AEROKLUB "UTVA" PANČEVO

[Stanko BG]

Danas smo na našem prelepom aerodromu otvorili sezonu. Dan je bio savršen za letenje. Sunčano bez oblačka i vetar od 10 - 12km/h sa blagim udarima tokom ranog popodneva, da bi se do kraja dana sasvim smirio. Komarci nas pojedoše predveče, ali poslednja dva starta, kao i uvek, bila su kao da se leti u sobi. Prelepi večernji letovi prepuni poletanja i sletanja - TOUCH AND GO treninga.

Na početku dana pokosili smo livadu propisno. Samo nam nedostaje još kobasica (Wind sock) koju Jan voli da donese, pa da livada izgleda kao raj za modelare. Sledeći put će i on doći, nadamo se...

Evo kako izgleda naš aerodrom pokošen i sređen za letenje:

Glavni junak dana bila je, naravno, naša kosilica. Evo je kako odmara posle lepog maratonskog košenja:

Negde oko 14h počeli smo da letimo. Miloš je dva tri puta uspeo da uhvati termički stub, a Bole i ja smo uspešno napravili po pet startova uz mnoštvo poletanja i sletanja i ponešto aerobacija. Polako se zagrevamo.

Pozdrav iz Pančeva od Miloša, Boleta i mene...

[zajko]

Ja saljem AKSom "kobasicu"  na poklon za otvaranje, treba ti samo neka sipka od 2-3 m da ode u vis.. POsalji mi adresu na koju da posaljem..
Salji mi na SMS

 

[Stanko BG]

Zajko, uvek si bio pravi drugar! Živ bio i mnogo ti hvala za poklon. Uvek si dobrodošao kod nas na livadu.

Srdačan pozdrav 

[Stanko BG]

Jutros sam ekpsperimantalno izneo kobasicu na ovaj jaki vetar i funkcionisala je kao sat. Zajko nam je poklonio kobasicu (windsock) i ja sam je montirao na štap za pecanje dužine 3m.

Pošto Hoby King kobasica dolazi sa aluminijumskom cevi, našao sam od starih helikopterčića dva ležaja i umetnuo ih na tesno naleganje u tu cevku, a potom kroz te ležajeve proturio vratilo. Potom sam drugi kraj vratila zalepio za vrh štapa.

Kada odem na letenje, u zemlju ću nabijati tankozidu aluminijumsku cev koja je taman dovoljnog unutrašnjeg prečnika i oko 40cm dužine. Dakle, zabodem cevku u zemlju, rasklopim štap i imamo prelepu montažno-demontažnu, prenosivu kobasicu.

Hvala još jednom, Zajko! Evo, sada je naš aerodrom bliže ideji modelarskog raja 

P. S.

Ovaj je test sproveden u parkiću ispred moje zgrade - danas je, nažalost, bio prejak vetar za letenje. Ipak, uskoro će ova kobasica videti livade!

[firebird]

Lepo od Zajka i korisna stvarčica na livadi.

[Stanko BG]

Juče, 13. maja bio je prilično vetrovit dan, sa udarima vetra i do 25km/h. Kobasica je stojički merila smer i brzinu vetra. 

Ali, podmladak našeg kluba je sjajno leteo. Boletov sin Jovan je sam poleteo, iako je prvi put u životu držao stanicu u rukama. Ovo potvrđuje da je TIMBER sjajan avion, a AS3X predivan sistem autostabilizacije. Istina, kada sam mu nekoliko puta isključio "autopilota", odmah je avion prevrnuo na leđa. Ali!!! posle četiri prevrtanja, već peti put je ukljuvio čitavo dešavanje i uspešno leteo sasvim sam na sigurnoj visini.

Dakle, ovaj sistem ne služi da bi se ljudi navikli na njega i naučili da lete sa autopilotom sve vreme, već je veoma važan za prvih pet minuta leta u životu... Sećam se da su se meni gaće tresle kada sam bio klinac i pokušavao da model vinem put neba. Bilo je i mnogo lupanja. Danas, klinci sasvim bez straha uzimaju komande u ruke i - uzimaju ih rado.

Miloš je pokušao da leti svoju novu konstrukciju krila i jedrilice, sa novom pogonskom grupom, ali je vetar bio toliko jak da ju je bilo gotovo nemoguće održati u vazduhu. Srećom, nismo forsirali letenje, pa je i njegova jedrilica ostala u jednom komadu.

Na aerodrom su nam došli i prijatelji modelari iz Londona - bili su na turističkom proputovanju i, kada su saznali da je letački dan, rado su došli da nas posete i da malo letimo zajedno.

Prvo što sam primetio u razgovoru sa jednim od njih i, dok sam gledao kako leti, jeste činjenica da se prema ovom sportu odnosi veoma odgovorno i da nijednog trenutka nije preleto sebi preko glave, kamo li iza leđa. Potom, saznali smo da u njihovom klubu postoji polaganje kako bi se stekla dozvola za samostalno upravljanje RC letelicom. Sve dok pilot ne dobije tu dozvolu, ne može ići sam na letenje već mora leteti u pratnji instruktora. Dozvolu izdaje komisija nakon što pilot uspešno napravi let prema unapred dogovorenom planu leta.

Eto, iako je bio vetrovit dan, juče smo se lepo proveli.

[Stanko BG]

Na aerodromu u Pančevu dan je bio savršen. Istina, vetar je duvao nekih 20km/h sa povremenim udarima i do 25km/h, ali smo se uspešno borili...

Prvo smo uspešno pokosili livadu našom novom Honda kosilicom. Japanac... Kao uvek, radi bez greške. OS MAX je uvek OS MAX. Otkos pod konac, kosilica samohodna, čovek se odmori i uživa dok kosi...

Dimenzije piste smo uklopili prema našim potrebama. Malko je veća nego što je uobičajeno, ali je za starinske modele kakve Bole i ja volimo da letimo dovoljna; čak i za poletanje popreko piste. Danas je, na primer, čitavog dana duvao bočni vetar pa smo vežbali prilaz sa glisadom (ukrštenim eleronima i ruderom). Naša pista sada je već standardnih dimenzija 140x30m, uz dodatak stajanke i parkinga dimenzija 30x30m. Za to nam je potrebno oko tri sata kosidbe. Ovo je stoga što kosilicu donosimo kolima, a Honda koju smo kupili je naveća u kategoriji baštenskih kosilica. Sledeći korak je traktorče. Verovatno ćemo u doglednoj budućnosti organizovati neko klupsko traktorče, jer oko pola hektara trave je potrebno pokositi, barem jednom mesečno, a ponekad i dva puta.

Jan je danas doneo tri svoja aviona, Bole i ja po jedan, a Miloš je doneo svoju jedrilicu, no je vetar, ipak, bio prejak za njegov avion.

Lepo smo se naleteli... Nakon kosidbe je ostalo nekih četiri sata za letenje i svi smo uživali.

Evo i jedne slike oko 21h, kada smo stigli kući - već je mrak uveliko bio pao. Ali, puno srce i pun gepek modelarstva:

[Milos 94]

Hvaka Stanku na ovom postu.

[Stanko BG]

Danas je bilo prelepo leteti. Nebo kao iz bajke, vetar u početku slabašan, ali pred kraj dana se baš razduvao. Poneli smo novi model - EXTRA 300 raspona 1.8m sa motorom SAITO 1.20. Saita smo popravljali jer mu je neko izbušio burgijom usisnu granu i kućište karburatora pa je bilo neophodno kupiti te delove, a potom i podesiti čitav motor - naštelovati ventile... Zamenili smo i jednu gumicu cevčice podizača ventila... Naime, neko je pokušao da povrati gasove iz kartera u usisnu granu (kao što imaju automobilski motori Überlauf - odušku kartera) pa je upropastio i karburator i usisnu granu... Šteta, jer, Saito striktno propisuje da se cevčica oduške ostavi otvorena (i preusmeri dalje od modela jer mnogo ulja izbacuje), kako bi karter mogao slobodno da diše. Evo kako je motor izgledao kada smo završili servis.

Kupili smo ga polovnog - samo jednom leteo - ima moćnu kompresiju i mnogo snage. Letimo ga na 12.5% nitro goriva koje smo obogatili ricinusovim uljem.

Evo mene kako podešavam miksove na komandama. Kontrola pre svega i, ako treba, i stotinu puta.

Leteo je i Midlestick koji sada već ozbiljne sate naleta skuplja, a odlična je uvertira za Kwik Fly-a koji nam je skoro završen:

Nebo kao iz bajke, a Miloš, Bole i ja letimo (u daljini grmi i munje sevaju - sreća nije nas zgodila kiša):

Na kraju dana, jedna zajednička fotografija.

Extru polako učimo i modifikujemo uporno - sve dok ne bude postala sasvim pristupačna i laka za letenje. Danas sam morao da uprogramiram 60% expa na kormilo dubine, a 50% na elerone. Kormilo pravca joj je premalo za 3D aerobacije - zato verujem da ćemo se na kraju skrasiti podesivši je za malko agresivniju varijantu F3A letenja. Ima još mnogo posla... Za sada ima malih problema: motor nam i dalje radi masno na leru, silikonsko crevce koje se navlači na izduv auspuha kako bi sprečilo da se avion zamasti negde nam je u letu otpalo - ova crevca, inače, otpadaju kao luda i preglupo su rešenje jer, ako ne otpadnu, izgore od toplote izduvnih gasova... Mislim da nam je ovo treći put da gubimo to crevce - više ga nećemo koristiti: tu se mora postaviti metalna flanšnica...

Sveuzev, divan letački dan.

[Gabor]

Lepo kolege, svaka čast 

[Stanko BG]

Hvala na pohvalama - živimo za ovaj hobi, što se može i za tebe, Gabor, reći. Baš sada gledam snimak Top Flite Thunderbolta i uživam. Prelepa ptica. Svaka ti čast za celokupan doprinos modelarstvu u Srbiji.

[Gabor]

Hvala, hvala. Mozemo se dogovoriti, pa da ga poletimo i kod vas, u Pančevu   

[Milos 94]

Dobrodošao!

[Stanko BG]

Svakako! Divota jedna. Dobrodošao, naravno.

[coka]

Stanko zdravo.

Nemam nameru da skrecem sa teme ali pomenuo si iberlauf na Saitu pa sam pozeleo da ti nesto kazem.
Kada sam kupio svoj prvi Saito 100 i nakon razrade ugradio ga na Corsair, na kome se i dan danas nakon vise od 10 godina nalazi, bio sam suocen sa ogromnim problemom ulja koje izbacuje na cevcici  iberlaufa.
Nista pametno nisam pronasao kao resenje a video sam da su se sirom sveta modelari zalili da je motor zbog ove pojave prakticno neupotrebljiv.
Ono sto sam smislio i uradio je bila ugradnja male m3 sisice u telo karburatora, tacno iznad usisne grane.
Sa unutrasnje strane postoji prsten, oko 3mm visok, kroz koji sam probusio rupicu od 2mm i urezao m3  navoj.
 Ovim se usisna grana nije menjala a ideja mi je bila da ako ne budem zadovoljan modifikacijom, umesto sisice uveg mogu ugraditi cep.
Ono sto ti mogu reci je da se nista u stelovanju motora nije promenilo, a Corsair je postao potpuno cist nakon leta.
Taj model i motor imaju preko 200 letova sada i ne pamtim da sam ikada imao otkaz motora.

Tu ideju pokusao je da reprodukuje jedan moj drugar ali ga je mrzelo da gadja busenje rupice u mesto koje sam ti pomenuo, pa je sisicu ugradio u samu usisnu granu.
U pitanju je takodje  bio Saito 100.
Nakon nekog  vremena, sisica je u letu ispala a motor zasao u iberturu do zaribavanja.

Nakon prvog Saita 100, imao sam jos jednog Saita 100, jednog 125 i radijalnog 170r3.
Trocilindricni 170 fabricki ima vec izvedeno isto resenje, ali je sisica iznad leptira gasa.
Na drugom 100 i 125 sam uradio isto kao na prvom 100 i sve je funkcionisalo odlicno.
150 ica koju sam neko vreme imao, ali sa njom nisam leteo, takodje je imala sproveden iberlauf u usis.
Video sam mnoge asp motore koji takodje imaju odusak sproveden u usisnu granu a i poneki od os max- ova koje imam fabricki imaju to izvedeno.

Osim toga, lezajevi na tom Saitu 100 vec su odavno nadziveli projektovani vek. Ovo takodje pripisujem boljem podmazivanju jer se svo ulje kojebi motor izbacio, ponovo vrati u motor.
Znamo se dugo i ne znam da li se secas, vatreni sam pogovornik originalnosti, ali ne po cenu da ne popravim lose ideje i resenja konstruktora.

Npr za moki 180, postoji firma Heileman, koja prepravlja usisnu granu i podizace ventila. Moki tada vise nije originalan ali je daleko pouzdaniji i mirniji u radu.

Pametan si covek i tehnicki dobro potkovan, odluci sam koje resenje je tebi prihvatljivo.
Jedno je sigurno, neces znati sta da radis sa ogromnom kolicinom ulja koju Saito izbacuje.