Dakle, modelarstvo se ne sastoji samo u letenju na livadi, niti u ultimativnom osvajanju prvog mesta na takmičenjima.
Da, naspram takmičenja avio modelima, je hobi kreativno modelarstvo. Stvari treba razdvojiti. Hobista se divi svom radu, a zapravo se divi samom sebi, dok se takmičar bori za neki svoj cilj da bude bolji od drugih. Dve stvari koje danas ne moraju da budu u isto vreme u istom čoveku. Ima takmičenje i u gradnji modela, ne samo u veštini komandovanja, pa ko želi može i na taj način da se odmeri, takmiči, neka radi, recimo kako je Mirce krenuo, pa...
Ko ne oseti radost stvaranja i gradnje svojih modela, samo je polu-modelar. Tačnije, uopšte nije modelar, već letač.
Biti "samo" letač je dobra osnova za letačkog takmičara. Više zapravo i ne treba i kako sam već napisao može da bude i nepismen, jer je svo važnao znanje već ugrađena u njegov model, koji je kupio od nekog šampiona, koji ima i uslove gradnje da to radi. Takmičar letač u raznim kategorijama se bori za rezultat i nije ga briga za neke apstrakne pojmove kao kreatvnost ili lepota, jer zna da za pobedu treba imati najbolje za to. Samo u primitvnim drutvima su lovci pravili sebi strelu i lúk, a danas ga svako kupuje. To je postalo normalno i neizbežno u današnje visoko industrijalizovanom društvu.
Sa druge strane su celi ili polu modelari koji šmirglaju godinama svoju leteću drvenu kutiju, da bi se divili letenju svoje kreacije na nekoliko minuta. Ako je nekome modelarstvo ujedno i duga meditacija, pa naka, ako će od toga da postane mirnija duša. Mada po današnjim merilima racionalnosti života je to manje dobar primer uspešnog modelarenja. Modeli se po razvijenom svetu grade mnogo brže i lete ih mnogo više, jer su vremenom izgradili društvo bazirano na velikoj raspodeli rada (puno proizvođača delova i kitova modela) i niko se ne usudi da sve radi sam. Mi im se možemo samo priključiti, kao što decenijama majmunišemo sve ono što izmisle i naprave i planove im čitamo kao bukvar ili sveto pismo koje se ne može promeniti. Čast pojedincima koji uspeju da urade mimo toga nešto barem malo drugačije.
Prave vrednosti modelarstva su u stvari u tom procesu klikerisanja, proučavanja, konstruisanja, eksperimentisanja...
To je već prošlo vreme nas starijih i zove se proces učenja teorije preko prakse, jer se drugačije nije moglo. To je duži put do spoznaje, a da se nikada ne sazna ona istinska suština, koja se može saznati samo preko učenja brilijantno čiste teorije. Ko ne poznaje suvu teoriju, ne može ovo da razume. Danas je teorija već u tolikoj meri razrađena i integrisana u virtualne alate, da se više ne prave praktični eksperimenti a ni prototipovi ničega, već se odmah može praviti ono što je simulisano za konkretne potrebe. Svega toga ima i za aeromodelare, a zapravo je to isto za sve vrsta naših letelica, od muve do Bojinga 77777, jer vazduh ne raspoznaje svrhu letelice, samo spoljašnji oblik, brzinu i još po nešto.
Samo letenje RC modela i nema neku širu primenu, osim ako neko hoće da bude pilot...
Da, modelarstvo je potpuno suvišna delatnost neodraslih ljudi i služi samo kao zamena nečemu. Mnogi kompenzujemo sa njime nešto što smo propustili ili nešto sasvim drugo. Odrasli lete sa pravim avionma kao pravi piloti. To govore oni koji nas gledaju i slušaju sa strane i ništa im nije jasno. Takođe i ja vidim već odavno veliku izvitoprenost ljudskog uma naspram čiste prirode, a modelarstvo je samo kap u moru gluposti koje čovek radi.
Nisam siguran kako i zašto, ali dosta često pobrkaš lončiće i potpuno nepotrebno napraviš tešku filozofiju od veoma jednostavnih stvari. Na primer, rukovodeći se tvojim postovima u diskusiji o nastojanju da se krene sa takmičenjima sa RC modelima, danas bi smo se još uvek vodili beskrajne rasprave, na primer, o tome - zašto se minuta deli na 60 sekundi, a sekunda deli na stotinke... A eto, mi smo već održali takmičenje i bez tog krucijalnog saznanja o šesdesetinkama i stotinkama. I već spremamo sledeće. A da smo slušali sve "ohrabrujuće" reči "podrške", ništa se od toga ne bi događalo.
Kao odgovor na tvoj tekst, napisao sam: "Ima i tu dela istine, pa ovo što ću napisati nije nikakva negacija ili oponiranje, već jednostavno - proširenje teme..."
Pošto izgleda da nisam pravilno shvaćen - da prevedem šta sam rekao. Dakle, to što si bio rekao jeste tačno, ali to nije sve, već je samo jedan deo celine, i nekorektno je i nepotrebno obeshrabrivati modelare koji imaju želju i potrebu da naprave svoje modele i da se njima takmiče. Uostalom, malo ko ima viška od par hiljada €, da kupi model. Dali stvarno misliš da je nemoguća misija, da nekoliko entuzujasta udruže znanja, podele troškove za razvoj, materijale i opremu, i naprave vrhunske modele. Prvo za sebe, a posle... ko ga zna!? Dali to garantuje uspeh? Pa naravno da ne. Isto kao što ne garantuje ni neuspeh.
Šta misliš, kako su počeli oni koji danas proizvode i prodaju RC modele? Sigurno se nisu puno obazirali na savete tipa:
"Nemojte gubiti vreme! Mnogi pametni su već probali i na kraju su kupili onaj pobednički. Najpametniji i ne pokušaju da sami prave u današnje vreme ali ni pre. Nema za to dovoljno znanja, a ni skupih i složenih tehnologija i radionica, a ko ima nešto, njima se isplati raditi samo u većim serijama, a za što kod nas nema interesovanja zbog (pre)velike cene i skromne tradicije RC jedriličarskog takmičenja."
Ko je ispao "najpametniji"? Oni, ili ti koji su im davali takve "ohrabrujuće" savete?
Stvarno me mrzi da sada taksativno obrazlažem sve ostalo što je rezultat nerazumevanja ili izvrtanja (sve jedno) onoga šta sam napisao i šta sam time hteo da kažem. Ko je hteo da shvati, shvatio je. Zato, nemam nameru da se po ovom pitanju ponovo uključujem u raspravu. Što bi rekli advokati - DIXI.