Пошто су се утисци мало слегли да додам још пар речи.
Модел је за викенд био спреман за лет, а ја к’о на иглицама. Метео прогноза је показивала да ће субота бити боља за летење, па сам у суботу, у уобичајено време, кренуо на аеродром. Нешто мало пре него што сам стигао на ливаду , почела је да пада ненајављена киша. На аеродрому ни живе душе, ни моделара ни пилота, буквално никог. Скоро сат времена сам чекао да киша престане, а она мало стане па опет пада и тако у недоглед, а на аеродрому нико да се појави.Стога сам одлучио да се вратим у град и одрадим нека заостала посла, па кући. Кад сам око два сата завршио то што сам имао, грануло је сунце и ја сам, на пречац, одлучио да се вратим на аеродром. И нисам погрешио.
Први лет, после поправке, је прошао много боље него што сам се надао. Чак ми се чини да је био бољи него први лет новог авиона, у своје време. Што би се рекло, успео сам да утерам модел у „нулу“. При томе је и мотор радио савршено, као „швајцарски сат“. Стабилно је радио на лер гасу, лепо реаговао на промену гаса и моћно вукао модел у вертикали.
То би било то.
Ову прилику бих још искористио да се захвалим на помоћи и подршци Јовици (Cojadesign reklame), Мирославу (Kinetik 011) и Цоки. Такође се и свима осталима, који су се јављали, захваљујем на подршци и лепим жељама, а захваљујем се и Ласлу.
