem jer je bila prevelika za postojeci stajni trap.
Uz to, na sletanju je previse kocila model, I sve u svemu taj setup mi bas nije legao.
Ipak, kada sam probao sa 6s lipo baterijama, avion je oziveo.
Sa 1200w koje sam realno imao, 6 s 3300 baterijama I 16x8 elisom,
bilo je zastrasujuce kako se model ponasao.
Bukvalno sam imao utisak da ubrzava penjuci vertikalno.
Snage na pretek.
Uz podosta expo-a na komandama, I tezistem koje je sada bilo veoma lako podesiti pomeranjem baterije, avion je leteo savrseno.
Savrseno mi je odgovarao za imac I free style letenje dok je 3d letenje, koje uopste nije moje specijalnost, probano jednom kada mu je Milos (deda Savin) istresao utrobu .
Njegove impresije, a nadam se ne iz kurtoazije prema meni, bile su veoma pozitivne.
Jedini mix koji je bio neophodan je bio mix rudera I elevator jer je avion pri letu na noz imao tendenciju da vuce ka stajnom trapu.
Napravio sam oko 20 ak letova sa ovim elektro setup-om, sto bi diglo ukupan broj letova celog modela na 40-ak.
Zakljucak, divan model.
Pravi mix 3d I imac letenja…ali ono sto je mene najvise privuklo je izgled.
Definitivno sam zaljubljen u dizajn ovog aviona.