Vec sam vam pomenuo da je Mirce u nekoliko vrlo jasnih (i podosta) skupih poteza uspeo od svog Zero-a da napravi vrlo lep, pouzdan i letan model. Jedna od tih prepravki odnosila se na Stajni trap.
Kada smo ranije leteli modele, najveci modeli su bili razmaha krila podosta ispod 2 m, a motor od 10ccm je bio najjaci pogon koji se dao videti u Srbiji.
Uvlaceci stajni trap je bila vise mastarija nego stvarnost i iako je bilo nekoliko izradjenih modela koji su ga posedovali, moramo se drzati onoga narodnog..”jedna lasta ne cini prolece”.
Ako se osvrnemo u zadnje dve godine, bar 20-ak aviona je opremljeno ovakvim trapom,
ali sa vise ili manje problema.
Izabrati varijantu fiksnog stajnog trapa, a pri tome izraditi vrlo lep i realistican model je blago receno JERES i to ne samo u vizuelnom, vec poprilicno i u letackom smislu.
Samo uvlacenje stajnog trapa, osim sto deluje veoma realisticno, u mnogome “cisti” aerodinamicki dizajn modela.
Sa uvucenim trapom, vidno je povecanje brzine modela, kao i povecana pokretljivost.
Naravno, ako ste pocetnik, sa zeljom da sa modelom “peglate nebo”, nakon napornog radnog dana, onda varijanta fiksnog trapa i treba da preovlada, jer uvlaceca varijanta ne prasta greske. Svako grublje sletanje ce definitivno dovesti do velike deformacije nogu stajnog trapa, kao i do nemogucnosti uvlacenja ili izvlacenja (sto je gora varijanta).
Da se vratimo na Mirceta.
Cim mu je stigao Zero, odmah je odlucio da je za njega bolje da se drzi fiksne varijante.
Zice koje su isporucene u kompletu za ovu varijantu su bile predugacke (shvatite kao premekane) i avion je vrlo rahiticno stajao na njima. Ipak, ako sletanje izvedete savrseno, problema nece biti, ali sta ako…?
Nakon loma elise i kabine, jer se model prevrnuo prilikom sletanja, moj drug je odlucio da ugradi noge koje su opremljene oprugama (ne amortizerima) i koje su kruce od fabricke varijante.
Kada sam ih prvi put video, odusevio sam se i odmah zapitao zasto odavno ne koristim nesto slicno.
Sada kada je prepravka mog aviona uveliko u toku, evo malo slicica cime sam se bavio.
Zelja mi je bila da ne prepravljam otvore u krilu, tako da je imperative bio da nova noga stajnog trpa bude dimenziono potpuno identicna fabrickoj.
Od mojih dobrih drugara, firme “OPRUGAR” iz Cacka, kupio sam punu saku raznih opruga.
Tri smernice za odabir opruge su bile:
1. Spoljni precnik koji je definisao unutrasnj otvor cevi (9mm-opruga 8mm),
2. Ugib pri stajanju modela na zemlji da bude jednak 0
(ovo je inace i pravilo kod pravih aviona, a u mome slucaju definisalo je prednapon opruge)
3. Prilikom sletanja, model od oko 5kg, sa otprilike 2-3ge (10-15kg), sto predstavlja 5-7.5 kg po nozi stajnog trapa, da izazove ugib od oko 10mm, sto mi je konstruktivno sam stajni trap i dozvoljavao.
Za ovaj poslic, koji sam inace uradio sa mnogo apetita, angazovao sam dva “cuda tehnike”, moj sto godina stari strugic EMCO i firmu WATERJET iz Velike Krsne, sa kojom vec godinama vrlo uspesno saradjujem.
Na prvom cudu tehnike (EMCO-u), izradjene su cevi st. trapa, sve klizne caure, kao i plasticni klip od plastike (POM), dok je firma Waterjet izradila u grubom obliku sve elemente nosaca viljuski, kao i oba kolena viljuske, od DUR-AL-a.
Waterjet-ovci, tacnije receno Toma i Nebojsa Vicevac, isecaju komade iz plocastih materijala vodenim mlazom. Da bi koristili njihove usluge, potrebno je izraditi crteze elemenata i prevesti ih u vektorski oblik. .
Auto cad, koji obicno koristim, je sasvim zadovoljavajuci, ali je ovom prilikom doprinos dao moj drugar Misa iz firme LOOP, koji je, uzgred dok smo izradjivali elemente novog nosaca kamere, nacrtao i sve elemente trapa
Zapoceo sam izgradnju dva para nogu stajnog trapa, sa zeljom da i moj novi JET projekat opremim ovakvim-amortizovanim trapom.
Po pitanju viljuske, koja omogucava pomeranje osovine u cevi noge, kao i drzanje pravca samog tocka, predvideo sam dve vrste elemenata, od punog aluminijuma i od savijenog prokronskog lima (1mm).
Za savijanje sam izradio i narocit alatic.
Kada sam prve veceri zapoceo obradu elemenata (turpija, brusni papir i gomila zivaca), sve je krenulo tako lepo da sam u radionici ostao do pred jutro.
Najveci problem je bilo sto kada sam usao u kucu, moji su vec spavali i nisam imao kome da se pohvalim sa mojim novim trapom.
U ovome mi je opet pomogao niko drugi do Mirce, koji je sutradan svratio na kafu posle posete nasem drugaru zubaru Velji (r-xx).
Gleda Mirce i vrti glavom…
Ovo mi je pomalo dalo snage da podosta paznje posvetim detaljima tipa poliranje elemenata, jer bilo kako bilo, ipak smo svi mi estete.
Odlucio sam se za varijantu grebanog finisha, koju sam dobio turpijanjem sa dve vrste turpija, pa zatim poliranjem i smirglanjem raznim smirglama.
Nakon ovoga slobodno sam mogao da odem i opljackam banku, jer sam sve jagodice prstiju zasigurno obrusio.
Problem koji mi se javljao u letenju mog Zero-a je bio taj sto je dolazilo do pucanja samih mehanizama za uvlacenje stajnog trapa, koji su ocigledno nedovoljni za ovoliki avion, Ovome je doprinelo to sto sam za zicu stajnog trapa izabrao zicu od 5mm, a ne od 4mm koliko je proizvodjac mehanizama propisivao.
Sa ovako prepravljenim nogama, koje su same podosta krute, prepravio sam zicu-nosac sa oprugom, tako sto sam izradio novu od zice od 4mm.
Takodje je i samo kuciste mehanizma pretrpelo prepravke.
Pazljivim pregledom rebara krila, ustanovio sam da se pojavilo nekoliko naprsnuca (doduse manjih) na rebrima, izmedju nosaca mehanizma stajnog trapa. Posto je krilo gotovo, vec ofarbano, a pukotine su male, skoro inicijalne, odlucio sam se da pojacanje izvrsim epoksi smolom sa puniocem (bombazom), kao i malim komadima staklene tkanine.
Listajuci casopise, pronasao sam da se poznati proizvodjac jet modela, BOB VIOLET, vec godinama uspesno bori sa ugradnjom stajnih trapova u inace vrlo tanka krila, posebnim proizvodom.
Kako je granica proporcionalnosti karbona vrlo visoka (ne deformise se, nego se vraca u prvobitni polozaj), ovaj gospodin prodaje narocite plocice izradjene od karbonskih vlakana. Plocica se srafi na nosace u krilu, a na nju se montira mehanizam uvlaceceg stajnog trapa.
Ovim se dobija varijanta vrlo lake demontaze, kod kraksi se u principu lomi plocica, dok opterecenja izazivaju deformaciju plocice, koja se nakon prestanka opterecenja, vraca u prvobitan polozaj.
Posto se vec godinama bavim izradom elemenata od kompozitnih materijala, sigurno je da cu na nekom sledecem projektu isprobati i ovo, po meni, genijalno resenje.
