Elektro jedrilica Roda 2

[pnedic]

Moja TX stanica je Turnigy 9X, ja je nisam dobro nazvao.  Nju ima  veliki broj modelara. U nju sam ubacio novi firmware ER 9X koji je zaista moćan i koji omogućuje miksovanje svih potenciometara i prekidača, u bezuslovnom i uslovnom režimu i baš to jako komplikuje stvari i omogućava da se lako pogreši u programiranju. Zahteva dobru koncentraciju, oprez i dobru proveru fukcionisanja pod ralličitim uslovima. Kod mene ovo sada sve radi kako sam predvideo ali pošto se uglavnom jako retko izlazi na livadu lako se sve zaboravlja i to je potencijalna pretnja da se načini greška. Zato neki modelari praktikuju vežbanje sa stanicom i modelom u stanu i komandujući kormilima, motorom i kočnicama zamišljaju kao da zapravo lete na livadi...

Ne znam koji ti je to firmware. Mislim da je ER9X firmware mator ko biblija i da se vise ne koristi. Ja sam koristio OpenTX platformu za svoju T9X stanicu: nije bilo greske - kad sam je podesio . Sada sam presao na Jumper T16 (isto OpenTX). A za OpenTX treba procitati literaturu kako je koncept zamisljen i kako se programira. Kada to shvatis, mozes cuda da cinis.
Ali ovo je prica za drugu temu ovoga foruma (da ne dobijemo kritiku od administratora ).

[SloMi]

Danas se na AD kod Čeneja dogodio prvi let mog novog modela Korona Roda 2 u prisustvu Bate Stepanovića i Bojana Suvačareva koji je bio snimatelj videa postavljenog na mom profilu na fejsbuku. Vidi se da model još nije utrimovan, da se ljulja na vetru, i da flapsovi igraju čas dole čas gore, itd... Još se ne snalazim sa ovim novim rasporedom komandi i kanda ću se vratiti na stari način koji je bio kod Geronima , a to znači da će komanda flapsova raditi obrnuto, jer nije normalno da na jednom modelu bude tako a na drugom inverzno. Isto tako ni stabilizator ne prati flapsove kako treba jer model propinje, ali to sve rešava letenje i korigovanje... 

[SloMi]

Zanimljiv je snimak visine tog leta. Let je bio planiran da traje do 2 minuta jer se snimao. U momentima sam video da se model čudno ponaša  a sad vidim da su razlog tome bili jaki relativno uski termički stubovi...Dalje, vidi se i da je brzina penjanja bila oko 2.5m/s što je zaista malo, pa pošto je motor predviđen i za 4S bateriju  i bateriju ću zamerniti jer takve idu u Paragon.  To će malo povući težište napred što izgleda baš i treba... Sem toga ni trimovi nisu  bili dobri, u-hu-hu baš ima šta da se radi...samo da bude lepše vreme...

[SloMi]

Ove godine baš nemamo kada da letimo. Kada je vreme bilo idealno morali smo da sedimo u kući zbog pandemije a sada kada bi mogli svaki dan ili pada kiša ili duva vetar.

Ja sam pre nekoliko dana izašao na livadu  sa mojom Rodom po jednom relativno lepom danu. Bilo je toplo sa malo oblaka ali vrlo vetrovito.To mi se nije sviđalo ali probati se mora, uvek će biti nekog vetra. Ovog puta vetar je bio možda 5-6m/s sa udarima 8-10m/s.  Pa šta je tu je  videću i ponašanje modela po takvom vremenu. Model pod motorom lepo penje i lepo leti bez motora, doduše uz malo poskakivanje na vetru. Vremenom model se udaljio od mene i izgubio na visini i kada sam pod motorom hteo da vratim model u horizontalnom letu pojavilo se jako lepršanje obe uške. Odmah sam isključio motor i flater je prestao. Zatim sam ponovo uključio motor ali sasvim slabo pa kada sam ponovo pojačao motor ponovo se javio flater. Dalje više nisam uključivao motor . Spakovao se i otišao 

Dakle model jeste lak ali i suviše nežan i slab, i po vetrovitom vremenu ne sme se uključivati motor sem za penjanje. Ovaj model nema dovoljnu čvrstoću na uvijanje krila čega sam se najviše i pribojavao i to se nažalost obistinilo. Ipak najbolja je varijanta krila sa karbonskim D-boksom i karbon tračicama preko svih rebara čega kod mene ima samo na eleronima i flapsovima, a ovaj model ostaje za letenje po sasvim mirnom vremenu ...

Pošto su i trup i rep odlični neka nova čvšća krila bi sigurno bila bolja varijanta neke nove Rode... O tom po tom...

[dejan_ts]

nije sve u karbonu ,ima nesto i u samoj drvenoj konstrukciji gde se treba pridrzavti pravila kako bi sve islo po planu i proektu ,kako vidim do sad svi nesto teze ka sto laksem modelu ,sto je laksi to je i neizbezno slabiji pa dolazi do takvih deformacija po krilu

[SloMi]

Nisam dalje testirao ovaj model. Pošto je na sreću odmah na vetru pokazao da su krila neotporna na uvijanje i lepršanje zaključio sam da nema svrhe da taj model letim samo kada je sasvim mirno vreme bez vetra i da moram da preduzmem mere kojima će se sprečiti flater. Te mere znače da ću skinuti presvlaku sa donje strane krila i ugraditi dijagonalna rebra od balze u sva polja između postojećih rebara. Nadam se da će to dovesti do bitnog povećanja krutosti na uvijanje krila  i da će biti dovoljno pa neću morati da koristim i karbon tračice na rebrima...Videćemo...

A inače razmišljao sam i o novim krilima za Rodu. Privlači me varijanta krila bez balze, sa stiro jezgrom, ramenjačom od karbon traka, presvlakom od staklene tkanine pod 45 stepeni i otvorenom mrežom od karbon pređe za torziono ukrućenje.  Po nekom predračunu takvo krilo od 3m moglo bi da bude teško ispod 600 grama što deluje vrlo privlačno. Možda bi to bila prava varijanta. Ta nova krila bi bila od tri panela, centroplana i dve uške.. Eto meni posla za dogodine...Balze ionako više nemam ...

[SloMi]

Kap što sam ranije spomenuo skinuo sam presvlaku sa donje strane krila i ubacio dijagonale  između susednih rebara, pa sam to lepo obradio i ponovo zatvorio krilo novim komadom presvlake. Tako ukrućeno novo krilo dobilo je prirast težine od 40 grama i težina  krila sada iznosi 577 grama.  Model je sada sa baterijom od 90 grama težak 1253 grama a specifično opterećenje krila iznosi 20.6 g/dm2.

Model je isproban i na visoki start i na jedrenje i na sletanje i sve je zadovoljio. Odličan je . Krila više ne pokazuju sklonost ka flateru čak ni u povećanoj brzini pod motorom. Sada predstoji teži deo posla, ovladati tehnikom upravljanja u svim fazama leta i svim meteorološkim uslovima. 

Na priloženoj slici je konačna verzija Rode 2 koja ipak leti bolje nego što sam očekivao od ovog modela koji nije uzor za preciznost izrade.   

Na donjoj slici vidi se detalj ubačenih pomoćnih dijagonalnih rebara u centroplanu pre ponovnog presvlačenja folijom.

[SloMi]

Jedan od ozbiljnijih problema koji je trebalo rešiti kod ovog ojačavanja krila je bio očuvanje postojećeg profila svih rebara. U centroplanu je to bilo
lakše jer su sva rebra jednaka pa tako i ta dopunska. To sam rešio koristeći program crtanja profila AT (AirfoilTools). Prvo sam u njega uplodovao moj profil
sa 140 koordinatnih tačaka pa sam za novu dužinu tetive ubačenih rebara tražio da se iscrta profil tih rebara ali iste maksimalne debljine kao kod postojećih susednih rebara. Zatim sam na crtežu odredio krajnje položaje novih rebara, pa napravio paket od preko 20 novih rebara od balze 2mm i to sve obrao na meru  uz šablone od špera 2mm. Tako isto je to išlo i za uške, samo malo zamornije i napetije. Na kraju radio je i brusni papir da se to sve ispegla sa donje strane .... To je bio posao kojem se baš nisam nadao ... ali kad se mora nije ni teško. Ako ispadne dobro svi problemi se zaborave...

 Još samo da dodam da je jedno dobro rešenje moglo da bude presvlačenje staklenom tkaninom 25g/m2 pod 45 stepeni prednjeg planka torzione kutije od balze 1.5mm epoxiranom.