E, pa evo izveštaja...
Kao što sam napisao danas je bilo u planu da se napravi prvi let sa Thunderboltom.
Juče mi je u goste došao Miša i u petak uveče se skupilo društvo, Jole, Sale, Golub i napravili smo zadnje probe i testove na modelu.
Sve je radilo dobro, provereno je težište i napunjene baterije. Time je P 47 bio spreman za "D day"...
Danas sam ceo dan išao sa Mišom po "modelarsim" posetama, bili smo kod Saleta, Goluba, čika Duleta, i dok smo pili kafice i "divanili", moje misli su bile negde "u budućnosti", na Čeneju, razmišljajući šta će biti predveče.
Oko pet smo stigli na aerodrom. Vreme je bilo prilično dobro, nije bili pretoplo, ali je duvao neki polu bočni vetar, jedno 4 metra u sek...
Sve u svemu, počelo je prilično "traljavo", tri puta sam skidao i nameštao krilo...
Prvi sam "pričkinjio" crevo od pneumatike i trapovi nisu radili...
Potom sam proveravajući range test, video da ne radi jedna polovina horizontalca... I to je namešteno...
Na kraju kad sam krenuo da taksiram model, zaglavile se neke viljuškice i vertikalac se ne pomera... I to je otklonjemo...
Iskreno, sam Gospod Bog, je pogledao na mene, jer se sve to moglo desiti u prvom letu...
Dosuto je gorivo, vazduh u pneumatske boce, vetar se malo smanjio i "poterao" sam model da vidim kako rula i kako se ponaša na zemlji.
Motor je lepo radio, vidim da čim dodam gas model baš povuče, ima snage...
Kad sam Thunderbolta okrenuo u vetar, više nije bilo kolebanja - spustio sam malo flapsove, polako dodao gas... Repni točak je vrlo brzo bio u vazduhu, a model je dobijao na brzini "trčeći" veoma stabilno po pisti.
Za razliku od malih modela, ovoliki "mrmot" nema tendenciju da naglo skreće levo - desno, nego je išao kao po šinama.
Ono što me je oduševilo je da bi P 47 na prednjim točkovima mogao da se kotrlja "do besvesti", bez ikakvih tendencija da se naginje prema napred (na nos).
Kad sam došao do kraja piste, blago navlačenje i Thunderbolt je poleteo.
Sve je veoma ličilo na iskustvo sa Top Flite modelom koji je sad kod Gabora...
U vazduhu, najveća briga mi je naravno bio motor.
MVVS radi odlično, ali broj obrtaja koji smo dobili na zemlji - 5750 rpm, ipak je bio daleko od 6200 - 6600 - zone najvećeg obrtnog momenta.
Kad je model poleteo, odmah se videlo da neće biti nikakvih problema, ali snage ipak nije bilo napretek. Utisak mi je da je ovaj Thunderbolt leteo kao Top Flite-ov kad je imao Zenoaha 45.
Tokom leta nije bilo nikakvih problema, model je leteo pravo, stabilno, a najlepše je da nisam morao da pipnem in jedan trimer.
Posle otprilike 5 minuta, krenuo sam na sletanje...
Predzadnji zaokret, gas skinut na ler, skroz spuštena polugica na stanici za flapsove (flapsovi su namešteni da poprilično idu dole, više od 45 - 50 stepeni)...
Model je bio daleko, visoko, ali je sa spuštenim flapsovima gubio na visini, spuštajući se veoma stabilno, bez ikakve tendencije da se zaklati, digne ili spusti "nos".
P 47 sleće kao "usporeni snimak", ubedljivo najsporije od svih modela koje sam do sada leteo. Tik iznad zemlje, blago navlačenje i sletanje bez ikakvih problema...
Meisterov Thunderbolt je kao povećana verzija Top Flite modela. Ne da sam zadovoljan, nego vam ne mogu opisati....
Kasnije predveče, napavio sam još jedan let, opet apsolutno bez ikakvih problema.
Kod kuće sam pregledao model, sve je OK, i nadam se veoma brzom odlasku ponovo na letenje.
Sad mi je ostalo da se malo "igram" sa propelerom, verovatno ću kupiti Mejzlika 26x10 jer je ta karbonska elisa ipak uža od drvene sa kojom sam leteo.
Nadam se povećanju broja obrtaja, a samim tim i snage... Kako se motor razradjuje snaga će se još više povećavati...
Na kraju evo još par slika, a video će biti za dan dva.
Pozdrav
Mirče
