Danas smo otvorili novu letačku sezonu u velikom stilu. Zahvaljujući genijalnom Zajku, skije za Markov Timber sam dobio već sutradan, iako je bio sneg i koješta - to samo kod Zajka ima. Cena je simbolična. Kome se dopada ova ideja, neka zovne našeg gosn. Zajkonija
Isto veče, čim sam ušao u kuću, smontirao sam skije. Veoma se lako postavljaju, i rade genijalno - imaju svoju amortizaciju i jednu lepu opružicu. Zbog te amortizacije, avion sleće kao san snova:
Čekao se pravi dan, a taj dan je bio danas: gotovo bez vetra, nekih 0.4km/h bočnog vetra - idealno za trening glisada. Okupili smo se Bora, Miloš, Marko, njegov drugar iz škole Mateja i ja. Napravili smo 6 letova, ukupno 36 radnih minuta, što je prelep učinak. U poslednjem letu, avion nije mogao da se popne na veću visinu od jednog metra - naime toliko se skupilo snega na krilima i toliko na skijama, a mene mrzelo da ga čistim, što sam pre svakog leta do tog trenutka uradio, da je avion postao pretežak. Najzad sam doživeo i da Timber dosegne granicu svojih mogućnosti...
Kada saberem sva dosadašnja iskustva sa Timberom mislim da je, sveuzev, ovo jedan od najboljih modela koje sam imao u životu. Za njega imam točkove, skije i plovke. Može da leti čak i na nož, radi sve osnovne aerobacije, ima autostabilizaciju za početnike. Već preko 50 radnih sati ga letim bez ijednog jedinog kvara.
Jednom rečju: genijalan avion.
Hvala Bori i Milošu što su danas bili sa mnom na letenju - mislim da nam je svima bilo mnogo lepo.
P. S. Snimanje kamerom zimi je veoma teško. Avion se uklopi u pejzaž i kamera počne da luduje autofokusirajući sve živo. Izvinjavam se zbog tih mesta na snimku - baš je teško uraditi pravu stvar: avion bi trebalo da je narandžast.