E, kad sam ja pisao ovde, pre dve tri godine, da se organizujemo u klubove, naravno ni tada niko nije ništa napisao i nije osnovan ni jedan modelarski klub.
Verovatno neće biti ništa od toga ni sada, jer osnivanje kluba nije tek tako, odeš pa ga osnuješ...
Moja supruga i ja smo kroz to prolazili prošle godine i onda smo videli da je mnogo lakše napraviti udruženje gradjana.
Drugo, oko kluba, i da se osnuje, ima mnogo administrativnog posla koji neko mora da radi, znači neko mora da radi, svaki dan, posao...
Treće. skejteri su dobili park, dobro, kolika površina treba za skejtere? A koliko treba za modelarski aerodrom?
Nemojte se zanositi...
Ja vam od sveg srca želim da to nešto zaživi, ali nema teorije... Nema više te "o ruk", grebatorske ili kako god hoćete da nazovete varijantu, samo da je džabe...
Nego ljudi, "use i u svoje kljuse" i skupljajte lovu, pa nešto kupite i počnite da sredjujete.
Kaže neko poprskaće travu totalom... I šta onda? Ko sme sa totalom da poprska travu na tudjem aerodrmu. Šta će time dobiti, blato kad padne kiša...
Svaki teren treba srediti, greder, zemljani radovi, valjak, trava, košenje, održavanje... Alo ljudi, to je posao... Treba zalivati, treba kositi, treba raditi...
Ko će to da radi?
Nemojte misliti da sad ovde pametujem, ali budite realni...
A što se tiče mog iskustva, pričao sam sa vlasnikom zemlje o kojoj sa pisao ranije. Mogu reći da se "kockice polako slažu" i da priča može da ide u dobrom pravcu.
To znači sledeće, za vikend idem da vidim zemlju i salaš.
Zemlja mora imati odredjeni pravac (zbog sunca - da se ne gleda u njega kad se leti), ne sme imati drveće okolo (ovde ga nema), ne sme biti bandera (ovde ih praktično nema, tek jedna, tamo na kraju daleko)...
Dalje, mora se lako dolaziti do aerodroma (ovde je to slučaj, sa asfaltnog puta skrećeš direkt na zemlju - modelarski aerodrom), mora biti dovoljno blizu nekog mesta, a opet dovoljno daleko da ne smetaš nikom, a da možeš bezbedno, kod nekog u blizini, da držiš recimo ono malo traktorče za košenje trave i da možeš tog istog da "cimneš" kad god treba da ti kosi pistu (podrazumeva se da mu se to plaća).
Ako košenje ne može da se sredi, cela stvar "pada u vodu"...
Šta je najbolji deo ove moje priče, razgovarao sam, sad već u više navrata sa vlasnikom zemlje i salaša na njoj, čovek živi 3 km odatle, ima traktor sa kosilicom.
Čovek drži stoku, jer se time bavi i voljan je da ostatak zemlje što nam ne treba za modelarsku pistu uzme u arendu i gaji detelinu.
To je dobitna kombinacija, jer bi time jednim udarcem sredili više stvari, imali bi ko da kosi modelarsku pistu, od arende bi delom finansirali tekuće održavanje, nema poljoprivrednih kultura koje bi mogle da se pokradu pošto se gaji detelina, zemlja bi se često obilazila...
Detelina je dobra i za prilaz modelom na sletanju, jer ako nešto "omašiš" slećeš u detelinu, ne u recimo kukuruz...
Znači, ima mnogo stvari o kojima se mora voditi računa.
I na kraju, zemlja i mali salaš su investicija koja može samo da dobija na vrednosti. Cena zemlje je svakim danom sve veća i veća, tako da su pare koje će se sada uložiti praktično nešto što će imati uvek istu ili veću vrednost. Treba imati novaca, to je istina, pa se upustiti u ovakvu priču.
U Beogradu ima mnogo modelara i kad bi svi skupili lovu, sigurno bi moglo da se kupi nešto interesantno. Mislim da je najveći problem je dogovoriti se...
U nedelju idem da "gledim" salaš i "zemljicu", pa ako je čemu, postaviću neke slike...
BTW, Beogradjanima je to mesto bliže od Čeneja, ne mnogo, ali se lakše i brze stigne. No, "da ne trčimo pred rudu"...
Jednog dana biće to ovako:
...naravno, bez ograda i klupa, jer će to "braća" da pokradu, dok si reko "keks"...
Pozdrav
Mirče