Posle izvesnog vremena, dodje na red i dalji izvestaj o tome kako napreduju radovi.
Kada sam ranije pravio ovaj avion, zamisao mi je bila da krila i trup budu ne razdvojiva celina.
Ideja za ovo je bila usteda mase bajoneta i celog prikljucnog mehanizma.
Sa danasnjim lakim pristupom kvalitetnim duralnim cevima, raznim cevima od karbona,… odlucio sam se da ipak krila izradim u rastavljivoj varijanti.
Svi unutrasnji okviri (rebra) trupa, su u svetlu toga trebala da se preprave.
Da bih to izveo, iz trupa sam povadio sve.
Skoro da sam se vratio mnogo godina u nazad, kada sam od Wolfganaka Reinprecht-a kupio go trup sa kabinom za ovaj model.
Krila, koja su u originalnoj Byron-ovoj varijanti sa simetricnim profilom, izradio sam sa poprilicno velikom modifikacijom.
Legenda jet modela, Philip Avonds, koga sam imao prilike da upoznam u Varsavi na svetskom prvenstvu, rekao mi je da on na svojim konstrukcijama koristi na krajevima krila laminaran noseci profil, sa poprilicno velikim geometrijskim vitoperenjem krila, cije mi je geometrijske karakteristike i dao.
Takodje, iako vecina modelara leti jet-ove sa miksovanim komandama na horizontalnom stabilizatoru (elevon), odlucio sam se ipak da krilo opremim eleronima, koje cu moci da miksujem da rade i kao flapsovi.
Najveca nedoumica se svodi na stajni trap.
Vec podugo imam elektricni uvlaceci stajni trap od firme Giezendanner, koji sam i nabavio sa namerom da ga ugradim u ovaj avion.
Ipak, gledajuci razne jet-ove, pre podosta vremena, primetio sam da je najslabija tacka upravo uvlaceci stajni trap.
Wolfgang (moj drugar od koga sam i nabavio model) je za dva dana letenja u Austriji, i izvedenih 4-5 letova, na svakom sletanju imao problema , a o uvlacenju nije bilo ni govora.
Secam se da je jedan modelar iz Nemacke, leteo identican model, ali bez retrakti.
Model je bio laksi za bar 500-ak grama, a posto u letu nisu bila otvorena vratanca stajnog trapa, otpor celog modela u letu je bio vidno manji.
Mozda najvaznija smernica u izradi celog modela je bila da sam zeleo da izradim kompletan usisni i izduvni kanal u trupu.
Izduvni kanal je imperativ kod fenskih modela.
Izlazni precnik se izradjuje sa identicnom povrsinom kao i povrsina fena ili sa blagom konvergencijom, cime se uz pad statickog potiska, povecava brzina izduvnih gasova, a time i brzina modela.
Imajuci u vidu travnate terene, koji su “sudjeni” ovom modelu, odlucio sam se za konstantan poprecni presek, ali sa izmenjivim prstenom mlaznice (na kraju trupa), cijom promenom bi se moglo izvesti fino podesavanje potiska i brzine izduvnih gasova.
Sto se tice usisnog kanala, pozeljno je da povrsina bude sto veca.
Originalni usisnik kod F-a 16 je suvise mali, tako da sam izradio dodatni usisnik sa donje strane trupa, kod mesta gde se nalazi nosna noga.
Horizontalni stabilizator sam izradio konstruktivan, sa ramenjacama od balze, plankiran balzom 1.5mm.
Bajonet je od karbonske cevcice precnika 7.5mm.
Kod originalnog aviona, horizontalni stabilizator je ugradjen pod malim negativnim dihedralom (unhedral), koji je u slucaju mog modela oko 5 stepeni.
Izrada rebara horizontalca je izvedena grafickom metodom.
Iako postoje mnogi kompijuterski programi koji bi ovo izveli u tren oka, koristio sam
staru, dobru,graficku interpolaciju i sve se uklopilo savrseno.
Vertikalni stabilizator je poodavno izradjen od stiropora, plankiran balzom 1.5mm, sa kormilom.
U ovoj, reinkarniranoj varijanti, izbacio sam kormilo pravca kao varijantu.
Ceo stabilizator sam presmirglao do ciste balze i zamenio mu napadnu ivicu koja se ostetila prilikom sletanja sa ormana.
Umesto kormila, izradio sam trougao od balze i zalepio ga na stabilizator.
Po pitanju letenja, posto ovakvi modeli ne pate od obrtnog momenta, vertikalac se po pravilu u letu ne koristi. Jedini problem moze nastati kod poletanja sa jakim bocnim vetrom.
Naravno, upravljivi prednji tocak ce postojati.
Krila, koja su takodje bila vec ofarbana, sam presmirglao do gole balze, izradio osteceni terminezon, a elerone (flaperone) izradio konstruktivne u sklopu sa krilom.
Vec godinama komandne povrsine izradjujem na ovaj nacin.
Ideja je izrada krmila, zalepjenih za krilo, cime se dobija mogucnost brusenja krila i kormila kao jednog dela. Nakon toga vrsi se otsecanje komandnih povrsina, koje pri ovakvoj izradi savrseno prate oblik krila.
U krilu sam izradio ugradna mesta za dva servoa, koji se ugradjuju u koreni deo krila, bocno.
Ipak bi bila steta da na jet-u viri servo iz krila.
Usisni kanal sam izradio prvo kao model.
U trenutku pisanja ovoga teksta, dalje nisam stigao.
Nakon definisanja bocnog profila kanala, isekao sam od spera dva profila, jedan u obliku usisnika, drugi (za kraj kanala) u obliku usisnika fena.
Kada sam konstrukciju sklopio, ispunio sam medjuprostor stirodurom.
Nakon grubog isecanja kuhinjskim nozem, nastupilo je brusenje smirglom.
Jos uvek razmislajm da li cu od ovog modela izraditi kalup ili direktno na njemu izraditi usisnik.
Mozda je presudna cinjenica da i drugi F 16 koji imam moze koristiti identican usisni kanal, pa bi izrada kalupa omogucila izradu usisnika i za njega.
Usisni kanal ce na ovom modelu biti permanentno instaliran u trup.
Kod F-a 16, firme Byron, predvidjena je ugradnja samo jednog rebra u trup. Ovo rebro na sebi nosi bajonete krila, fen sa motorom i mehanizam uvlaceceg stajnog trapa (glavne noge).
Posto se fen koji ja ugradjujem kaci na sasvim drugi nacin, odlucio sam se za ugradnju dva rebra u trup, sa poprecnim nosacima izmedju njih.
Osim toga, ugradnja nosne noge direktno na trup mi se nije cinila kao dobro resenje, pa sam izradio malo polurebro koje ce prihvatiti nosac.
Citajuci forume, saznao sam da je veliki broj ovakvih modela zavrsio neslavno jer im se pri velikoj brzini desavao flater vertikalnog repa.
Ideja proizvodjaca je bila da se vertikalac ugradi direktno u trup.
Ovo je i bila varijanta koju sam ranije izvrsio, ali je bila evidentana nedovoljna krutost cele konstrukcije.
Da bih to predupredio, sada sam izradio malo polurebro, koje sam pozicionirao tako da ujedno nosi i horizontalne stabiliztaore (bajonete) i vertikalac.
Pronaci tacne oblike rebara na trupu ovako slozenog oblika, bez plana bilo je podosta tesko.
Koristio sam za ovu operaciju, kalajnu zicu, koju sam oblikovao po obliku trupa, a zatim pokusavao da sto tacnije prenesem oblik na papir.
Nakon toga usledilo je izrada model rebara od kartona, a tek nakon toga isecanje rebara od spera.
Sva rebra nakon izrade ojacao sam slojem staklenog tkanja sa jedne strane a sa druge strane karbonskim platnom.
Kada sam pre nekoliko dana po prvi put provizorno sklopio ceo avion, sa svim rebrima trupa, ugradjenim usisnikom vazduha (modelom), odusevio sam se kako sve lepo izgleda.
Moram vam priznati da cela stvar pocinje da lici…
Bajoneti krila su izradjeni od aluminijumske cevi precnika 14mm.
Zamisao je da budu fiksirani u polutke krila i da se “ubadaju u trup.
U krilu sam izradio nosace od balze kao i dva rebra krila, koja nose pocetak i kraj bajoneta.
Dodatak dva karbonska stifta kao i nekog mehanizma za fiksiranje krila, bice sve sto je potrebno.
Mehanizam pokretanja horizontalnih stabiliztaora sam odlucio da izradim od plastike i da se u njemu okrecu karbonski bajoneti horizontalaca, u kliznoj vezi.
Sutra pocinjem izradu ovih nosaca i o tome cu pisati u prvom sledecem tekstu.
Posto vec danima radim sa velikip apetitom, preksinoc je i moja zena Maja dosla u radionicu da malo vidi sta je razlog tog zadovoljnog osmeha koji joj muz vec danima ima.
U izradi celog modela, desio se i jedan incident, doduse bez tezih posledica.
Imao sam jedan blok debele balze, recimo 50x 50x 30mm.
Nase kuce Brunda ga je nekako capio kada nisam gledao i za jedno pola sata, ovako je izgledala dnevna soba.
U medjuvremenu, u poseti mi je bio moj drug Goran iz Leskovca, i evo nekoliko slicica naseg druzenja.
Sutra mi u posetu dolaze Mirce i Misa iz Kragujevca i pravo da vam kazem, jedva cekam da cujem njihove impresije.
