Пројекат М 1723

[presko]

Идемо даље.

Поскидао сам штипаљке и самолепљиву траку са трупа.





Следећа акција је била да бензином и нитро резређивачем очистим труп.





Потом сам се бацио на уклањање вишка процуреле смоле и поравнавање ивица.













И данас на крају гитовање спојева где се осећао благи степеник.

[presko]

Данас сам мало обрађивао, предходног дана, гитовано.
Биће ту још посла.

[presko]

Дао сам себи пар дана одмора.
Није да баш ништа нисам радио. Мало сам дорађивао ветробран и поједине детаље на трупу.

Данас сам узео основну боји у спреју и пребојио, ових дана, рађено да видим како изгледа.













За сада сам задовољан и ако ће бити још доста посла на ову тему.

[presko]

Поглед на ветробран из другог угла.

[presko]

Настављам даље.

Почео сам да завршавам спој крила и трупа, односно да правим упорнице које ово обезбеђују.

За почетак сам на крилима монтирао ушке за везу са упорницама, ...





... а на трупу конструкцију стајног трапа за који се  те упорнице везују.

Да бих се подсетио монтаже стајног трапа морао сам да упалим рачунар.







Мало сам морао да дорадим труп.









После дужег времена модел је поново на ногама.

[presko]

Наставио сам радове на упорницама.

Прво сам проверио остварена растојања, односно потребне дужине упорница (све је било по плану).





На основу овога сам исекао упорнице од прохромских жбица за точкове бицикла Ф2mm.









На једне крајеве сам залемио бакарне ушке, раније направљене, ...













...  а на друге сам нарезао навој М2mm за монтажу подешавајућих виљушки.









На крају пробна монтажа.







Пробао сам само једну страну и све је легло како треба.

Овде ми се отвара један проблем. Модел добија на величина и компликује ми рад у простору с којим располажем.

Такође ми и фотографисање постаје врло компликовано.

[presko]

Ипак сам проверио и супротну страну и успут направио неколико фотографија.

[presko]

Мало сам одмарао од моделарства и најзад је дошло време за нове активности.

Одлучио сам да радове наставим израдом копчи-брава на поклопцу пртљажника иза пилотске кабине.



Оне се на постојећим фотографијама виде, више наслућују, па нисам знао како тачно изгледају.
Како за ИК 2 нисам могао да нађем ништа употребљиво, морао сам да импровизујем, али да останем у границама реалности.
Покушао сам да у литератури и на нету нађем нешто слично односно употребљиво, али безуспешно.
Најзад сам на авиону експонат у Музеју ваздухопловства на Сурчину нашао оно што би ми одговарало.
Ради се о авиону Физир ФН који је скоро био савременик ИК 2, односно пројектован и израђен нешто раније.



Трнове са отворима кроз које пролазе расцепке сам урадио од од обичних дрвених чачкалица, укупно четири комада.



Прва радња је била да , на стругу, одељем чачкалице са приближно Ф2mm, на Ф1.2mm.







Онда сам на обрађеном делу, на одговарајућој позицији избушио отворе Ф0.6mm, кроз које пролазе расцепке.









Расцепке сам направио од челичне жице Ф0.4mm, савијањем корак по корак.



















Прво једну, а онда, на исти начин, и преостале три.





Трнове са расцепкама сам поставио у, раније избушене, отворе на трупу и залепио супер лепком.

[presko]

Пошто сам завршио склоп стајног трапа и упорница крила, било ми је логично да сада довршим поклопац са доње стране трупа (поклопац хладњака на правом  авиону).
На њему је било потребно да се избуше отвори за пролаз ногу трапа и упорница.

Ово сам радио неколико предходних дана.

Прво сам им обележио позиције, ...





... а онда их и избушио.









Онда је на реду била монтажа на труп.
Узпут сам одрадио пар корекција да би све легло како треба.









На крају сам монтирао и точкове да видим како све ово изгледа у тренутној фази.











За сада све иде како треба, додуше мало спорије него што сам планирао.

[presko]

Данас сам урадио везе за причвршћивање поклопца за труп.

Везе се састоји из два вијка М3mm напред и једног вијка за дрво, са упуштеном главом, назад.
Главе предњих вијака ће бити иза жалузина хладњака па се неће видети, а глава вијка за дрво биће у контури трупа па се ни она, такође, неће видети.
Предњи вијци ће бити у вези са кљунастим матицама улепљеним за труп.

Прво сам припремио носаче кљунастих матица и носач задњег вијка.









Ивицу рупа носача кљунастих матица сам морао мало да оборим.







Носаче сам потом, петоминутним епокси лепком, залепио на одговарајуће позиције.





За предње вијке сам прво прво морао да избушим отворе у склопу.









За сада је ово готово, док не почнем да радим детаље.

[presko]

Ово мало захлађење сам искористио да наставим радове на моделу.

Узео сам да завршавам крилца. Почео сам са десним.



За почетак сам пребрусио канал између крила и крилаца јер сам уочио да крилца помало заглављују.













Прикупио сам, до сад, урађене делове.
Фалиле су ми командне полуге између сервоа и крилаца.



Међутим да бих настави даље да радим, морао сам прво да у предајнику дефинишем  нови модел ИК 2.



Прво сам монтирао сервое на носаче-поклопце, а потом сам на оплати крила обележио и избушио отворе за пролаз командних полуга.





Следећи посао је био да направим командне полуге.
Све ово је већ виђено.











Уследила је монтажа и почетно подешавање.











Монтажа десног крилца је завршена и оно механички ради коректно.
Следи фино подешавање.

[presko]

https://www.youtube.com/embed/pb5leyXuTGk

[presko]

Завршио сам и лево крилце.
Овог пута је ишло много брже, јер је скоро све већ било припремљено.



















Измерио сам и тренутну тежину крила.





Ценим да ће се на ово додати још око 300gr (гитовање, фарбање, детаљи, ...), значи око кило и по.

Касније ћу пробати да, на основу досадашњих мерења, проценим крајњу тежину модела.

[presko]

Вратио сам се на труп и за почетак поправио неколико уочених грешака на детаљима, а потом га још мало префарбао основном бојом.







После тога сам почео са монтирањем опреме, још једна контрола, а и припрема за проверу тренутно остварене масе.











Саставио сам модел и додао неуграђену опрему.








Тренутна маса је 4276gr.

Како сам својевренено проценио, максимална маса би требало да буде око 5500gr.
Ово значи да имам резерве око1200gr, за гориво око 350gr и око 850gr за завршну обраду (пресвлачење, фарбање и детаље).
Провери сам и положај тежишта, модел је тренутно мало репат. Ово практично значи, с обзиром на тренутно неуграђену опрему, да ћу посао,са мало пажње, завршити без оловног баласта.

Следећи корак у изради модела је био да дефинишем његову величину, односно размеру у којој ћу га радити.
Са гледишта атрактивности пожељно је да овакви модели буду што већи. Међутим, има и разлога који ограничавају његову величину: цена, транспорт, чување итд.

Већ сам имао мотор SAITO 100, који има око 2KS, и било јe логично да њега искористим. Овај мотор, кад су у питању овакве летеће макете, може да повуче, без проблема, модел од око 5 - 5.5kg. Искуство казује да за ову врсту модела специфично оптерећење крила треба да буде максимално до 10kg/m². Значи да би површина крила модела требала да буде око 0.5 до 0.55 m².
Површина крила авиона је била 18 m². Размера је квадратни корен односа површине крила авиона и крила модела, а то је, у овом случају,  између 5.72 и 6. Логично је да  сам одлучио да радим модел у размери 1:6.

Размах крила авиона је био 11.4m, што значи да би размах крила модела био 1.93m. Дужина авиона је била 7.88m, што значи да би дужина модела била 1.31m.

[presko]

Ime

Molba...

Dok si jos ziv, t.j dok te Ljilja ne ubije zbog prasenja u dnevnoj sobi, spakuj nam ceo model i slikaj, da uzivamo u lepoti umetnickog dela.

@coka

Најзад!

Не рачунам оне слике у соби.