Kod konfiguracije koja je primenjena kod Easy Star-a, motor i elisa se nalaze iza i iznad krila. Tako si i ti uradio, ali si malo preterao, jer za tu elisu si mogao da pogon spustiš niže. Samo koliko da elisa ne dodiruje trup. Tu zadnju upornicu možeš komotno da ukloniš jer samo smeta. Ako ti je potrebna veća čvrstina, to možeš da postigneš povećavanjem prednje upornice.
E, dolazimo do uglova. Dobro je kada vektor vuče, ili jednoszavnije rečeno, linija koja uzduž prolazi kroz osovinu elise, prolazi kroz težište, ili što bliže njemu. Na taj način se smanjuje uticaj svih momenata koji proističu od pogona. većina modelara položajem težišta podrazumevaju samo tačku ravnotežnog oslonca ma uzdužnoj osi modela. Pravo težište ima i svoju vertikalnu dimenziju. Do nje možeš da dođez tako što okačiš model koncem za neku tačku koja je vertikalno najudaljenija od uzdužne ose, recimo vrh vertikalca. Pravo težište se nalazi u presečištu prave koja predstavlja produžetak konca, i vertikale izvučene iz težišta do kog si došao na klasičen način, i obično je iznad gornjake centralnog dela krila (kod uobičajenih konfiguracija modela). Aerodinamički centar (o njemu nekom drugom prilikom) treba kod autostabilnih letilica da bude malo iznad i malo iza težišta, a kod akrobatskih, a naročito 3D modela, na istoj visini i i još manje iza težizta. Kod savremenih lovačkih aviona, težište je iza aerodinamičkog centra, a za stabilnost brine višestruki kompjuterski sistam i mala gomila žiroskopskih i drugih senzora.
Ovo gornje pisanije je dosta uprošćen opis problema, ali je sasvim dovoljan za solidno razumevanje statičke i dinamičke stabilnosti letilica. Samim tim bi trebalo da bude dovoljan i za razumevanje i rešavanje problema koji tebe muči.
Dakle, pored spuštanja pogona koliko je moguće niže, vektor vuče treba zakrenuti da prolazi kroz, ili blizu težišta, št znači - na dole. Taj ugao ne bi trebalo da bude veći od desetak petnaest stepeni. Ako i pored toga vektor vuče prolazi iznad težišta, momenat koji se pojavljuje (u smislu obaranja nosa) se isparira horizontalni stabilizator. Znači, nemoj da očekuješ da model ne obara nos kada ga držiš ispod krila. To će se svakako događati zbog toga čto postoji poluga od hvatišta do vektora vuče, pa samim tim i momenat koji nastoji da obori nos. Ako su uglovi krila i horizontalnog repa pravilno postavljeni, i ako se težište nalazi na dobrom mestu, model će da leti stabilno, jer će momenat horizontalnog repa da poništi momenat pogona.
Ispade opširno, ali bez skiciranja i živog razgovora, teško je to objasniti a da sa ne napravi zabuna.