Електро једрилица Рода 2
------------------------
Слободан Мидић, 2019/20
Један труп од стаклопластике остао ми је из прошлог века неискоришћен, скривен у
буџаку иза ормана у соби. Потпуно је очуван и врло је лак! Заправо имам још два
али су тешки.
И тако, имам труп, имам балзу, имам карбон, имам течни епокси, имам филм за
пресвлаку, имам све а имам и времена а имам и понешто знања, па што да не неправим
једну небеску лепотицу да плови у плавим висинама а ја да уживам на ливади? Мислим
да то објашњава све моје преокупације у задње време. Идеја се родила, жеља је јака,
крећем у реализацију.
Реч је дакле о електро једрилици "Рода 2" што асоцира на бивши модел Рода који сам
летео на давним такмичењима Ф3Ј. Међутим за разлику од претходне верзије овај труп
је много лакши, тежина празног је 220g, па сам испланирао да и цео модел коплетно
опремљен са 4 сервоа у крилима и 2 у трупу, буде лак и по могућности да буде близу
1000 грама или чак и испод тога. Да ли ћу то и остварити видећемо. Наравно модел
мора да остане потребно и довољно чврст да издржи нормална напрезања која се јављају
код Ф5Ј модела у лету и у манипулацији.
Рода 2 би требало да има следеће основне карактеристике:
- распон крила......................3100 mm
- површина крила......................62 dm2
- виткост крила.......................15.5
- дебљина профила крила................8 %
- кривина профила крила................4 %
- дебљина хор. и верт. стабилизатора...6.5%
- маса модела.......................1000 g
- специфично оптерећенје крила........16.1 g/dm2
- Vzmin=0.25 m/s @ Vx=5.5 m/s (prema XFLR5)
- Vxmax=25 m/s (90 km/h) - планска величина
Са таквим карактеристикама Рода 2 не би била конкурентна карбон моделима од 4м али би
могла да послужи на локалним такмичењима Ф5Ј, и за уживање у летењу.
Модел једрилице Рода 2 имао би крила из 4 дела: два центроплана и две ушке, сваки део
по 750мм у основи, сем што су ушке дуже за 50мм због завршетака.
Спој левог и десног цетроплана је у истој равни а врши се путем карбон цеви Фи10/Фи6мм,
а бајонети за ушке укошене под 10 степени у односу на центроплан су карбон шипке Фи6мм.
Конструкција крила је отвореног типа, са ребрима од балзе. Предњи део крила до
рамењаче је планкиран фурниром од балзе 1.5мм. Рамењача центроплана је од два струка
карбон ровинга НФ24-1.5мм2 импрегнираног епокси смолом целом дужином, а у кореном делу
прва трећина има и трећи струк истог карбон ровинга. Предња кутија крила је затворена
иза рамењаче плочицама од балзе са усправним влакнима.
Рамењаче ушке су од карбон трачица извучених из карбон тканине. Те трачице су свака око
2x0.1мм па се ређају једна до друге те је то у корену укупно 10x0.15mm, а на врху ушке
је 5x0.15mm. Ређање се врши директно на лежиште од балзе (10-5)x1мм, а одстојници су
од стиродура. И овде је предња кутија затворена плочицама од балзе 1.5мм са задње стране
рамењаче.
Флапсови, односно кочнице, су са дебље стране као и елерони укрућени танкозидним
карбонским цевима и карбон трачицама 1.5x0.15mm на ребрима одгоре и одоле. Излазна
ивица је карбон трака 3x1mm, односно 3x0.6mm.
У том стилу је и конструкција хоризонталног и вертикалног стабилизатора. Хоризонтални
стабилизатор (ХС)је из два дела спојених са две округле челичне (или карбон) жице високе
чврстоће и клатећегје типа. Он се клати око предње челичне жице Фи 2.5мм док задња челична
жица Фи 2мм служи за причвршћење на виљушку командног бовдена. Предња чел. жица улепљена
је у леву полутку хоризонталца, а задња у десну полутку. Хоризонталац се у транспорту
модела одваја од вертикалца свлачењем полутки са челичних жица које су тамо тесно угуране.
