Koliko potiska za koji tip modela?

[Yu-men]

Yu-men,
hvala na objasnjenju. Koristice mi.
Pozz

Drago mi je da sam bio od pomoci  (pijemo)
Sa ovim Set-om (danas probo) polece sa Zemlje bez problema.

[marko]

Rasprava je otisla potpuno pogresnim tokom.Niti sebe smatram za akademskog gradjanina(ja sam surfer), niti tebe Magic domacicom.
Samo sam komentarisao ono sto si napisao kao filozofijom za domacice (tvoja recenica mesec i zemlja) i samom tim mojom zeljom da ne koristimo takve fraze i da razgovaramo akademski.
Sve ostalo sto si ti napisao stoji, ti odnosi su poznati i tu nema greske.
A ja sam samo leonardu hteo da malo priblizim kako stvar zaista funkcionise.
Naravno da se visekrake elise u modelarstvu koriste kao scale detalj a manje zbog iskoriscenja celoga sistema.
Promenjljivi korak postoji kod modernih park fly-era, ali samo kao mogucnost menjanja pravca sile potiska i mogucnosti izvodnja ludackih akrobacija.
Teslini motori su poznati po stepenu iskoriscenja.
Nemam isakustva sa elektro pogonom, kada sam ja pocinjao baterije su jos bile teske a motori sa cetkicama.
Eto i  (pijemo)

[magic]

 (pijemo)

[petar]

Evo ti jedan mali pregled sa stanovista nekog ko je bio pilot pa tek posle toga postao inzenjer.

Mene bi najvise zanimala snaga motora na tvom mestu, a posto proizvodjaci obicno daju optimalnu brzinu za odredjenu elisu
(ukljucujuci njen korak i promer) lako ces izabrati.

Gledajuci kako modeli lete mozes dosta toga saznati bez ulazenja do krajnjih granica u sve fizicke pojave (sto nije z goreg,
ali je daleko od neophodnog).

Primetices recimo, kad budes gledao da kad se snaga oduzme i model pocne da planira da neki planira bolje neki losije...
Videsces da jedrilice imaju vecu finesu (odnos izmedju doleta i visine sa kog je isti otpoceo).
Takodje ces primetiti da finesa nije ni 0 a ni beskonacno, e tu smo vec na nekim vrednostima  iz kojih nesto smisleno moze da
se proracuna.

Evo gledaj recimo Mircetov SU31 i videces kad je gas minimalan (nije dobro da se totalno motor iskljuci jer bi kocio model,
pogotovo ako neko stavi i kocnicu na kontroleru za motor). Videces da je finesa oko 5.

E sad u ravnomernom pravolinijskom letu na model deluju cetiri sile, tezina, uzgon, otpor i vucna sila.
Tezina je jednaka uzgonu, a vucna sila otporu.

Tezina je proizvod mase i gravitacione konstante doticne planete (za zemlju je to 9.81m/s2).
Sila uzgona je proizvod koeficienta uzgona polovine gustine vazduha povrsine krila i (brzine na kvadrat).
Sila otpora je proizvod koeficienta otpora polovine gustine vazduha povrsine krila i (brzine na kvadrat).

Ako meni ne verujes ima jedan jako lep alat za one koji zele da steknu nekakav osecaj na ovoj adresi:
http://www.grc.nasa.gov/WWW/K-12/FoilSim/index.html

Tu ces moci da se igras sa aeroprofilima i dobijes priblizne podatke kako ce se neko krilo ponasati.
Probaj recimo da se igras sa vitkoscu krila, pa recimo unesi da je srednja aerodinamicka tetiva 0.2m, a raspon krila 1 metar,
pokusaj onda da menjas napadni ugao pa vidi silu koju ces dobiti.

Posto je snaga rad u jedinici vremena, a rad je sila na odredjenom putu, onda je snaga ta ista sila puta brzina (koja se
dobije kad se onaj put podeli sa onom jedinicom vremena).

Ako sad zamenimo silu sa silom otpora procenenom preko finese (ako smo rekli recimo da je finesa 5 onda tezinu modela
podelimo sa 5 i to je ta sila).
Ako brzinu izracunamo iz formule za silu uzgona pretpostavljajuci da je recimo koeficient sile uzgona 0.5 do 0.7 (on se krece
u granicama po modulu od 0 do 1.4 za cist aeroprofil - znaci bez zakrilaca ili nekog drugog sredstva za povecanje uzgona).
A zasto recimo ne uzmemo koeficient uzgona 1.4 pa nebi mogao da letis lagodno sa takvim koeficintom....

Sad imamo korisnu snagu, nju treba podeliti sa dva koeficienta korisnosti (od motora i elise), koeficienti korisnosti elisa
se krecu u granicama 0.5 do 0.9 i motora isto tako.

Sada imamo onu snagu koju proizvodjaci motora navode.

E to je prica za ravnomerni horizontalni pravolinijski let.

Inace sve sto racunas je svedeno na povrsinu krila (znaci kad bi recimo neko izracunao koeficient otpora trupa da bi mogao da
se uklopi lako u ostale proracune - a posto je zavisnost linearna na povrsinom onda se taj koeficient svede na povrsinu krila
- umanji se, uveca se, za odnos izmedju povrsina).

Sad recimo hocemo da pravimo zaokrete i zanima nas potrebna brzina i snaga.
Da sad ne davim sa silama, brzina koja ti je potrebna za zaokret sa nekim opterecenjem je koren iz opterecenja veca od
minimalne brzine da nebi doslo do dinamickog prevlacenja.

Recimo za zaokret od 60 stepeni nagiba opterecenje je 2g, koren od 2 je 1.41 znaci brzina je za 1.41 puta veca od minimalne.
Sta je sa snagom, pa posto smo videli da je snaga proizvod sile otpora i brzine, onda ovako : brzina se poveca za 1.41, a
sila za kvadrat brzine prema tome sve se poveca za 2 puta 1.41 ili 2.82 puta.

Znaci treba ti skoro tri puta veca snaga.

Sto se tice brzine aviona i brzine koju bi hteo da postignes sa nekom elisom (kada pomnozis korak sa brojem obrtaja) racunaj
da elisa treba da proklizava jedno 20 do 30% (znaci da ima neki napadni ugao - najbolje finese koji je veci od brzine vazduha
koja bi se izracunala kao korak puta broj obrtaja).

Evo hajde da za moju sebart katanu od 1.25 metara i 1.55 kg pokusamo da izracunamo nesto.

Znaci prvo racunamo silu tezine: 1.55kg * 9.81m/s2 = 15.2055N.
Zatim kad posmatramo avion slican katani kako planira procenimo finesu recimo Fn=6.
Zatim racunamo brzinu : koren ili ti sqrt((1.55kg * 9.81m/s2 * 2)/(0.31m2 * 0.6 * 1.2kg/m3)) = 11.67 m/s
Zatim racunamo (procenjenu - odokativno preko finese) silu optora (isto sto i vucna sila) (1.55kg * 9.81m/s2) / 6 = 2.53N

Hajde da izracunamo korisnu snagu: P = 2.53N * 11.67 m/s = 29.5W
Onda procenjenu potrebnu snagu 29.5W / 0.7 / 0.7 = 60W

Znaci ako sebart katanicu vozimo penzionerski potrebna snaga je 60W.
Sad ako hocemo da skrecemo sa nagibom 60 stepeni potrebno je 60W * 2.82 = 168W.

E sad ako hocemo nesto mnogo vise od toga vise treba i snage, opterecenje za odredjeni nagib se racuna kao 1/cos(nagiba).
Pa recimo za zaokret od 80 stepeni nagiba treba na 2.4 puta veca brzina i 5.75 puta je veca sila otpora pa je snaga potrebna
veca 13.8 puta, prema tome 60W * 13.8 = 828W.

Sad kad smo se odlucili za performanse gledamo koji cemo motor da uzmemo, recimo ja sam izabrao neko od 550W.
Otisao na sajt od proizvodjaca i gledao elise i sad recimo ako smo se zadovoljili sa 11.67m/s * 2 = 23.34m/s
Biramo elisu sa korakom i brojem obrtaja da daju 20% vise 23.34m/s * 1.2 = 28m/s

I vidimo elisa korak 7 inca = 0.178m trebala bi da se vrti brzinom 28m/s / 0.178m = 157 obrtaja u sekundi, znaci oko 9500
obrtaja u minuti.

Posto proizvodjaci motora daju podatke merene na radnom stolu, a ne u vazduhu ti podaci broja obrtaja ce biti manji od
ovih, ali kad znas snagu koja ti je potrebna i brzinu modela, pa valjda ces da otprilike ubodes i koja elisa bi ti odgovarala.

E sad kad imas nesto za pocetak onda pogledaj postove pre mog, narocito Magic_ov post, a ovo vise shvati kao zadovoljenje
zelje za znanjem. (Naravno greske u ovakvom proracunu zavise od niza stvari, a najvise od procene finese, ali su vrlo dobar
putokaz nekome ko nema pojima koliko treba da mu bude jak motor i sta da ocekuje sa kojim motorom od performansi).

Sad, ako bi neko hteo da se zadubljuje u sve, da racuna integrale i diferencijalne jednacine itd. u svim rezimima leta nebi
bilo dovoljno sve vreme koje je potroseno na ovom forumu da se to uradi valjano.

Pozdrav, Petar

[leonardofibonacci]

Petre, hvala vam mnogo! Volim da imam teoretsko objasnjenje za sve.
Magic, znam da nije potreban potisak, izmedju ostalog, kako lete avioni od papira. Ako nema potiska na RC modelu, nema ni brzine, a kada bi zakacili krila na auto, poleteo bi on, ali bi leteo jako kratko, dok inercija ne bi opala.

Hvala vam svima na odgovorima.


U zdravlje! ()-()