Warbirds over Serbia (part 1)
F4U Corsair HANGAR 9
Bilo je to pre dve I po godine. Zelja da imam I letim lovce iz II sv. Rata je u meni tinjala vec podugo. Posto sam se ranije takmicio I naveliko pravio dvokrilce iz I sv rata, bio sam poprilicno razocaran letnim osobinama tih starih aviona. Letovi su u stvari predstavljali klacenje I pumpanje, koje nikada niste mogli potpuno da izbegnete. Drzanje pravca na poletanju je bila cista lutrija, dok je sletanje obicno bilo gomila skokova sa jakim naginjanjima na stranu. Ipak sve je to izgledalo vrlo realisticno.
Onda, jedne godine, mislim ’89, na takmicenju u Varsavi, shvatim da je lovac iz II rata daleko bolja varijanta. Leti skoro kao akrobatski avion, brzi je, kompaktniji…sve u svemu daleko bolji avion. Doduse, tada u Beogradu nije bilo letilista gde bi se takav avion mogao bezbedno leteti a motor od 10ccm je bio jedva dovoljan za avion od 4kg I 1700mm razmaha krila. I pored svega, ideja je tinjala I tinjala…
Da se vratimo na pre dve ipo godine. Bilo je to vreme kada smo Gile I ja bili jako bliski drugari I sto je najlepse, vrlo dobar tim. Pocnemo tog leta da odlazimo kod Zajka. Gosn Zajko je tada uvezao prvu kolicinu robe, koja je izmedju ostalog sadrzala I lovce II sv. Rata od firme HANGAR 9, koja nam je tada bila potpuno nepoznata. Cim smo usli u sobu gde je drzao avione, Gile se odmah zaleepio na CORSAIR-a. Cak mu je od pocetka I tepao KROSAIR. Kutiju smo otvarali ne znam ni sam koliko puta. Meni se licno mozda vise svideo THUNDERBOLT, ali je Giletovo odusevljenje polako preslo I na mene, ipak nikada ga nisam pokazao jer sam stvarno zeleo da ga on kupi. Nakon mnogih neuspelih trgovina I pogadjanja, naruci Gile Corsair firme Graupner iz Slovenije. Kada se to desilo, stvori se meni u glavi slika kako ja I moj (tadasnji) drug zajedno letimo sa istim avionima, a kada je Mirce kupio svoj prvi Warbird, cak smo razmislajli I da napravimo “veliku invaziju na Vojvodinu (Mirceta).
Da se vratimo na moj avion. Negde oko Nove godine, pitaju mene moje dve zene u zivotu (Maja I majka), sta bih zeleo na poklon, a ja kao iz topa ..CORSAIR.
Tako I bi. Otrcim u hobi shop, a Zajko u Kanadi. Agonija je trajala do Februara, a ja sam bio u belom usijanju. Cim se vratio, odem, platim I kupim…I naravno pravo kod Gileta.
Tih dana zovne me Mirce I mi polako rec po rec o svemu, razgovor trajao jedno 20 minuta I kad smo se vec pozdravljali, dodam ja…Nego samo jos nesto, kupio sam CORSAIR, a sa druge strane muk. Sram te bilo, meni da ne kazes, kako si mogao… I naravno to popodne su Mirce i Bata doleteli za Beograd da vide moj novi avion. Tako je sve I pocelo, Gile I ja sa Corsair-ima a Mirce sa Thunderboltom.
Kupim ja od Zajka I Saito 100, cetvorotaktni, od 17ccm, koji je inace I isporucen kao odgovarajuca pogonska grupa.
Negde u to vreme gosn Radovan Dimitrijevic iz Panceva mi nadje test tog aviona, opremljenim sa cetvorotaktnim Magnum motorom od 15ccm, koji je bio napisan sav u superlative. Savrseno ovo, izvanredno ono, perfektno, lak sa letenje, lepo polece, lepo radi akrobacije… Citam I ne znam da li bas da verujem.
Model.
Vrlo lepa velika kutija, u kojoj je sve vec sklopljeno I izmonokotirano, cak su I mnoge nalepnice zalepljene. Avion je naravno opremljen I uvlacecim stajnim trapom.
Zapocnem tih dana sklapanje I prvo sklopim krila, koja vam stignu iz tri dela, centroplan I dve uske. Centroplan je sirine otprilike kao I trup I u njega se lepe dva spera koja se fiksiraju izmedju ramenjaca uski.
Ovo je ispalo vrlo lepo I delovi savrseno nalezu. Stajni trap je vec ugradjen, a ugradnja 3 servoa (dva za elerone I jedan za trap) se moze uraditi za 2 sata. Servo za uvlacenje stajnog trapa mora biti narocit I svi avioni firme Hangar 9 preporucuju specifican “plitak” servo, mada se moze ugraditi I obican servo 180 stepeni. Kod ovakvog tipa servoa, budite jako oprezni jer kada ga prikljucite izuzetno je jak I kada krene, u stanju je sve da polomi. Takodje, funkcija ATV ne funkcionise kod ovog tipa, on jednostavno ide od jednog do drugog polozaja I ne moze se podesavati.
Uputstvo za sklapanje je klasicno Americko, pisano za polupismenu populaciju, tako da sigurno nikakvih problema nece biti. Sledece, ugradio sam krila u trup I ulepio horizontalni I vertikalni stabilizator. Da bih se divio avionu, sledece sam ulepio kabinu, 5min epoksijem I tu sam pogresio jer je to prebrz lepak za ovu operaciju. U skorije vreme SILIKON mi se pokazao kao najbolje resenje. Ono sto nikada ne mojte uraditi je da koristite cianoakrilat za ovo jer ce njegova isparenja matirati kabinu. Za mene novost su bile sarke koje Hangar 9 prilaze uz avion. To su sarke od trake koja se cianom zalepi u kormila, ali se meni ovo resenje, iako sam ga na ovom avionu primenio, nikako ne svidja. Svi moji kasniji avioni su prepravljeni na klasicne sarke. Ugradnja motora, rezervoara I servoa je protekla bez problema jer su vec sve rupe izbusene, tako da ne mozete pogresiti.
Ono sto uvek savetujem je da motorski proctor (firewall), kao I trup oko rezervoara dobro zastitite Epoxy (razredjenom) smolom, sto ce vam pomoci protiv zamascivanja balze I spera. Za razredjenje epoxy-ja koristite metal ili etil alcohol do 20%.
Servo za vertikalac I horizontalac (kormilo pravca I kormilo dubine) se ugradjuju u trup sa bocne starne kod repa I ispod trupa I za njih ce vam biti potrebni produzni kablovi.
Avion je vrlo lagan, oko 3.5 kg, bez goriva I teziste je ispalo tacno gde je uputstvo I propisalo, a da li je to bilo dobro, cucete u nastavku.
Saito je propisno razradjen sa normalnim gorivom 80% alcohol I 20% ricinus. Problem koji je odmah postao vidljiv je da je isticanje iz iberlaufa kartera ogromno. Projektanti preporucuju da se dugackim crevcem ovaj visak izvede van aviona. Ja sam nasao drugo resenje, ali o tome jednom od sledecih postova.
Deo koji me razocarao je plasticna pokrivka koja se srafi ispod krila. Reci da ne pasuje je suvise blago. Otprilike kao da je sa drugog aviona, ali moze da prodje za probu. Kada je sve bilo gotovo, nadjem na forumima da na ovom avionu ponekad otpadne krilo, do duse svi kojima se to desilo su za pogon imali motore od 20ccm. Pregledam pazljivo celo krilo. Posto se tockovi prilikom uvlacenja rotiraju za 90 stepeni, tako da je tocak paralelan sa donjim plankom kada je uvucen, cela donja ramenjaca je na tom mestu isecena. Medjutim ovaj veliki konstruktivni nedostatak je otklonjen kutijom o d sperploce koja nastavlaj donju ramenjacu, doduse izmestenu. Ako ovo nije izvor problema, sta onda jeste?
Sledeci je bio staticki test. Upotrebio sam svo brasno, secer, prah secer I prezle I kada sam opteretio krilo, primetio sam da “ zvace” na mestu gde se Gull wing spaja sa uskom. Ovo mesto ce te prepoznati jer sam nakon ojacanja spoja staklenom tkaninom, presvukao spoj belim monokotom (bele trake na krilu).
Napokon je sve bilo spremno.
Prvi let je izveden u Novom Sadu. Svi su bili tu, ocekujuci da se ovo cudo vine u vazduh. Saito je upalio cim sam prineo anlaser, ali je svo podesavanje na probnom stolu palo u vodu jer je motor postavljen skoro naopacke, tako da je bilo neophodno poprilicno podesavanje ler igle. Kako za ovo nisam predvideo tehnicki otvor na kapotazu, morao sam ga izbusiti srafcigerom, na licu mesta, a srce me je bolelo, Zar ovako da busim nov avion. Gorivo koje sam koristio je 70 % alcohol, 10% nitro metan, 10% ricinus (humani) I 10% sinteticko ulje MOTUL MIKRO.
Na Cenejskom aerodromu postoji jedna mala betonska stajanka, duzine 20m I prvo poletanje je izvrseno odatle. Corsair je poleteo posle 10-ak metara , iz zadrzanog starta, pravo kao strela. Odmah su mi bile jasne dve stavri, prva da Saito ima sasvim dovoljno snage a druga da je avion izuzetno repast jer je bilo vrlo tesko utrimovati ga I jer je bio izuzetno osetljiv na komandu dubine. Taj dan sam ipak napravio tri starta.
Za sledeci put, izmestio sam servo dubine iz repa u trup I ugradio sajlu, sto mozete I videti na jednoj od slika. Sledece letenje je bilo na skupu Josipa Marolda, gde je ovaj avion videlo puno ljudi I svima se dopao, ali je tada uocen I jos jedan nedostatak. Avion se vrlo lako preturao nan nos, kako na sletanju, tako I na poletanju, a o touch & go-u da I ne pricamo. Ovo je dovelo do toga da sam dva puta lomio vertikalni stabilizator. Za probu, iskrivio sam zice stajnog trapa u napred I prestao koristiti retrakte.
Uz malo bazanja po forumima, pronasao sam I sliku koju vam pokazujem,
gde je objasnjeno da je problem ustvari u polugi koja drzi pravac tocku, tj zaokrece ga pri uvlacenj. Iako sam svasta pokusao, jednostavno ceo stajni trap je bio premekan, tako da je avio celu proslu sezonu precucao u sobi. Proslog leta preradio sam kompletno ceo sitem stajnog trapa I iako se podosta moze videti iz slika, ipak cu tekst o tome objaviti drugi put.
Sada je avion potpuno spreman za let I posto u sredu najavljuju 15 stepeni, mozete ubrzo ocekivati izvestaj. Tockovi se sada ne rotiraju prilikom uvlacenja, vec u uvucenom polozaju viri oko pola tocka van krila. Ovo je vrlo simpaticno resenje koje je izmedju ostalog koristio I DC3 I sto se pokazalo fantasticnim kod sletanja na stomak, jer avion ipak koliko toliko sleti na tockove.
Da li ga savetujem za kupovinu?
Pa u principu da. Iako sa fabrickim stajnim trapom necete daleko stici, ako preradite avion na fiksnu varijantu, problema nece biti. Teziste bi se I bez pomenutih prepravki moglo podesiti sa 250 gr olova. Sve ostalo je vrlo kvalitetno. Kvalitet materijala je odlican, a svi delovi su laser cut. Ono sto je veliki problem kod svih aviona firme HANGAR 9, je presvlaka. Modeli su poprilicno lose presvuceni, naborani. Uputstvo I preporucuje da se ceo avion detaljno prepegla, ali e ipak prepeglavanje biti redovan posao nakon suncanih dana na aerodromu.
Od letnih osobina, izdvojio bih to da je brzina predivna, ni spora ni brza, sletanja su vrlo lagana, flapsovi vam uopste ne nedostaju. U zaokretima, konfiguracija krila ga cini vrlo stabilnim, dok je izvodjenje akrobacija (osnovnih) vrlo jednostavno. Ipak ovo nije F3A avion.
Ovaj model ce te uvesti u kovit jedino ako imate vrlo veliki otklon vertikalnog kormila, ali ce svebiti mnogo lakes ako pokusate iz ledjnog leta. Vadjenje Iz kovita je momentalno, cim pustite komande. Lupig, valjak, imelman, kubanska osmica…samo uzivajte. Let na ledjima zahteva minimalni otklon kormila dubine.
Da bih potvrdio moje utiske, moj model je leteo I Mirce I to nakon podobrog staza sa svojim Thunderboltom. O njegovom utisku, mogu samo reci dam u nisam mogao oteti stanicu iz ruke. Ipak, ako zelite da akrobatske sposobnosti preovladaju, onda je P 51 od iste firme bolja varijanta, ako ste pocetnik P 40 je najlaksi za letenje, dok je Thunderbolt mozda najbolja mesavina svega I samim tim najbolji od pomenutih. Ipak Corsair je najlepsi, ubedljivo, a sa ovim bi se sigurno slozio I Gile.
Koliko kosta?
Pa ovako, avion je u Americi oko 270USD, kod gosn Zajka je oko 250e.
Motor ce te platiti(nov) izmedju 250-300e. Potrebni su vam 5 servoa I jedan retract servo koji je bar duplo skupli od obicnih. Spiner, elisa….
Sve zajedno prebacice 600 eura I to sigurno. Naravno postoji I varijanta polovnih, a li to zavisi od ponude…I potraznje.
Na slikama ce te primetiti da sirom sveta modelari ovaj avion potpuno oljuste I prerade, ne bi li uveli mnoge modifikacije. Poneki od njega prave I podosta dobre scala avione. Mislim da ova cinjenica govori o tome koliko je ovaj avion dobar, ili ako ne, koliko je dobar pocetak za nesto ozbiljnije.
