Sax, vidim i nadam se da ces i ti uskoro u jet pricu.
Ocigledno je da pomno pratis jet postove i da si poceo da citas cak i izmedju mojih redova.
Druze, moram da ti priznam, to me bas raduje (iako cu morati dobro da pazim sta pisem….he, he)
Pitanje je odlicno i potpuno na mestu.
Vazdusna kocnica, pogonjena pneumatskim cilindrima bi zasigurno predstavljala cetvrti system….
Da bih ti o ovome malo vise napisao, moram prvo da napisem par “strofa” o elektricnom rc set-up-u.
Ovo i jeste bila tema sledeceg posta, koji sada postavljam, poveden tvojim pitanjem.
Iako su se jet avionic u ne tako davnoj proslosti leteli i sa stanicama na FM modulaciji, upotreba PCM ili 2.4GHZ sistema je imperativ.
Ovi sistemi imaju opciju fail safe-a (zadrzavanja servoa u zadatom polozaju ako prijemnik izgubi signal), dok su kod starijih uredjaja u tim slucajevima servoi pocinjali da “besne”.
Ovako brzi modeli su zasigurno osudjeni na propast ako pri punoj brzini servo nekomandovano ode u krajnji polozaj.
Takodje, sam ECU turbine vrlo cesto pravi interferenciju, slicno kao i modul elektronskog paljenja kod benzinaca.
Dalje, neophodno (ili bar najtoplije preporuceno) koriscenje digitalnih servoa zbog njihove osobine vrlo preciznog centriranja polozaja servoa.
Ove “muke” su najvece kod elevatora, jer su oni najvece povrsine (mahom uvek su to kompletni stabilizatori).
U uputstvu za moj avion podvuceno je napisano da servoi moraju imati metalne zupcanike, jer bi gubitak zupca na plasticnima, ako se ne primeti na vreme, znacio skoro siguran flutter na povrsini, sto povlaci i kraj druzenja sa doticnim avionom.
Broj servoa na ovim avionima je vrtoglavo veliki, 2 na elevatoru, dva na vertikalcima, dva na eleronima, dva na flapsovima, jedan na pokretnom prednjem tocku, dva na sistemu uvlacenja tockova, jedan za vazdusnu kocnicu i jedan za kocnice tockova….13 sve u svemu.
Kako to povezati?
Y kablovi samo uslovno dolaze u obzir.
Prvo, vrlo cesto ti treba okretanje smera servoa, a drugo, neophodno je vrlo precizno ustelovati jednake hodove servoa.
O struji koja na ovaj nacin mora da se obezbedi sa jednog prijemnickog izlaza, ne bih ni da govorim.
Za ovo obicno se koristi uredjaj pod nazivom “servo match”, koji omogucava da se vezu 3 ili 4servoa na jedan izlaz iz prijemnika, sa mogucnoscu podesavanja srednjeg (sub trim) i krajnjih (atv) polozaja.
Uz to, moguce je u svaki servo match, povezati i dodatnu bateriju koja bi napajala ove servoe i time bar malo rasteretiti prijemnik.
Problem je sto uredjaj kosta oko 50e, a treba mi….bojim se i da izbrojim koliko njih (I Maja cita ove postove).
Druga varijanta, hvala bogu, moja stanica ima opciju “dual” koja omogucava da dva servoa dodelis jednoj komandi sa stanice uz sva moguca podesavanja otklona servoa. Ovo, sa druge strane trosi jos jedan dodatni kanal, a moja stanica ih ima samo 9.
Prelepo resenje je koriscenje POWERBOX-ovog uredjaja 10-24.
Powerbox je firma koja se bavi izradom rc elektronike, greskom, svi ovakvi uredjaji (redundand receiver) se sada nazivaju powerbox-om.
Ovaj uredjaj, osim sto omogucava koriscenje 2 nezavisne lipo ili nimh baterije, omogucava i povezivanje do 3 servoa po kanalu.
Takodje, poseduje izvod za ziroskop, prekidac koji je u stvari tu samo da upali uredjaj, nakon toga mozete i otkaciti, a sve ostalo ce nastaviti da radi.
Uz ovaj uredjaj, dovoljno je koristiti obican prijemnik, jer je struja koja prolazi kroz njega vrlo mala.
Ja licno imam Jr ov prijemnik AR 9100, koji se sastoji iz 4 satelitska prijemnika i malog powerbox-a koji moze propustiti do 30a struje.
Naravno, opcija elektronskog prekidaca je i ovde slucaj.
Savrsenstvo...
Drugim recima Jr-ov odgovor na powerbox-ove…
Satelitski prijemnici se razmestaju duz aviona i u toku leta, dovoljno je da jedan od njih primi signal da bi veza bila ispravna.
Nakon sletanja, u data port, se prikljucuje data loger koji vam govori koliko puta je koji prijemnik bio zasencen.
Ova informacija daje podatak koji satelit treba premestiti na drugo mesto.
Vise o ovome, neki drugi put u nekoj drugoj temi.
10-ak digitalnih servoa mogu povuci podosta struje.
Baterije koje se koriste su Nimh, lipo ili Life.
Do sada sam u mojim modelima koristio Nimh, ali je za punjenje 3-4 baterije u avionu potrebno vise od dva dana, tako da je to poprilicno naporno.
Lipo vam omogucava brzo punjenje i daleko manje samopraznjenje ( u toku stajanja), ali vam sa druge strane zahteva vadjenje akumulatora u toku punjenja i koriscenje regulatora napona.
Naravno, baterije sa Litijumom mogu dati daleko vece struje.
Ne mislim nista lose o regulatorima napona, ali je to jos jedan dodatni element u sistemu, koji moze da zakaze.
Mislim da su jednostavna resenja uvek najbolja.
Uz F 15 sam kupio i 7 vrlo interesantnih servoa.
Za pogon prednjeg tocka, dobio sam Robbe metal gear digital servo.
Za pogon elevatora, inace najzahtevnije komande, Hitec-ove HS 5645 digital metal gear servoe, koji imaju izuzetno jak reduktor, moment od preko 10kg i brzinu nesto manju od 015sec.
Za kormila vertikalnih stabilizatora, nabavio sam tanke Hitec-e HS 5125 MG digital, koji su specijalno napravljeni za tanke povrsine.
Iako imaju svega oko 4kg, poseduju metalne zupcanike, a ruderi su ionako najmanje komandne povrsine.
Dva servoa koja sam nabavio za elerone, Multiplex Digi Royal, iako su stavrno vrlo lepi, brzi i pouzdani, imaju plasticne zupcanike i svega oko 6kg momenta.
Odlucio sam da ih zbog njihove brzine (012sec) upotrebim na ciklicnim komandama na Raptor-u 90 SE, koji je inace vapio za necim ovakvim.
Kada ovaj avion budem zavrsavao, najverovatnije cu nabaviti jos 4 Hs 5645 MG-a (za elerone i flapsove).
Za sve ostale komande, koristicu najverovatnije Jr 821 digital servoe.
Iako su “igracke” u ovom setup-u oni ce biti zaduzeni za upravljanje pneumatskim upravlackim ventilima.
Srecna cinjenica u svemu je da jet modeli prakticno nemaju vibracije.
Preporucuje se skidanje svih gumica sa servoa i njihova montaza direktno na nosac.
Ovo u mnogome umanjuje sansu pojave fluttera na velikim brzinama.
Produzni kablovi….pa naravno oni kineski 15 komada za 5usd….ako mrzite sebe.
Preporucljivo je cak iseci kabl sa servoa i zalemiti kabl bez konektora, tako da se sto vise smanji broj spojeva.
Regulatori napona….mahom se koriste powerbox-ovi, koji su bar 10 puta skuplji od kineskih.
Lipo baterije, iskljucivo brendirane, vrlo kvalitetne…jer
Ako sve na avionu uradite besperkorno, stavite skupe, dobre i nove servoe, dobar prijemnik, bateriju, a….
1. pregori vam regulator napona……ostajete bez aviona
2. pokvari vam se onaj savrseni no name prekidac…………ostajete bez aviona
3. zaflateruje vam eleron……………………………………-II-
4. produzni kabl vam izgubi kontakt………………………..-II-
5. iz cista mira vam otkaze batrija………………………….-II-
itd itd
Da se ne ponavljam vise, lanac je jak koliko i najslabija karika, a u jet lancu ima mnogo karika.
Da se vratimo sada na Sax-ovo pitanje.
Dragi druze, sa tih 9 kanala na stanici, fale mi bar jos 3.
Prinudjen sam da pravim razne druge varijante (ali ne kompromise).
Npr, koristicu za Elerone, flapsove, rudere i tocak matchbox-ove.
Turbina ce mi odneti jos dva kanala.
Ako elevatore miksujem dual funkcijom, ostace mi jos 2 kanala za retrakte, vazdusnu kocnicu i kocnicu na tockovima.
Servo sekvencer bi mi mogao upravljati retraktima i vratima stajnog trapa, pa bi time ustedeo jedan kanal. Ostaje jos jedan, poslednji, kojim bi mogao upravljati sa dva tipa kocnice.
Ako bi iskoristio jedan od proporcionalnih, mogao bi podeliti njegov hod tako da na jednu starnu upravljam vazdusnom kocnicom a na drugu stranu, proporcionalno, kocnicama na tockovima.
Ugradnja powerbox ovog 10-24 uredjaja bi, iako kosta 200e, omogucila da ne koristim regulatore napona, dobijem elektronski prekidac, ne koristim servo match-eve…tako da jos uvek vagam i merim.
Ponekada ono sto se cini skuplim, nije skuplje.
Pomenuo sam na nekoliko mesta i ziroskop.
Kod Jet aviona ovakve konfiguracije, sirina glavnog stajnog trapa je vrlo mala.
Pri kretanju po zemlji (zatrcavanju), vrlo je lako da dodje do “shimi” oscilacija stajnog trapa.
Pri ovim oscilacijama avion sve vise osciluje levo desno, dok putanja nosne noge opisuje osmicu (sinusoidu).
Ovo su na nesrecu samopobudne oscilacije, tako da je amplitude sve veca.
Ako se ovo desi, jedina sansa je da se obustavi poletanje.
Na sletanju, skoro kao pravilo, sve se zavrsava tako sto se avion nagne i “zakopa” kraj krila u zemlju.
Radi izbegavanja ove gadne pojave, toplo se preporucuje ugradnja ziroskopa na komadu nosne noge.
Za ovo pripremio sam piezo ziro Futaba 240 sa heading lockom.
Ziroskop 401, koji je nesto bolji, necu koristiti jer bi mi za njegovo upravljanje trebao jos jedan kanal.
Jedino ako bih upravljao sa dve stanice…
Powerbox-ov 10-24 poseduje i izlaz za ziroskop, na kome je napon od 4.8v, prilagodjen ziroskopima.
Moram priznati da mi se od kada se zanimam za jet ove, pojavio u zivotu jos jedan Guru.
Nije to ni jedno od velikih imena nase mode (rator) (lar)ske scene, vec Gaspar Espieli.
Pomenuti gospodin, ne samo da proizvodi kontrolne racunare (ecu-e) za razne turbine, vec proizvodi i razne lektronske sisteme za ovako komplikovane avione.
Na puno mesta sam pronasao da se podobar broj turbine daleko lepse ponasa sa njegovim upravljackim komponentama nego sa originalnim.
Uvek je bilo genijalnih tuner-a….
Uredjaj koji je on izmislio je u stvari elektronski pneumatski ventil, koji vam omogucava da upravljate sa dva pneumatska sistema, bez servoa, bez pneumatskih upravljackih ventila, sa odredjenim sekvencama.
Takodje omogucava vam opciju da recimo kada uvucete nosnu nogu, servo kojom vrsite upravljanje tocka, prestane sa radom…
Kao slag na tortu, pomenuti ventil, sa gornje strane, poseduje dugmad, cijim pritiskanjem mozete simulirati odredjene operacije (jednu po jednu).
Na zalost, trenutno ga nemaju na stanju i nisam bio u mogucnosti cak ni da saznam kolika mu je cena.
Iz zelje da na ovom projektu sve bude savrseno, bez slabih karika i odlazenja u crkvu pred svako letenje, odlucio sam da sa zavrsetkom usporim toliko koliko ce mi biti potrebno da sve uradim najbolje sto mogu.
I pored toga, letenje je, naravno, predvidjeno za ovu sezonu.
