Bjanko, hvala ti na poverenju da si se meni obratio u pismu sa tako važnim pitanjem kao težište tvog složenog modela i dozvoli da ovde odgovorim u duhu otvorenosti foruma, da i drugi imaju koristi od njega.
.gif "namig")
Neću konkretno da kažem ništa za ovaj model, ali ću pokazati pravilan put kako se uz pomoć malo teorije može naći težište svemu, pa da se to kasnije može upotrebiti u svim projektima. Treba će i malo mašte i predznanja geometrije i matematike na niskom nivou za razumevanje, pošto su pojmovi okom nevidljivi, a ipak tako važmi.
Znate o cemu se radi pa sam hteo da vas pitam video sam da imaju neki programi za izracunavanje tezista modela,
da li se mogu osloniti na njih i recimo da stavim CG onaj koji mi progran preporucuje?
Ne pomaže ni jedan program, ako nema crtanog projekta ili se ne poznaju unapred krajnje težine i položaji važnih komponenti aviona, pogotovo oni udaljeniji od centra kao recimo repni delovi. A ako bi se znali, onda već nije ni potrebno više od papira, olovke i džepnog kalkulatora, jer je računica dosta jednostavna.
Ravnoteža, o njegovo veličanstvo. Pre nego što se išta sagradi, a pogotovo leteće telo, nije na odmet prvo razumeti važne pojmove oko fizike tela, a kakva je i težišna tačka. Ako se već poznaje pojam vektora sile, lako će se razumeti i momenat sile koji on stvara sa krakom, a koji je ključni pojam koji želim da naglasim. Evo nešto jednoatavno kao pomoć:
https://svejefizika.wordpress.com/video-7/telo-u-ravnotezi/Definicija ravnoteže
Telo je u ravnoteži ako su momenti sila koje deluju na telo jednakiTežišnu tačku avio modela treba tako zamisliti da ako se avion obesi vezano za tu tačku, on traba da stoji statički mirno i svim položajima. Onda je prednji deo u ravnoteži sa zadnjim. To još ne znači da su i iste težine. Tačnije, svaki deo tela aviona sa njegovim sadržajem u prednjem delu od tačke težišta treba da je u ravnotežen sa zadnjima i to sa vrednostima
momenta sila. Moment sile jednog tela daje njegov gravitacioni vektor sa umnoškom njegovog kraka, odnosno udaljenosti od tačke računanja, u našem slučaju težišne tačke. Uslov je da krak i vektor zatvaraju pravi ugao. Ako toga nema, onda se uzima samo komponenta sile koja je okomita sa krakom. Zbog malih uglova odstupanja, ova teorija može da se zanemari u našem slučaju.
Svaka dobijena pojedinačna vrednost momenta se jednostavno sabere sa leve strane. Sa desne strene takođe, ali sa suprotnim predznakom. Ako njihov zbir daje vrednost nula, onda možemo da govorimo o zadovoljenom uslovu statičke ravnoteže.
Ovo je pravi odgovor kako može težinski lakša zadnjca trupa biti uravnotežena sa težom prednjicom.
Gde treba da je tačka težišta aviona?
Na vertikalnoj osi sa silom uzgona. To je osnovni uslov da bi svaki avion stabilno leteo.
Te dve okom nevidljive sile su teoretski na istom vertikalnom pravcu, istih su intenziteta ali suprotnih smerova u krstarećem letu. Sila uzgona je odrećena sa geometrijom vertikalne projekcije oba krila i oblikom preseka krila, a što nazivamo aero profilom. Za nalaženje mesta sile uzgona za krila sa složenom geometrijom takođe postoje onlajn kalkulatori. Ni ovde nije na odmet znati zašto je to baš tako, ali je to već neka druga tema.
Ja sam ovaj model radio da kazem bez ikakvog plana
Ako se radi bez crtanog plana, težište konstrukcije će se moći naći samo na kraju izrade tela modela. Dovesti gotovu konstrukciju model i željenu ravnotežu sa pogonskim i RC delovima je već mnogo složenije i teže, a ponekad se mora dodati i suvišan teret napred ili nazad, što povećeva težinu i kvari letne osobine.
Svaki projekat mora imati barem skicu za pronalaženje tačke težišta unapred. Nije važno na milimetar precizno, ali je jako važno odretiti približno, zbog položaja važnih teških delova u modelu koji imaju najveći uticaj na položaj težišta. Čak i ako postoji dobar 2D plan, nije lako izračunati težinu delova zbog nehomogenosti složenih konstrukcija aviona. Danas je to moguće precizno izračunati samo ako se crta u nekom pametnijem 3D CAD programu, gde se pored geometrijskih veličina delova, mogu zadati i specifične težine materijala gradnje.
Unapred izračunati položaj delova nam pomaže u pripremi njegovog mesta postavljanja i fiksiranja u modelu.
Treba misliti i na lako stavljanje i vađenje delova kao recimo akumulator, pa tamo treba projektovati vratanca i komotan pristup.
Nije na odmet misliti i na mogućnost pomeranja akumulatora napred nazad, da bi se sa njim mogao podešavati težište modela, a što je svakako teško precizno izračunati unapred. Sa rupama na rebrima na sredini bi se ta mogućnost pomeranja i ostvarila, umesto sadašnjeg stanja kod ovog konkretnog modela.
Rezime važnosti gore naglašenog.
Ko neće da ga boli glava od crtanja i računanja unapred, bole će ga kasnije sa džepom zajedno. Čovek može da oprosti greške, ali tehnika ne oprašta nikome i neprestano traži poštovanje ako se želi uspešno izaći na kraj sa njim. Može se, ali je potrebno mnogo više predznanja od onoga što mislimo da imamo. Svaka mala greška na kraju se jako skupo plača u ovom hobiju. Ovaj hobi je jako složen ali se ovde može i mora stalno učiti strpljenje, znanje, veštine i poštovanje prema sebi, drugima i prirodi koja nas okružuje. Svako omalovažavanje i olako shvatanje tehnike je najveći greh u ovom lepom hobiju.
