Proslo je podosta vremena od kada sam napisao i jedan red o ovom projektu.
U medjuvremenu mi je stigla turbine, mlazni F 15, delovi koje sam narucio da bih mogao da palim turbinu,…a iskreno i bas je bilo zazimilo.
Sve me to po malo odvuklo od ovog aviona.
Negde oko Nove godine, bavio sam se malo i prepravkom nekih resenja na mom Zero-u.
Sve u svemu, prodje ova zima, u neku ruku brzo.
Cackao sam u nekoliko navrata ponesto na ovom F-u, ali je glavni posao nastavljen tek pre desetak dana, sa prvim lepim danima.
Stao sam kod obimnog smirglanja, koje nisam zeleo da radim u sobi. Kada je otoplilo, izneo sam stolicicu u dvoriste, smirglu, dascice i git…i ubio se od posla jedno dva dana. Ne samo da sam ja bio beo, nego i sve oko mene.
Ipak, ne znam koliko ce to slike docarati, rezultat je bio vredan truda.
Koristio sam vec isproban Body fine git, koji je vrlo tecan i lako se brusi kada se stvrdne.
Gruba smirglanja sam vrsio sa smirglom 80, a glavna sa 100. Posle svega, za kraj, sve je prebruseno sa 120.
Nemojte pomisliti da se ovakav posao moze odraditi na brzaka.
Potrebno je bar 2-3 ruke gitovanja i smirlanja.
Cak i posle toga, kada se zagledate, uvek negde promakne neka rupica, pa je potrebno jos jedno popravno gitovanje.
Na horizonalnim stabilizatorima, desila su se neka ulubljenja, izmedju rebara, a blize napadnoj ivici jer je suzenje veliko, a takodje i krivina aeroprofila.
Na slikama mozete videti da je dobar deo povrsine “u gitu”.
Ipak, debljina gita nigde nije ni 1 mm, vec mahom nekoliko desetih delova mm.
Vertikalni stabilizator je takodje zahtevao podosta rada jer mu je “nakalemljen” nepokretni deo umesto kormila.
Krila…takodje.
Prilikom posete Budimpesti, kupio sam 2m kvadratna 30-o gramskog platna, koje je Mirce vec podosta koristio i za koje je bio pun reci hvale.
Plastifikacija delova, prosla je u najboljem redu.
Potrudio sam se da presavijutke tkanja tako izvedem da mi nigde ne ostane “gola balza”.
Iako sam skoro bio odlucio da ovaj model presvucem monokotom, Mirce je bio vrlo ubedljiv u nagovaranju, tako da sam u na kraju i sam napustio prvobitnu ideju.
Plasio me dobitak mase na celom avionu, ali gruba racunica kaze da sam potrosio manje od 2m tkanja (masa oko 50 gr) i oko 100 gr epoksija, od koga je bar trecina bacena na cetkici, posudi i razmazana po stolu.
Nakon plastifikacije i brusenja (grubog), naneo sam sloj epoksija sa mikrobalonima, koji je dao zavrsni glanc.
Posto dalje nisam stigao, napisacu par redova, kada sve povrsine prebrusim i pripremim za prvi sloj spric git-a.
Ceo ovaj postupak vam daje povrsinu za koju Laza kaze “Da ne poverujes da je ispod balza” i mislim da njegova izjava sve kaze.
Sam postupak nije tezak, mada zahteva strpljenje i dodatni par ruku prilikom postavljanja tkanja na povrsinu.
Hvala mama.
U mom slucaju, prvo sam cetkicom nanosio epoksi na povrsinu, zatim spustao tkanje, cetkicom sve upeglao, a zatim starim kreditnim karticama skidao sav visak epoksija.
Sto vise skinete, to ce rezultat biti bolji.
Ko kaze da Reifeisen nije dobra banka?
Naravno, posto je postupak vrlo “lepljiv” i prljav, mozete uraditi samo jednu stranu u jednom cugu.
Za otprilike 2 sata isplastificirao sam jednu stranu.
Sutradan, brusenje grubih neravnina i naredna 2 sata za drugu stranu.
Kada se i to osusilo, oko sat- sat i po smirglanja i dva puta po sat da navucem epoksi i mikrobalone, sto ukupno cini:
- 2m tkanja
- Oko 150 gr epoksija i nesto malo mikrobalona
- Oko 8 radnih sati
Naravno, sada me tek ceka git, spric git i farbanje, ali mislim da ce ovaj deo ici bez problema jer je povrsina vec sad odlicna.
Na trupu, stao sam kod stare verijante stajnog trapa jer su zice ulazile vrlo plitko u trup. Ovo bi za posledicu imalo vrlo veliki moment, koji bi verovatno cupao zice stajnog trapa kod grubljih sletanja.
Da ovo razresim, pomogao mi je moj drug Misa, koji je kod svog druga u Kragujevcu izradio od zice 5mm, modifikovane noge trapa, po mom crtezu.
Njihova ugradnja je provizorno izvrsena i sve je sada vrlo zadovoljavajuce.
Velika dilema je bila oko vrata stajnog trapa.
Posto u ovoj varijanti nemam uvlaceci stajni trap, njihova funkcija je nepotrebna. Vremenom, ipak ustanovio sam da mi je poklopac koji se moze otvoriti sa donje strane vrlo potreban.
Kada otvorim vrata imam direktan pristup trapovima, donjoj strani i nosacima fena , nosacima motora, rezervoarima…tako da sam odlucio da vrata izradim i fiksiram ih u zatvorenom polozaju sa nekoliko malih zavrtnjeva.
Nosna noga je legla na svoje mesto.
Kada sam sve sklopio, ucinilo mi se da je avion vrlo visok na svojim nogama.
Poredeci slike pravog aviona, ustanovio sam da je ovo tacno, ali da je “dodatak” oko 2cm.
Ovaj clearance mi sa druge strane omogucava vece napadne uglove kod poletanja i sletanja i verovatno lakse poletanje sa trave, tako da ce za prve probe ostati.
Kasnije, verovatno, isecicu zice i nakaciti aluminijumske noge-amortizere.
F 16 je avion koji sa donje strane trupa ima dva ventralna stabilizatora i pri vecim uglovima neminovan je njihov dodir sa zemljom.
Ovako…videcemo.
Posto je posao sa vratancima skoro gotov, ostalo je da se definitivno zavrsi kabina.
Osmislio sam nosac kabine koji se skida i koji je fiksiran sa prednje strane karbonskom cevcicom-bajonetom a sa zadnje strane dva zavrtnja M4, bocno postavljena.
Sutra bi trebalo da zavrsim ovaj deo i “ na tapetu” mi je zavrsetak potisnog kanala.
Posto je gitovanje i brusenje trupa vec poodmaklo, kraj celom projektu se nazire.
Nadam se da ce se uskoro u mojim tekstovima provlaciti rec “farbanje”.
Jos jedna informacija.
Danas sam stavio sve na vagu.
Ceo avion, sa motorom, trapovima, bajonetima….bas sve, ali bez elektronike, izduvne cevi i rezervoara, naravno neofarban, tezi 4400 gr.
Otprilike sam 400gr tezi nego sto sam mislio.
Kokpit je od toga oko 200gr…
Tesko da cu uspeti da se “ubodem” u 5 kg, ali bar da probam da tu masu prebacim sto manje.
I tu me Mirce oraspolozio.
Kada je cuo da razmisljam o 5.5kg- 5.8kg, rekao je “ma letece to, nista ne brini”.
Covek kada navikne na avione od 20 kg, pocne da smatra da je 5-6 kg smesna masa, ocigledno.
Vrlo verovatno da je i u pravu.
Naravno za kraj da kazem, sve ovo ne bi bilo uradjeno da moj pobratim nije uzeo krilo od Zero-a (mog) u svoje ruke da ga plastificira i ofarba.
Da je to ostavio meni, sa vremenom koje imam na raspolaganju, verovatno bi F stajao u cosku gde je i stajao od Nove godine, a ja bi ga stalno gurkao i preskakao.
Ovako, ko ima takvog drugara, moze po malo i da se mangupira pa da pravi jet-ove.
