Ekip 2.deo

[coka]

 Ovo je nastavak price koja je zapoceta u odeljku gde se bavimo elektro fenskim avionima.
 Procitajte prvo nju.
 U nastavku, bavimo se sudbinom ovog neobicnog modela, od trenutka kada je pogonjen sus fenskim motorom.

[coka]

 Veoma sam se pribojavao opcije da na eksperimentalan avion ugradjujem pogonsku grupu koja se oduvek smatrala veoma komplikovanom I gde bi njen otkaz verovatno doveo do gubitka modela.
 Ali opcije sa gomilom baterija, koje su se veoma brzo praznile, nisu mi ostavljale bas mnogo izbora.
 U jednom trenutku razmisljali smo I o ugradnji RAM 500 turbine, koja bi valjda jednom za svagda resila pitanje potiska, ali je izrada izduvne cevi I rezervoara bila nesto zasta vise stvarno nije bilo vremena.

 U tom period, jedne noci Trisa je uspeo da naidje na patentni zahtev Leva Sukina, sa detaljnim objasnjenjem funkcionisanja  cele letelice.
 Bio sam preserecan kada sam sve to pogledao, ali sam ujedno I shvatio sa cime imamo posla.
 Njegovu ideju je bilo nemoguce reprodukovati bez aerodinamickih ispitivanja u tunelu.
 Majske kise, koja  je  lila kao iz kabla, secam se po danu kada smo otisli u Malu Ivancu, ne bi li razradili potpuno nov Os max 91 df, koji sam imao.
 Motor je radio savrseno, ali na probnom stolu, nije bilo ni pomene da postignem broj obrtaja od 21000, koji je bio deklarisan.
 Pri tom, ne zna se sta je bilo mokrije, clanovi ekipe ili motor I sto na kome smo ga razradjivali.




 Izgledalo je  da se sve  urotilo protiv nas I ovog projekta.
 Trebalo nam je vise od dve nedelje da  letelicu ponovnio dovedemo u letno stanje, radeci danonocno.
 Valjda vec I preplaseni ili bolje reci zacudjeni svime sto se desava, nismo bili potpuno sigurni sta je tacno problem.
 U jednom trenutku je izrecena recenica ‘’ Mi ne znamoi ni da li to moze da leti”
 Cinjenica je da na svetu, verovatno niko I ne zna leti li ovakva koncepcija.

[coka]

 U tom smislu, doveli smo Trisinog drugara a mog profesora aerodinamickih konstrukcija,  Zokija Stefanovica,ne bi li mu predocili projekat I problem sa kojima se srecemo.


 Posecivali su nas tokom rada I mnogi drugi drugari, kao I nas dugogodisnji drugar Preza, koji se inace I profesionalno bavi aerodinamikom.
 Zakljucak je uvek bio isti, da je to eksperimentalni avion o kome se bas nista ne moze reci bez proba.
 Negde u tom period  Caslav Mitrovic, covek koji mi je bio asistent na predmetu Aerodinamickih konstrukcija, I koji je studirao u isto vreme kad I Trisa, pustao je u pogon aerotunel na Masinskom fakultetu.
 Iako nam je sve bilo ponudjeno u poluprijateljskoj  varijanti, izrada matematickog modela, modela za tunel kao I osnovna ispitivanja, kostala bi verovatno desetostruku sumu od one za koliko smo mi pogodili izradu letelice. Uz to da tunel jos uvek nije bio operativan, rok bi se produzio za verovatno cetvorostruki period od ugovorenog.
 Takodje, rezultati koji bi se dobili ne bi garantovali da ce se nakon ispitivanja izvrsiti let bez ikakvih problema.
 Zakljucak je bio, probati dalje.
 Probe su nas kostale aviona, rada I vremena, koga odavno nismo imali.

[coka]

[coka]

 Kada smo napokon sa novom varijantom izasli na letenje, vec sam polako zazirao od svega. Pogon je bio nepoznanica, letelica takodje, a sa izvedenim modifikacijama, niko nije znao sta nas tacno ceka.
 Ekipa koja je zapocela ceo projekat vec je usled svega bila pocepana…svi rokovi I troskovnici probijeni…a kada se ceo posao na radnom stolu  zavrsi, ja sam bio taj koji drzi stanicu u ruci.
 Taj grc u stomaku koji me mucio kada god smo kretali na aerodrom, doveo je do toga da sam pozvao Duleta Spasica, koga sam oduvek zvao Dule Samsung I zamolio ga za pomoc.
 Zeleo sam da letelicu proba da poleti neko nov, neko sa strane koji nece biti optercen svime sto se desilo I mesecima rada, vec neko svez ko ce doci I leteti.
 Nisam imao nameru da ovoliki trud bude stavljen na kocku zbog problema koje sam kao pilot imao I osecao.
 Duletu je sve to bilo zanimljivo, ali nase svakodnevno 24-7 angazovanje je trazilo hitnu akciju.

[coka]

  Motor je radio savrseno.
 Na dinamometru se pokazalo da imamo svega oko 4kg potiska, medjutim letelica koja je sad imala oko 7.5 kg je ubrzavala kao I svaki normalan model.
 Ocigledno da je fen velikog precnika ubrzavao dovoljnu kolicinu vazduha da sve, napokon, profunkcionise kako treba.
 Upravljivost je bila odlicna I nakon promene geometrije nosnih nogu, na kraju prvog dana dobili smo da letelica uspeva da predje citavu betonsku pistu od 90m bez vidljive tendencije za skretanjem.
 Cinilo mi se da bi vec nakon 30-ak metar bez problema mogao da poletim ali sam zeleo da jos malo razradim motor I ispitam celu stvar.
 Po prvi put nismo bili ograniceni kratkim vremenom rada baterija I uzivao sam u testovima koje smo radili.
 Usled smanjenja debljine trupa, skinuli smo jedan od dva spojlera, I ugradili dva mala fena koja su kroz posebno profilisan kanal uduvavali struju vazduha na gornjaku, iza preostalog spojlera.
 Jedan test je bacio ponovo mracnu senku na celu pricu.
 Nakon predjenih pola piste pod punim gasom, gde se letelica propisno zaletela, smanjio sam gas, u nameri da se zaustravim pre kraja piste.
 Nakon sto sam smanjio gas, letelica je poletela, propela se poptpuno vertikalno, izvela pravo pravcato zvono I pala na nos.
 Sve se desilo polako I iako sam cak uspeo da ponovo dodam gas, nikako nisam shvatao kako je moguce da avion poleti u trenutku kada sam smanjio gas.

[coka]

[coka]

[coka]

 Iz razloga daljih proba, gde nisam zeleo da budem sputan cak ni velicinom aerodrome, sve naredne  probe izvrsene su na aerodromu u Kovinu.
 Betonska pista od 2km, I na njoj samo Trisa, ja I snimatelj, nas drugar Toma.
 Tako smo otisli 7 ili 8 puta.
 Prvi put,nakon dugih zaletanja, gde smo nakon ugradnje ziroskopa koji je bio zaduzen za upravljanje nosnom nogom, dobili savrseno ravna zatrcavanja, posle naglog oduzimanja gasa, letelica opet skace u vazduh I pada na nos.
Nakon celovecernjeg razmatranja razloga ove pojave, ustanovili smo da se nakon ugradje glow fena koji ima veci precnik od edf-ova, potkrao mali ugao izduvne cevi na dole, koji je verovatno pri vecim potiscima obarao nos na dole.
  Pri naglom smanjivanju gasa, gubila se ta komponenta sile, pa je letelica, sa vec postignutom brzinom, poletala.
 Posle svakog odlaska I probe, desavala su se ostecenja koja smo sanirali.
 Svaki put je letelica bila dovedena u savrseno ispravno stanje I vec poodavno Trisa je insistirao na aerodinamickoj glatkosti trupa, pa je ovlas gitovao stirodurnu konstrukciju I polirao je.
 Nisam licno bio za to, ali nisam bas smeo da tvrdim zasigurno da to nije ona kap u casi koja ce razdvojiti uspeh od neuspeha na kraju.
 Samo doterivanje je uvek trajalo nekoliko sati, I s obzirom da je on cesto ostajao u radionici do jutra, prihvatio sam to kao rutinu.
 

[coka]

[coka]

[coka]

 Sledeci test je prosao tako sto se nakon predivnog zatrcavanja od 100ak metar, letelica sama odlepila, I nakon kratkog penjanja, pri cemu je sve izgledalo savrseno, cim sam malo popustio navucenu komandu dubine, zabila naglo nosom u pistu. Na nesrecu, udar su primile nosne noge sto ju je odbacilo nazad u vazduh.
 Nastavka leta bilo je poluvaljak u desno koji sam sve vreme pokusavao da ispravim eleronima, ali nikakve reakcije nije bilo.
 Letelica se srusila iz ledjnog leta sa motorom koji je vristao na 20000 obrtaja.


 Steta je bila poprilicna a rok je vec uveliko bio premasen sa punih mesec I vise dana, tako da nas vise niko nije ni kontaktirao povodom letelice.
 Ipak, odlucili smo se za jos jednu probu.

[coka]

 Kao pilot, odlucio sam se da sledeci put vise ne verujem eleronima, vec da pokusam da je letim ruderima, a po pitanju izduvnog kanala, preradili smo nosenje fena tako da je on sada potonuo 15mm dublje, te je sve napokon bilo u liniji.
 Posto se pokazalo da su sve probe veoma kratke, sistem od tri rezervoara koji je omogucavao potrosnju svih 700ml bez promene polozaja tezista, smanjio sam na dva sto je sada dalo nekih 400ml goriva, taman dovoljno za test od 7-8 minuta.
  Najvise sam brinuo o pogonskoj grupi , njenoj pouzdanosti I potisku, medjutim to je sad bila najjaca karta koju smo imali.
 Os max je svaki put palio iz prve, ler gas je bio savrsen, sistem napajanja gorivom besprekoran, ugradili smo I podesavanje smese komandom…
 Nakon podesavanja duzine rezonatora, dobili smo takav broj obrtaja da je sve licilo na trku Formule 1.
 Letelica se bukvalno cupala iz ruke pod punim gasom.
 Nazalost, nismo izvrsili merenje potiska u ovoj konfiguraciji.
 Valjda je napokon sve kako treba.
 Dule mi se jos uvek nije javljao pa smo nakon nekoliko dana kise I ponovnog pregleda svega, ponovo otisli u Kovin. To je mislim bio 5 put od kada vise testove nismo radili u Maloj Ivanci.
 Letelica je bila opremljena sa dve nosne noge I  4tocka na glavnim osovinama. Dva su bila stalno u kontaktu s apodlogiom a dva su dodirivala podlogu kada se prva dva dovoljno ulegnu.
 Sve u svemu, sistem koji je funkcionisao savrseno.
 Na sledecem testu, dok smo ga zatrcavali bez namere da poletimo, raspala se guma nosnog tocka.
 Posto smo sa sobom nosili dovoljno alata I materijala za sitne popravke, ugradili smo tocak koji smo imali, medjutim posto je bio nesto veceg precnika, preuzeo je svo opterecenje na sebe I raspao se tokom prvog sledeceg testa.
 Nazad na radni sto.
Sledeci put smo otisli nakon dva dana, ali je bilo veoma vetrovito.
 Toliko je vec proslo vremena od prvog testa da mi je u glavi vladala velika konfuzija.
 Izgledalo je kao da svemu ovome nema kraja a I bilo je diskutabilno da li ovaj projekat ikome vise I treba.
 Komunikaciju sa naruciocem posla nismo imali a treci clan ekipe vise nije komunicirao sa nama, tako da je ovo vec verovatno postao sam inat da 4.5 meseca svakodnevnog rada ipak na kraju da neki rezultat.
 Sve probe smo imali snimljene, ali  neke, kao probe huvera, nisu bile snimane nasim uredjajima, tako da ih nismo imali u nasem vlasnistvu.
 Ipak, sve kasnije probe smo snimali, I pomogle su nam tako sto smo nakon proba I lomova do iznemoglosti pregledavali snimke, trazeci sled dogadjaja I razlog peha.
 Prilikom odlaska tog vetrovitog dana, kada smo se oko 15 h nasli na aerodromu, odlucili smo da prilegnemo u mini venu I sacekamo trenutak pred zalazak sunca, kada ce verovatno vetar stati.
 Odmor nam je svakako bio preko potreban.  San mi nije dolazio na oci, pa sam po hiljadu puta procesljavao moguce scenarije.

[coka]

 Duvalo je poprilicno I cim je prestalo, vec je uveliko pao mrak.
 Sledeci test smo izveli sutradan, ali primetio sam da me koncentracija napusta.
 Model je u zaletanju poceo da vuce u levo I da se krece ka travi I umesto da prekinem poletanje, navukao sam ga, odlepio se naglo  I pao na nos.
 Ocigledno je bilo da debeli trup ne trpi velike napadne uglove I sve nagle promene polozaja, nagradjivao je silovitim slomom uzgona.
 Ziroskop na nosnoj nozi, fenovi za prisilno prostrujavanje vazduha, razne skrge na zasencenim sekcijama trupa, veca krila, fen, flaperoni…
Svi ti uredjaji su bili napravljeni sa dobrim idejama.
 Jedino je predstavljalo problem sto niko nije znao funkcionise li to sve.

[coka]