RC MODELI JEDRILICA > ELEKTRO JEDRILICE
Albatros - F5J elektro jedrilica 4m
SloMi:
Хвала Адаме, скоро сам сигуран да ћете ви то у Суботици први направити, ако већ нисте. Пошто већ правите ону варијанту Ф5Ј-400, онда то за вас није никакав проблем,
само треба (work).
SloMi:
Албатрос-Варијанте
---------------------------
Дакле од ове основне слике могле би настати најмање 3 варијанте Албатроса са
истим геометријским димензијама:
Варијанта 1.: Крило без икаквих покретних делова у лету, са подваријантама
са и без могућности касније надоградње у варијанту 2. или 3.
Варијанта 2.: Крило са ваздушним кочницама, без елерона и флапсова
Варијанта 3.: Крило са елеронима и флапсовима, без ваздушних кочница
То је битно највише са становишта планирања тежине и носивости модела.
Модел варијанте 1. био би најлакши, и имао би само 2 сервоа и то у репу.
Модел варијанте 2. имао би још 2 сервоа у крилима, док би у варијанти 3. модел имао укупно 6 сервоа, од тога 2 у репу. Модел варијанте 3 би био најтежи, и тежи од варијанте 1. грубо за око 4x12,5g, колико носе сервои, плус за 2x50g,
колико носе ојачања због елерона и флапсова, односно био би тежи за око 150g.
По неким предкалкулацијама модел варијанте 3 био би тежак око 1750грама, a са баластом од 400грама олова, због ветра, био би тежак 2150 грама, и то је максимална тежина модела за прорачун чврстоће.
Ја се нећу упуштати у све те варијанте појединачно него ћу се у даљем концентрисати на варијанту 3., а то значи максимална маса модела у лету заокружено на 2200 грама.
(наставиће се)
SloMi:
Албатрос-Напрезања
-----------------------------
У току лета модела крила и хоризонзалац модела су изложени ваздушним силама савијања и увијања. И остали делови модела такође су томе изложени али су они углавном прејаки за силе које се тада јављају, осим у случају убадања модела у тачку на земљи, што је врло велико ударно оптерећење за све делове модела. Најупечатљивије је свакако савијање крила. Ако савијање крила пређе меру издржљивости кључних материјала делова крила задужених за чврстоћу крила, као што су рамењаче, они се кидају, или угњечавају, крило се ломи и модел пада на нос најчешће, и распада у делиће. Али и од увијања, као и од удара прете велике опасности по модел.
Савијање
-------------
Много РК модела се скршило због лома крила и зато чврстоћи крила треба посветити посебну пажњу, нарочито када се ради о једрилицама великог распона и велике виткости. На срећу данашња технологија материјала успешно решава ове проблеме. Наравно то се решава рамењачама од импрегнисаног карбона (ИК), јер је то материјал који је јак као челик а 4 пута лакши од њега. Уз то ИК има једнако добре особине на затезање и сабијање, што на пример импрегнисани Кевлар нема. Кевлар има затезну чврстоћу чак и мало већу од ИК али на сабијање нема никакву чврстоћу, па би се рамењача од Кевлара угњечила са горње стране рамењаче, у крилу испод те Кевлар траке све би се здробило, али Кевлар трака са доње стране рамењаче би издржала и део сломњеног крила би остао да лепрша за моделом који у спирали пикира ка земљи.
За отпорност на савијање крила одговорна је рамењача. Она ће бити или I типа или кутијаста на месту највеће дебљине профила. Састојаће се од две траке од ИК ровинга одговарајућег попречног пресека, овдојене мостом од лаког тврдог материјала као што је Рохацел, или балза са усправно усмереним влакнима, као што је приказано на слици.
То је сада крај за 2013., нема више, али наставиће се идуће године када буде још материјала. Хвала на посети и Свим 4умашима и 4умашицама желим Срећну нову 2014. годину, са много доброг летења и уживања на ливади ... (<--) ()-()
SloMi:
Албатрос-Напрезања
-----------------------------
(наставак)
Рамењача се може правити посебно па да се угради на предвиђено место у крилу,
као што сам радио код Роде, где је језгро крила било од стиропора, а облога је била од фурнира ваве дебљине 0.6мм. У случају Албатроса, који неће бити намењен екстремно великим напрезањима, нити неким акробацијама, рамењача ће се формирати слагањем импрегнисаних карбон ровинга (ИКР) у посебне жљебове за ИКР у крилу, најпре са једне стране костура крила, па када се епокси смола стегне, онда и са друге стране, и то најпре у центроплану, па у ушкама па у врховима крила. Међуспојеви делова крила биће остварени ИК бајонетима правоугаоног попречног пресека.
Прорачун рамењаче
---------------------------
Прорачун рамењаче и бајонета од импрегнисаног ровинга угљених влакана, односно карбона, сам радио у Excel програму, који је у прилогу. Ја нисам ништа рачунао, све рачунице је извео тај програм, ја сам му само задао шта и како да рачуна. Наравно морао сам интерактивно да учествујем у усвајању неких израчунатих података, да би програм могао даље да рачуна.
Овде ћу навести само полазне основе за прорачун. Ако некога то поближе интересује могу му дати цео поступак са формулама. Прорачун базира на напред датој скици геометријских димензија Албатроса и следећим усвојеним подацима:
* максимална маса модела у лету m = 2.25 kg
* максимална маса трупа са баластом mt+mb = 1.5 kg
* максимална брзина лета Vmax = 25 m/s ( 90 km/h)
* максимални коефицијент узгона Cz = 1.2
То су уједно и граничне вредности које у летењу не би требало да се прекорачују.
Албатрос није акробатски модел једрилице па неко претеривање у еволуцијама у лету није препоручљиво.
Израчуната је прво максимална сила узгона која настаје на крилима при максималном коефицијенту узгона, и при максималној брзини лета, и то је износило 396 N, или oko 40 kp. Затим је добијен максимални фактор преоптерећења једрилице од скоро n=18, што значи да је тада једрилица оптерећена силом 18 пута већом од сопствене тежине. Затим је израчунат моменат савијања дуж крила и потом отпорни моменат за усвојене траке од импрегнисаног карбон ровинга. Израчунато је да је за рамењачу крила потребно укупно око 25m ИК ровинга што носи око 65 грама. Тако се дошло и до шеме слагања ИК као на слици. Свака подебљана црна линија је један карбон ровинг, и они се слажу у жљеб рамењаче најпре један до другог, па по спратовима ...
Карбон ровинг са којим ја радим је Sigrafil NF-24 1610 tex. Он има попречни пресек угљених влакана 0.90 mm2, подужну масу од 1.61 g/m, и густину карбон влакана од
1.78 g/cm3. Сваки ровинг се посебно импрегнише и ређа на место тако да сва угљена влакна буду паралелна. За импрегнацију користим двокомпонентну епокси смолу тип LF и епокси отврдњивач тип LF, који се мешају у запреминском односу 2:1 и формирају епокси лепак густине 1.1 g/cm3, који почиње да се стврдњава након 1 час после мешања и достиже пуну чврстоћу после 24 часа на собној температури од 23 степена Целзијуса. Карбон ровинг и епокси лепак могу се набавити од Немачке фирме R&G, чији сајт на интернету је http://shop1.r-g.de/4DCGI/ezshop
Ровинг се импрегнише епокси лепком тако да у попречном пресеку импрегнисаног ровинга буде 50% лепка. Један импрегнисани карбон ровинг има попречни пресек од 1.85 mm2, подужну масу 2.6 g/m, и највеће трајно дозвољено напрезање од 685 N/mm2 после очвршћавања лепка.
Бајонети за спој делова крила морају се димензионисати тако да издржавају моменте савијања на тим местима. Они су правоугаоног попречног пресека и такође израђени од ИК ровинга. Као што се види карбон бајонети за спој центроплана на ушке је попречног пресека 6x10 mm, а за спој ушке са врхом крила је 3x7.2 mm.
Увијање и ударно оптерећење
-----------------------------------------
Да би крила имала довољну отпорност на увијање треба конструкција крила да се изведе са затвореним кутијама од тврдог материјала, што је познато и као D-boks техника. Ту се такође користе импрегнисана карбон влакна у облику тканине и као
траке са једносмерно управљеним влакнима. То значи да је комплетан предњи део
крила до рамењаче једна затворена D љуска од карбон тканине, рамењача је друга кутија, док је од рамењаче до излазне ивице трећа "кутија" коју чине карбонске трачице залепљене по горњаци и по доњаци ребара од балзе па до излазне ивице од карбонских трака ширине 3 mm. Такво крило је врло отпорно на увијање и појава флатера или лепршања крила је готово немогућа.
Код нормалног слетања модел клизи по трави док се сам не заустави, при чему нема неких великих оптерећења. Међутим на такмичењу сви желе да се зауставе баш у тачки, тако да нос модела додирује једну означену тачку на земљи, за шта се добија 100 поена, што једино може да се изведе да се модел малом брзином, и на малој висини нагло усмери у тачку и убоде у земљу у тачки. То је приличан шок за модел, али ето тако се ради и то се мора узети у обзир. То се лепо види и на оним видео снимцима. Код таквог заустављања модела јављају се велике инерционе силе због великог успоравања (негативно убрзавање), и од тога трпе крила, реп, труп, а о елиси и мотору и да не говоримо, они улазе у земљу. Дакле и труп треба да буде ојачан такође ровинзима од ИК... или се помирите да губите поене због нетачног слетања које Адам стално спомиње... Међутим стара добра техника држања крила на трупу помоћу гумених трака могла би и овде да помогне, а да би се повећао зауставни пут модела и сачувао мотор и елиса могао би послужити шпинер на елиси дугачак бар 10 цм...!? После слетања он би се заменио новим јер би се стари здробио. Иако ово више личи на шалу могло би се нешто у том смислу и конкретно порадити, а могли би и творци ових правила да смисле неке мање агресивне пропозиције, осим што их боли уво за све такмичаре ....
----------------------------****---------------------------
Па ето то је био кратак увод у дизајн и главне елементе конструкције модела РК једрилице Албатрос, и сада следи разрада детаља, цртање свега на папиру у размери
1:1 избор свих материјала, набавка недостајућих, и израда делова, а то ће потрајати.
Срдачан поздрав до следећег јављања,
Слободан
mrpro293:
Detaljno, pedantno i poučno. Svaka čast! (res)
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
[*] Previous page
Go to full version