Sledeci test je bio izvrsen kada su iz letelice izvadjeni svi uredjaji za generisanje jastuka, zadnji pomocni motor, dok smo za potisak koristili sada tri edf eflite 32, koji su po specifikacijama trebali ukupno da proizvedu oko 10.5 kg potiska.
Najvise sto smo mi dobili je bilo 7.5 kg, ili 8 kada smo probali bez poklopca.
Pre demontaze, izvrsen je jedan test huvera sa paljenjem svih sest motora u cilju zaletanja.
Ovo je mozda bio I najinteresantniji trenutak jer se letelica od skoro 2m, mase 10ak kg, koja tromo lezi na zemlji odjednom probudila. Kada sam je rukom odgurnuo, cinila se veoma laka. Visina huver od 2 cm je bila dovoljna da je klizila po betonu I travi bez da je I poskocila na prelasku.
Zaletanje je takodje bilo veoma interesantno jer je zbog ne postojanja trenja stajnog trapa, potisak koji smo imali , prouzrokovao veoma lepo ubrzanje.
Ono sto nam je definitivno falilo je bio efikasan nacin upravljanja.
Komande edf ova preko KK ploce su bile totalno neefikasne a zaluzine koje smo ugradili sa donje strane letelice nisu bile dovoljno efikasne.
Vektorisani potisak trecef edf-a od 15 n je bio nedovoljan da se upravlja letelicom od 10 kg.
Takodje je masa samog treceg Landerovog aluminijumskog fena sa motorom I kontrolerom, kao I jedne baterije koja ga je napajala, od 700gr, za potisak od 12-ak N, bila potpuno neopravdana I neracionalna.
Tako da je sledeca varijanta bila ogoljen avion sa tri E-flite 32 fena bez icega sto smo mukotrpno ugradili I izradili.
Fenove smo pomakli sto smo vise mogli I za njih izradili krace izduvne kanale.
Mucno nam je bilo kada smo za sat vremena poskidali vecinu onoga sto smo danima ugradjivali.
Donji saht u kome je sve bilo ugradjeno je zatvoren folijom, pa je u ovoj varijanti cela letelica dobila izgled pravog leteceg tanjira.
Ovo je vec predstavljalo veoma veliku devijaciju od osnovne ideje, jer poprilican deo letelice je bio izveden u oblicima koje je zahtevao vazdusni jastuk. Dalje, fenovi za generisanje vazdusnog jastuka, takodje su podsisavali vazduh sa ledja letelice, cime smo se nadali da ce mo dobiti stabilno strujanje na gornjaci.
Planovi su bili da se I u toku leta izvrsi paljenje I gasenje vazdusnog jastuka I pri tome prate promene u ponasanju letelice.
Nakon toga, ostalo nam je jos samo da se pouzdamo u dva spojlera na gornjaci trupa, koji su bili postavljeni tako da ubrzavaju struju vazduha I omoguce njeno prijanjanje gornjoj povrsini.
U trenutku kada je napravljen sledeci test, bila je vec druga polovinaj aprila, I termin koji nam je bio zadat je vec bio prebacen.
Ta cinjenica, kao I dvomesecno celodnevno modelarenje nas je vec poprilicno izmorilo.
Nervoza je bila vidljiva, kao I ceste napete situacije.
Cela situacije se vec transformisala u rat zivaca jer su se mnoge obaveze van ovog projekta nagomilavale, kao I tenzija zbog kasnjenja.
Ipak, nekako sam verovao da sada imamo letnu varijantu.
Na zakrzljalim krilima postavili smo komande elerona, koji su se mogli otkloniti I kao flaperoni.
Repovi su bili mixovani sa v rep funkcijom I bili su povezani sa upravljanjem nosnom nogom. Sa dve 6s baterije, masa je bila oko 8500 gr I sa potiskom od 7.5 kg, sve je obecavalo da ce letelica poleteti.
