Sig Ryan STA

[coka]

  Brusenje sam izvrsio sa smirglom finoce 100.
Koristio sam smirglu zalepljenu na plocicu, kako bih skinuo sve neravnine, dok sam kasnija brusenja izveo sa smirglom na komadu stiropora, koji se veoma lepo oblikovao po oblini trupa.
Za gornje i donje delove trupa, gde je krivina najveca, koristio sam dugacak komad  (traku) smirgle.

[coka]

 

  Veoma sam zadovoljan kvalitetom povrsine, tvrdocom korice, kao i prirastajem mase koji se dobio.

[coka]

   Odlucio sam da masi posvetim ceo jedan post, jer sada vec pred sobom imam poprilican deo aviona, pa je doslo i vreme za prve bilanse.





  Izrada horizontalnog repa se obavljala paralelno sa finisiranjem trupa.
O ovoj operaciji jos nisam pisao, ali cu sada pomenuti konacno definisanje otvora u trupu, gde se ugradjuje stabilizator.




Post o izgradnji horizontalnog repa sledi za nekoliko dana.

[coka]

   Bilans radova na finisiranju trupa, sada bi mogao da izgleda ovako:
1.   Brusenje                               âˆš
2.   Gitovanja                              √
3.   Brusenja                               âˆš
4.   Nanosenje tkanine                 âˆš
5.   Brusenje                               âˆš
6.   Nanosenje sloja epoksija   
7.   Brusenje
8.   Spric git
9.   Izrada panel linije
10.   Korektivno gitovanje i spric gitovanje
11.   Postavljanje nitni
12.   Farbanje



Na poluobli komad letvice, zalepio sam komad smirgle, finoce 100.



Otvor sam obradjivao veoma pazlijivo, dok nisam uspeo prvi put da uguram stabilizator .

[coka]

 
Nakon toga sam, malo po malo oznacavao mesta koja cine otvor tesnim, i vrsio sitna brusenja.
Ovo je krajnji  rezultat…

[coka]

  Stabilizator jos uvek pretesno ulazi u trup, ali sam ostavio zavrsno brusenje za trenutak kada budem imao kod sebe krila i uglometar, tako da cu jos minimalnim dodatnim brusenjem korigovati polozaj stabilizatora po nagibu i dobiti odredjeni mali zazor potreban za njegovo lepljenje.

[coka]

 Nakon brusenja, sacekao sam ponovo jedan neradan dan, kao dan kada sam pred sobom imao dovoljno vremena da sve izvedem natenane.
Pomalo sam imao utisak da Afrika propada na isti nacin kako se to desilo i Srbiji, jer prosle nedelje, od 7 dana, samo dva su bila radna.
Nedeljom se ne radi, zatim je utorak i sreda bio neki praznik, koji se produzio i na cetvrtak, u petak je padala kisa pa skoro nista nismo ni radili, subota…..pa onda opet nedelja, koja je po pravilu neradna.
Da nije tako, projekat Ryan-a ne bi napredovao ovakvim rezimom, a za tekstove na 4umu, naravno da ne bih imao vremena.


Trup sam postavio na nosac.
Napravio sam oko 50ml epoksidne smole, i sada sam,  za drugi sloj epoksidne korice  utrosio svega polovinu ove kolicine.
Smolu sam naneo cetkom na uzanu povrsinu trupa i karticom sam je razvukao po celoj povrsini trupa.







Jednom rukom sam okretao trup, dok sam drugom razvlacio smolu.

[coka]

[coka]

Visak smole sam skidao salvetom sa kartice, jer ideja ovog drugog sloja nije bila debeo sloj smole, vec sloj koji ce popuniti sitne pore staklene tkanine .

[coka]

  Sve je brzo zavrseno i sa rezultatom sam veoma zadovoljan.

[coka]

  Horizontalni stabilizator sam zapoceo sakupljanjem i prosecanjem svih potrebnih delova.



Laminiranje napadne ivice je bio sledeci korak.
Letvice koje sam koristio za napadnu ivicu su bile znacajno tvrdje od ostalih, pa je dobijanje potrebnog oblika, iako je krivina blaga, bilo problematicno.

[coka]

  Izrada zaseka u napadnoj i izlaznoj ivici, izvedena je kao i kod vertikalnog stabilizatora, malim turpijcama.
Interesantna novina je bila ramenjaca, koja se izradjuje laminiranjem tri sloja letvica od tvrdog drveta.
Letvice su 1.5x6mm (1/16’’x1/4’’).
U materijalu koji sam poneo, pronasao sam samo jednu od tri potrebne letvice.
Drvo mi je delovalo kao Bukovina, pa sam na sajtu pronasao komad bukovog spera.
Od njega su bile izradjene kutije u kojima nam je bila isporucena oprema.
Oljustio sam  komada jednog sloja sperploce.
Debljina mu je bila 0.7mm, tako da sam sa svake strane letvice koju sam imao, zalepio po dve letvice izradjene od sloja sperploce.
Na kraju je sve izgledalo odlicno.

[coka]

Postojalo je malo odstupanje plana u odnosu na oznake odstampane na delovima od balze.
Pridrzavao sam se plana i odlucio da se vise pouzdam u njega nego u oznake.




Horizontalni stabilizator sam izradio postavljen vertikalno, dakle izlaznom ivicom pricvrsenom za radni sto.
Ovo je, da pomenem ponovo, metoda preporucena u Sig-ovom uputstvu i na taj nacin su izradjene sve repne povrsine.
Horizontalni stabilizator je najveci komad Ryan-ovog repa, pa je zato mozda bilo najlogicnije njega jedinog izraditi konvencionalnom metodom, horizontalno na radnoj ploci.




Medjutim, rebra su veoma lepo lezala na ramenjaci, a useci u napadnoj i izlaznoj ivici nisu davali mesta gresci, pa sam bez bojazni primenio istu metodu i u ovom slucaju.

[coka]

  Iako je krivina napadne ivice bila blaza nego kod ostalih elemenata, mala nesimetricnost mi je nekako promakla, pa sam morao da dodam komad letvice sa spoljne strane napadne ivice na jednoj strani, kako bi spoljni oblik bio simetrican.





Rebra sam ugradio upravno na izlaznu ivicu.



Na svakom rebru nacrtao sam liniju tetive aeroprofila (linija koja spaja najistureniju tacku napadne i izlazne ivice), i u toku postavljanja rebara vodio sam racuna da sve tetive leze na jednoj liniji, koju sam kontrolisao lenjirom.

[coka]

 

Kada je sve bilo postavljeno, ugradio sam i napadnu ivicu.

Centralni deo horizontalnog stabilizatora plankirao sam balzom 1/16’’ (1.5mm).



Zacudilo me je da ne postoji srednje rebro stabilizatora.
Plank sredisnjeg dela je  mekan i posto se lepljenje stabilizatora u trup vrsi bas po njemu, cela konstrukcija deluje mekano.
Ova “mekanost” mi je pomogla prilikom ugradnje stabilizatora u trup, jer se plank ugne gde ga otvor u trupu stisne, tako da u svakom zlu ima i po malo dobrog.